Foto: Milica Srejić
Severna Mitrovica vrvi od pasa lutalica. Kao i u drugim gradovima, ovde ima ljudi koji napuštaju pse ili koji ih truju… ali ovde postoji još nešto – Albanci izbacuju nesretne pse u srpski deo grada, i obratno
U jednom prolazu na zgradi u Severnoj Mitrovici iscrtan je mural psu Simi koji je dobio ime po poznatom keru iz serije „Srećni ljudi“.
Ovaj mitrovački Sima je ubijen jedne noći pre osam godina. Ustreljen iz vatrenog oružja.
To nije jedini mural u gradu. Nažalost. Jer, i drugi murali su posvećeni stradalim psima. Mnogi su otrovani.
Sima je bio miljenik. „Pravi gradski pas“, kaže nam Jelena Ilić, predsednica Udruženja „Šapa“. Obično psi budu kvartovski, jer se drže jedne teritorije – ali Simu su svi znali.
Zapravo, da nije bilo Sime i njegove strašne smrti, ne bi bilo ni „Šape“. Kako Ilić priča, kada je pas ubijen, na poziv veterinarke su se ljudi okupili na ulicama, međusobno se prepoznali kao ljubitelji životinja pa osnovali udruženje.
Ogroman je problem sa napuštenim psima u Severnoj Mitrovici. Ilić kaže da ih je trenutno oko četiri stotine.
Tim problemom se ne bavi niko osim udruženja „Šapa“. Oni rade volonterski, dok građani doniraju novca koliko mogu i hoće.
Zamislili su da se broj pasa lutalica smanji na tridesetak, ali avaj, danas ih je toliko u čoporu samo oko glavnog mosta na Ibru.
„Naša misija je vrlo jednostavna“, priča Ilić za Međuvreme, „da na najhumaniji način, putem sterilizacija, kastracija i udomljavanjem, umanjimo broj napuštenih životinja. Da, vremenom, stignemo do nule.“
„Ne želimo da živa bića žive tako težak život, izbačena, gladna i bolesna“, kaže ona.
Međutim, rad „Šape“ ometaju masovna trovanja i prisilne migracije. „Nama nepoznati ljudi vozilom donesu određeni broj pasa na teritoriju Severne Mitrovice. O tome su nas obaveštavali građani jer se to obično dešava kasno u noć ili rano ujutru“, kaže Ilić.
Niko ovde neće da tvrdi to za medije, ali se svuda šuška… pse dovoze Albanci iz Južne Mitrovice. Ali i obratno, Srbi sa Severa odbačene pse izručuju na Jugu. Tako su i ova nevina stvorenja žrtve međuetničkih trvenja, njima se igra bezdušni ping-pong.
„Pošto pas prati čoveka i ide za hranom, onda izbačeni psi migriraju ka gradu“, nastavlja Ilić. Policiji su mnogo puta prijavljivali, provodili sate u stanici. „Nikada nismo dobili odgovor.“
Zbog toga su nedavno poslali zahtev i Skupštini opštine Severna Mitrovica. „Želimo da objasnimo koji je uzrok“, navodi Ilić.
Ali, nisu svi sugrađani oduševljeni, neki ih i vređaju. „Misle da želimo da u gradu masovno žive napušteni psi. Doživeli smo i pretnje. Zapravo, mi ne želimo ovaj broj napuštenih pasa, ali ne mogu da ne nahranim psa ispred svoje zgrade“, ukazuje Ilić.
Razume se, lutalice znaju da budu opasne i po ljude, a ljudi su ionako nervozni, u svakodnevnom stresu. Ilić razume kivne komšije. „Ne mogu da stignu na vreme na posao, deca nekada ne smeju do škole jer je neko prisilno prethodne noći doneo nove pse.“
„Onda su ti psi u konfliktu sa psima starosedeocima i to izgleda jezivo. Svako se uplaši dok se situacija ne stabilizuje“, dodaje.
Za rešenje ne treba magični štapić, recepti postoje, ali treba volje i rada. Prvo, da se opštinski uredi i proverava da vlasnici čipuju životinje.
Drugo, da se sistematski sprovodi takozvani CNVR metod – uhvatiti, sterilisati, vakcinisati, pustiti u kraj gde je pas i nađen.
Ali, dobro bi bilo da ima prihvatilišta, kaže Ilić, gde bi se psi najpre malo oporavili. I gde bi – sterilisani, privikli na ljude, očešljani i lepi možda dočekali da ih neko usvoji. Umesto da čekaju otrov ili metak, kao Sima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
