Čudesna šuma smrti: Dronovi tragaju za samoubicama
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Novootvorena poslovna zgrada firme ComTrade, jedne od vodećih IT kompanija u zemlji i regionu, osim što je posebna po svojoj arhitekturi, imaće još jednu specifičnost koja će se, sasvim sigurno, dopasti svim poklonicima savremenog božanstva – kompjutera. Reč je o konceptu fanky building, zgradi u kojoj je, kako kažu, sve dozvoljeno i u koju su pozvani svi zainteresovani za IT inovacije. ComTrade Tehnology Center je, između ostalog, namenjen za druženje i predstavlja komunikaciono-tehnološku IT meku za informatičare, mlade talente koji žele da stiču svoja prva praktična iskustva, IT stručnjake i poslovne ljude, sa preko 17.000 mrežnih kablova i isto toliko utičnica.
Centar za tehnologiju ComTrade, otvoren poslednjeg dana januara, nalazi se u Novom Beogradu, na mestu stare zgrade Brodogradilišta „Beograd“. Po projektu arhitekte Miše Dimitrijevića sagrađen je moderan „inteligentan“ poslovni objekat na površini od 9000 kvadratnih metara: niska trospratna zgrada, svedenog dizajna, u kojoj dominiraju metal, staklo i jarke boje: crvena (komtrejdovka) boja, moderna boja pistaća, narančasta, ljubičasta… U ovaj centar, u kojem se trenutno obavlja najveća proizvodnja softvera u Istočnoj Evropi a celokupno poslovanje je na on lajn režimu, uloženo je 12.000.000 evra. U okviru objekta nalazi se softverski razvojni centar, kafeterija, marketinška agencija CANN, savremeno opremljene učionice, sale za prezentacije, televizijski studio, moderan stakleni lift. I naravno, gomila kompjutera i detalja poput staklenih stepenišnih površina, ultramodernih fotelja. Da li je potrebno da naglasimo da se detalji poput pepeljara jednostavno ne uklapaju u ovu matrix atmosferu?
Otvaranju Centra prisustvovali su mnogobrojni gosti iz redova privrednika, političara, novinara, a ispred Vlade Srbije govorio je Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
„Ono što ste videli danas, i što sam i ja prvi put video, jeste vizija moderne Srbije: zemlja visoke tehnologije, zemlja iz koje mladi ne odlaze. IT industrija, koju na neki način personifikuje Veselin Jevrosimović i ComTrade, služi kao inspiracija celoj Srbiji da se što više približi standardu koji je danas postavljen. Kada pogledate ovu zgradu, vidite futurizam, nešto što može da se vidi u najrazvijenijim gradovima SAD, Nemačke ili Francuske. To mi sada imamo u Beogradu. To ne pada s neba, već je rezultat petnaestogodišnjeg rada tima koji ima viziju, koji je razvio 12 preduzeća u regionu i koji sebe vidi kao regionalnog šampiona IT tehnologije. To je preduzeće koje posluje u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. To je preduzeće koje ne trguje, već proizvodi svoj brend i razvija svoj softverski razvojni centar, i ja očekujem još iznenađenja. U svakom slučaju, ovo preduzeće je razlog da naši mladi stručnjaci ostanu u našoj zemlji, ovo preduzeće otvara najkvalitetnija radna mesta najpametnijim ljudima u Srbiji…“
Ministar Parivodić je zatim svečano otvorio ComTrade Tehnology Center, ali na moderan, IT način. Dakle, nije bilo presecanja vrpci, već je ministar bio zamoljen da pritisne dirku ENTER na tastaturi. Inspirisan atmosferom koja bi lako mogla da posluži tajnom agentu 007 za snimanje sledećeg filma, ministar se malo našalio rekavši: „Nadam se da kad pritisnem ovo dugme neće početi treći svetski rat…“
Draško Petrović, direktor Telekoma, u izjavi za „Vreme“ rekao je: „U svoje ime i ime Telekoma Srbije mogu samo da pozdravim ovakve projekte i kompanije, čiji je osnovni cilj da, pored jačanja svoje delatnosti, ojačaju i razvijaju informatičko društvo u Srbiji. ComTrade Tehnology Center samo je jedan od projekata u okviru investicija, u kojima učestvuje i Telekom preko obezbeđivanja infrastrukture za mogućnost nastajanja ovakvih kompanija. Ujedno, u čitavom investicionom ciklusu Telekoma, koji je prošle godine izbacio skoro 300.000.000 evra, domaća industrija učestvovala je sa 80 odsto. Bitno je da i naše kompanije pokažu da se bave visokom tehnologijom, da pokažu da Srbija ne mora isključivo da se bavi proizvodnjom, već da Srbija u sektoru usluga može da učini napredak neophodan za naše uključivanje u evropsku zajednicu naroda. Tržište Srbije je otvoreno za ulaganja u segmentima telekomunikacionog sektora, pre svega u informatički sektor, internet sektor, a naša vlada je objavila da će se brzo pojaviti novi telekomunikacioni operater kroz tender za drugu licencu. Samim funkcionisanjem Telekomunikacione agencije treba očekivati dalju legalizaciju sektora fiksne telefonije.“
„VREME„: Tehnološki centar građen je godinu i po dana, a danas ste najavili i drugu fazu projekta. O čemu se radi?
V. JEVROSIMOVIĆ: Mi smo danas otvorili kompjuterski tehnološki centar uglavnom namenjen za razvoj i proizvodnju softvera. Ako smo do juče bili poznati po proizvodnji računara, od danas ćemo biti još poznatiji po proizvodnji softvera. Mi trenutno ovde okupljamo najjaču programersku i informatičku snagu Srbije, zapošljavamo preko 500 kvalifikovanih ljudi, od kojih je više od 70 odsto visoko kvalifikovano. To je prva faza našeg tehnološkog centra; druga faza biće programerski kamp od 16.000 kvadratnih metara na placu pored Centra koji će uposliti preko 1000 programera.
Uputili ste članovima Vlade poruku da informatiku ne posmatraju kao običnu privrednu delatnost, već kao infrastrukturnu granu na kojoj sutra treba da počiva privreda naše zemlje. Kako ćemo stići ostatak sveta u kojem je IT tehnologija daleko odmakla?
U sektoru IT tehnologija bili smo potpuno zapostavljeni, imali smo sankcije i desetogodišnju izolaciju. Imali smo velik tehnološki zaostatak. S obzirom na to da smo početkom devedesetih godina bili vodeća zemlja u regionu, sada grabimo krupnim koracima da nadoknadimo zaostatak. Trenutno imamo neprirodan rast uslovljen sankcijama. Inforamtika će u narednih pet-šest godina svake godine rasti od 25 do 30 odsto. Moja ideja je da se ugledam na Amerikance koji su tehnološki stigli Engleze tako što su preskočili jaz i krenuli od nečeg sasvim novog. Bilo je pitanje da li će da trče za Englezima ili će u trku da krenu sa druge startne pozicije. Tako je i s nama, mi ne treba da jurimo kako bismo stigli druge, već da gradimo svoje i da se usmeravamo prema aktuelnim dešavanjima u informatici i da na tome gradimo karijeru.
Šta bi država trebalo da uradi u smislu jačanja IT tržišta?
S druge strane, veoma je važno i da država ima razumevanja za sve to. Jer, država nije samo ministar Parivodić, koji je danas izrazio maksimalnu spremnost da pomogne. Sve državne strukture trebalo bi da shvate da privreda ove zemlje treba sutra da počiva na informatici. Jer, bez informatike, oni jednostavno neće moći da prate privredu ove zemlje. Zbog toga smatram da bi informatika trebalo da ima svoje ministarstvo. Ako država bude imala sluha za ovu vrstu posla, ona će uvesti ministarstvo za informatiku, budući da smo mi u tome jako zaostali. Informatika nije one man show, tu oblast trebalo bi da vodi organizovana grupa istaknutih stručnjaka. Ako budemo dizali informatiku, dizaćemo i privredu, to jedno bez drugog ne može.
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve