Mali veliki klubovi

Kada bi Liga šampiona za sezonu 2009/10. počela ovih dana, sastav učesnika bio bi iznenađujuće šaren. Među predstavnicima vodećih fudbalskih nacija kontinenta našli bi se i timovi za koje šira publika gotovo da nikada nije čula. Pogled na tabelu Bundeslige posle 9. kola otkriva podatak da je na čelu izvesni klub po imenu „1899 Hofenhajm“. Broj ispred imena otkriva da je reč o klubu za kojim je istorija duga 109 godina, ali za sve ostalo valja konsultovati dostupna priručna sredstva, od interneta do specijalizovanih vodiča. Koliko 1999. klub je bio u petoj ligi, pre dve godine još uvek je bio trećeligaš, a danas je lider jedne od najjačih liga sveta, ispred Bajera, Hamburgera, Štutgarta i Bajerna!

Uspeh nije došao sam od sebe, trebalo je da se jedan milioner po imenu Ditmar Hop, vlasnik softverskog giganta SAP, kapricira da od seoskog kluba napravi „bundesligaša“, ali i ranije je bilo primera sa mnogo uloženih para a rezultati nisu bili ni približno kao u „slučaju Hofenhajm“. Selo jedva prelazi 3000 stanovnika, ali ima lidera fudbalske lige i to sa ekipom koja na fudbalskom tržištu ne vredi više od 20 miliona evra dok je, recimo, Barselona letos kupila Dani Alveša za 36 miliona a Real za iste pare prodao Robinja Mančester Sitiju… Hofenhajm, međutim, ima nešto što se ne može kupiti novcem: zdrav ambijent, dobrog trenera, ambiciozne momke među kojima su ponajbolji bosansko-hercegovački reprezentativci Vedad Ibišević i Sead Salihodžić… Klub gradi novi stadion za 30.000 gledalaca u prvom obližnjem većem gradu Sinshajmu a koštaće 50 miliona evra. Ditmar Hop zna da Ligu šampiona neće moći da igra na sadašnjem stadionu…

Slično fudbalsko čudo dešava se u Engleskoj. Izvesni Hul Siti iz istoimenog grada koji je u nekoliko anketa uspeo da bude proglašen za „najdosadniji u Engleskoj“ trenutno je, posle devetog kola, na deobi drugog mesta sa jednim Čelsijem sa 20 bodova, tri manje od vodećeg Liverpula. Hul je ove godine ušao u Premijer ligu posle 104 godine postojanja, ali se u njoj ponašao kao da je starosedelac što su najbolje osetili Njukastl, Arsenal, Totenhem i WBA koje je pobedio kao gost dok je jedini remi na svom terenu iščupao Everton! Grad nije tako mali (255.982 stanovnika), ali je od vrhunskog sporta imao samo ragbi tim. Fudbal ima drugu tradiciju ali pre devet godina klub je bio pred gašenjem. Nekako se izvukao i za pet godina iz četvrte lige (poslednja profesionalna) stigao do Premijer sa pogledom ka Ligi šampiona. Trener Fil Braun priznaje da je ekipa osvojila „11 bodova više nego što je bilo planirano“, ali cilj ostaje isti: opstanak u eliti. Za tim koji je letos potrošio samo pet miliona za dva igrača i koji će od Lige (TV prava i marketing) zaraditi 70 miliona nimalo loše. A u subotu na Boothferry Park stiže Čelsi…

U Portugalu vode Nasional Madeira i Leiksoes iz gradića Matosinjosa, do pre dve godine drugoligaš. U Holandiji Groningen i Breda nisu nepoznata imena, ali su u poređenju sa Ajaksom, Fejenordom ili PSV Ajndhovenom debela fudbalska provincija. U Italiji je jedan od kolidera Udineze, Katanija zaostaje samo bod… U Španiji je jedan od dva neporažena tima Viljareal, tim koji nije nepoznat u fudbalskim okvirima, ali je „mali“ u poređenju sa španskim velikanima poput Reala, Barselone, Atletika ili komšija iz Valensije… Viljareal nije mali ni po budžetu (oko 80 miliona evra), ali je u mnogo čemu veći od nekih kojima je godišnji trošak i četiri puta veći i kojima je istorija u nasledstvo ostavila veliko ime. Viljareal je klub koji najbolje kontroliše južnoameričko tržište, ima na desetine potpisanih igrača od kojih mnogi uopšte ne završe u Viljarealu, ali klub od njih ima veliku korist. Poslednji i najbolji primer je Urugvajac Kaseres koga je Viljareal pre godinu i po dana doveo za šest miliona evra i odmah pozajmio Rekreativu gde se istakao i letos završio u Barseloni za 27 miliona evra a da nije obukao dres Viljareala…

Zašto onda Javor iz Ivanjice ne bi imao pravo da pobedi Zvezdu u gostima i odnese bod Partizanu sa njegovog stadiona?

Primeri pokazuju da novac u fudbalu ne mora da bude presudan, makar za neko privremeno sitno zadovoljstvo. Ne znači da će pomenuti klubovi završiti u Ligi šampiona, ali sama činjenica da im dva meseca posle početka lige veliki gledaju u leđa daje nadu da se u fudbalu još uvek može i stvarati a ne samo kupovati.