Više od 220 kilograma crnog tartufa u vrednosti od oko 11.000 evra zaplenjeno je na graničnom prelazu Batrovci. Zbog sukoba tartufara u Srbiji su pre nekoliko godina uvedene dozvole za sakupljanje, ali dugogodišnji tartufar Milenko Selaković iz Čajetine kaže za „Vreme“ da ta oblast i dalje nije dovoljno regulisana
Carinski službenici sprečili su pokušaj krijumčarenja više od 220 kilograma skupocenog crnog tartufa na graničnom prelazu Batrovci, saopštila je u ponedeljak Uprava carina.
Slučaj krijumčarenja crnog tartufa (Tuber Aestivum) otkriven je 3. avgusta na ulazu u zemlju, kada je na red za kontrolu pristigao putnički kombi koji saobraća na relaciji Italija-Srbija. Tokom detaljnog pregleda carinski i policijski službenici su u delu predviđenom za prtljag kombija, ispod kofera i torbi sa ličnim stvarima putnika, pronašli i 13 frigo-kutija punih skupe i retke vrste pečuraka „crni letnji tartuf”.
Vrednost ukupno 224 kilograma svežeg crnog tartufa, koji za razliku od belog tartufa nije zaštićena vrsta, procenjena je na više od 11.000 evra. Krijumčarenu robu su sa vozačem i vozilom preuzeli u dalju nadležnost policija i tužilaštvo.
Gde u Srbiji ima tartufa
Tartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Veoma su traženi u gastronomiji upravo zbog toga što se teško dolazi do njih. Rastu ispod zemlje, i to samo u određenim oblastima, a u njihovom iskopavanju učestvuju ili svinje koje ga prirodno osećaju po mirisu, ili psi dresirani samo za tu namenu.
„Za tartuf kažu da je navodno najveći afrodizijak. Koristi se kao začin u jelima i piću. Može da se koristi uz svako jelo, jer ima specifičan ukus i miris“, objašnjava za „Vreme“ dugogodišnji tartufar Milenko Selaković iz Čajetine.
Postoje crni i beli tartuf, a njihova cena se značajno razlikuje. Dok crni tartuf u proseku košta oko 100 evra po kilogramu, kilogram belog tartufa košta oko 1000 evra.
„Trenutno je sezona letnjeg crnog tartufa. Sezona belog tartufa je od oktobra do decembra. On se nalazi u nizijama, oko reka. Može se naći oko toka Save, Mlave, Kolubare, Jasenice, Tamnave, Lepenice, Južne Morave i drugih reka. Nalazišta belog tartufa su u Bogatiću, Lajkovcu, Jarku, Platičevu, Kupinovu, Obrežu, Prohovu, Boljevcima, Obenovcu, Ubu, Požarevcu, Natalincima, Sepcima, Saranovu, Vodicama, Batočini…“, kaže Milenko, koji se ovim poslom bavi godinama.
Beli tartuf je ređi – što objašnjava njegovu znatno višu cenu.
„Crnog tartufa ima u hrastovoj šumi – gde hrast grabi beli kamen. U ovim našim planinskim krajevima ima samo crnih tartufa. U krugu od 150 kilometara ne može se naći beli tartuf“, ističe sagovornik „Vremena“.
A u potrazi za ovim dragocenim gljivama neizostavni su psi tragači.
„Svakako je najpoznatija rasa pasa koji mogu da traže tartufe lagoto romanjolo, ali moje iskustvo je bolje sa labradorima i ukrštenim labradorima i nemačkim ptičarima. Moje iskustvo je pokazalo da su oni mnogo otporniji i da imaju jači njuh“, objašnjava naš sagovornik.
Dozvole za tartufe
U Srbiji su 2021. godine uvedene dozvole za skupljanje tartufa. Ipak, ova oblast i dalje nije dovoljno kontrolisana, kaže naš sagovornik.
„Poslednjih nekoliko godina se radi na tome, ali još uvek to nije detaljno razrađeno. Malo tartufara ima dozvole. Još uvek nema kontrola na terenima. U Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji je to mnogo organizovanije“, kaže Milenko.
Kada je uveden sertifikat za „lov na tartufe“ 2021. godine, dozvolu je dobilo 85 sakupljača, dok je procena Mikološko gljivarskog saveza Srbije da više od 8000 tartufara radi bez licence. Inače, odluka da se ova oblast reguliše doneta je kako bi se sprečili incidenti, tuče i ubistva koja su se dešavala zbog tartufa u različitim delovima Srbije. Poznat je slučaj ubistva dvojice braće iz Futoga iz 2020. godine, kada su ih u šumi napala druga dva brata, a navodno su povod bili tartufi.
Novi uređaj veličine prozora uz pomoć hidrogela obezbeđuje proizvodnju vode iz vazduha čak i u uslovima suve pustinjske klime, čime može da se reši problem nedostatka pijaće vode s kojim se suočava četvrtina svetske populacije
O migracijama i izbeglicama, ratovima, teroru državnog aparata te protestima i aktivizmu na Svetskom festivalu animiranog filma Animafest, u Zagrebu
Upadam direktno u gradsku vrevu, zgrade su niske, uglavnom dva sprata, kafei i restorani dokle pogled seže. Ništa socijalističko. Stojim nekoliko minuta oslonjen o kofer i, naprosto, gledam
Bizarna i strašna, ali potpuno istinita priča o diplomi i bestseleru koje je Srbin iz dijaspore stekao za tili čas
Nedeljnik „Vreme“ je među medijima u Srbiji kojima publika najviše veruje, pokazalo je istraživanje Rojtersa i Oksforda „Digital News Report 2025“. „Vreme“ se izdvaja i po tome što mu najmanje ispitanika izražava nepoverenje
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
