Loše vesti sa Grenlanda

Kada bi naša (jedna i jedina) planeta bila ljudsko biće, zabrinutost i staranje oko njenog zdravstvenog stanja verovatno bi bili znatno veći. Uz sumorne dijagnoze teškog oboljenja, odavno uočeni simptomi poremećenog metabolizma – kakvi su rast vode i primetno povišena temperatura – uznemirili bi rođake, prijatelje i poznanike. Kako to biva, oko bolesnikove postelje bi se okupila grupa zabrinutih srodnika – čule bi se reči ohrabrenja, tihi razgovori u hodnicima i nemušti plač najdražih. Nešto pragmatičnija rodbina bi već razmatrala najgori, smrtni ishod, pa bi beskrupulozno pribavljala rekvizite za dolazeću sahranu i pregovarala sa pogrebnim ustanovama. Uvek mogući entuzijasti razmišljali bi i dalje o nekakvoj spasonosnoj terapiji, verujući u iznenadno poboljšanje bolesnikovog stanja. Međutim, ugroženo zdravlje planete uopšte ne stvara takvo tragičko uzbuđenje, njenim dramatičnim stanjem bave se samo retki, a zabrinuti rođaci ne okupljaju se svakoga dana. Istina, za razliku od teško obolelog čoveka, planeta nikada nije ni bila živa – ona je životom oduvek bila samo nastanjena, ali, kako stvari stoje, i to bi moglo više da ne bude tako, u sasvim nedalekoj budućnosti. Poslednja naučna istraživanja pokazuju da su efekti globalnog zagrevanja ozbiljniji i brži nego što se mislilo. Američka svemirska agencija, NASA, objavila je u prestižnom naučnom časopisu „Nature“ rezultate koji pokazuju da se, zbog podizanja globalne temperature, polarni led otapa dva puta brže nego što je većina dosadašnjih klimatskih modela to predviđala.

BRZINA GLEČERA: U ovom istraživanju, koje je predvodio Jan Jugin, glaciolog iz Laboratorije za primenjenu fiziku na Univerzitetu Vašington u Sijetlu, korišćeni su snimci jednog od najvećih glečera na Grenlandu, načinjeni pomoću NASA satelita „Landsat“. Lednik, po imenu Jakobshavn Isbrae, sadrži 6,5 odsto ukupnog grenlandskog leda i kreće se ka okeanu, gde se topi i stvara ledene bregove. Satelitski snimci pokazuju da se 1997. godine glečer ka moru kretao brzinom od 5,7 kilometara godišnje, da bi mu se današnja brzina povećala čak na 12,6 kilometara po godini. Istraživanje je pokazalo da se, uporedo sa ubrzavanjem kretanja, sloj leda dramatično istanjuje – brzina kojom se smanjuje debljina lednika iznosi 15 metara godišnje. Ovi rezultati svedoče da se globalna temperatura podiže, a posledice efekta staklene bašte postaju sve primetnije. Glavni uzročnik ovog globalnog efekta je ugljen-dioksid (CO2), atmosferski gas koji ima presudnu ulogu u radijacionom transferu toplote (o čemu je „Vreme“ već pisalo, br. 649). Efekat staklene bašte je prirodan fenomen kojim se već milionima godina zagreva atmosfera planete, a kada ga ne bi bilo, Zemlja bi bila zaleđeni kamen u svemiru, sa temperaturom od 73oC ispod nule. Međutim, otkako ljudi intenzivno sagorevaju fosilna goriva, a uz to nemilosrdno uništavaju tropske šume – jedini prirodni regulator CO2 u atmosferi – njegova količina se znatno povećala. Smatra se da je tokom industrijske epohe, u poslednjih 150 godina, količina ugljen-dioksida u atmosferi narasla za 25-30 odsto. Zbog toga je došlo do pojačanog efekta staklene bašte, većeg zagrevanja atmosfere i podizanja globalne temperature.

Temperatura: Većina klimatologa slaže se da je, zbog efekta staklene bašte, samo tokom XX veka došlo do podizanja srednje globalne temperature od 0,3 do 0,6°C, za šta bi u normalnim uslovima bilo potrebno 1200–1500 godina. IPCC (International Panel on Climate Change) – međunarodna grupa obrazovana od 17 akademija nauka koja predstavlja najpouzdaniji izvor informacija o klimatskim promenama – u svom trećem izveštaju, usvojenom na poslednjem samitu (2001), predvidela je da će tokom narednih sto godina doći do porasta srednje temperature od 1,4 do 5,8oC, što je rast neviđen u poslednjih deset hiljada godina. Ova, na prvi pogled mala promena temperature, na globalnom nivou zapravo znači dramatične promene klime u svetu – razlika između srednje globalne temperature danas i tokom poslednjeg ledenog doba iznosi samo pet stepeni Celzijusa. U svakom slučaju, porast atmosferske temperature bi mogao izazvati više sekundarnih klimatskih efekata, a svojevrstan lakmus papir čitavog procesa jesu efekti otapanja polarnih kapa i podizanja nivoa mora. Zbog zagrevanja planete dolazi do širenja tople okeanske vode i otapanja lednika, usled čega se nivo mora podiže. Za poslednjih 100 godina taj se nivo u proseku podigao za 12,5 cm, a prema predviđanjima, on će tokom XXI veka porasti od 70 cm do jednog metra. Međutim, veći broj novijih istraživanja, poput NASA-inog na Grenlandu, pokazuje da je IPCC čak bio preterano optimističan na svom poslednjem samitu i da će nivo mora i globalna temperatura rasti znatno brže.

SASTANAK U ARGENTINI: Kako god bilo u budućnosti, u poslednje vreme efekti globalnog zagrevanja postaju sve intenzivniji, pa tako i primetniji. Osim što se lednici i polarne kape vidno smanjuju, javljaju se i određene regionalne promene u klimi. Stoga, veliki broj biljnih i životinjskih vrsta menja stanište, opada brojnost živih populacija, a pojedine vrste nestaju (tako je, prošle nedelje, vest o ugroženosti pingvina na Antarktiku neočekivano izazvala veliku pažnju domaćih medija). U međuvremenu, prošlog meseca je održana deseta redovna godišnja konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Dok su se širom sveta loše vesti sa Grenlanda širile među ekolozima i naučnicima, 6000 delegata iz 194 zemlje, okupljenih u Buenos Ajresu, razgovaralo je o globalnom zagrevanju. Bila je to poslednja konferencija pred početak implementacije Kjoto protokola u februaru 2005. Nažalost, sam protokol nije bio ključna tema samita, jer su predstavnici Sjedinjenih Država opet odbili da mu pristupe i tako doprinesu smanjenju emisije ugljen-dioksida u atmosferi. Zajedno sa Australijom, SAD su jedina razvijena zemlja koja nije potpisnica Kjoto protokola, iako ove dve zemlje učestvuju u jednoj trećini svetske emisije CO2. Samit su donekle obeležili predstavnici ekoloških organizacija – 2000 aktivista organizacije Grinpis ukotvilo je usred Buenos Ajresa Nojevu barku, imitaciju biblijskog broda, kojom su želeli da skrenu pažnju na pitanje globalnih ekoloških problema. Zahvaljujući ovakvim samitima, svetska javnost postaje sve svesnija da je proces globalnog zagrevanja neumitan, a zabrinuti rođaci se oko bolesnika okupljaju bar jednom godišnje. Nažalost, kao u kakvoj patetičnoj melodrami, uprkos takvom godišnjem okupljanju rodbine, brigu za zdravlje obolelog i dalje ne dele njegovi najrođeniji – oni koji su od njega dobili najskuplje darove, a pritom ga decenijama u potaji trovali.