Zbog betonskih površina, guste gradnje, malo zelenila i porasta temperatura u gradovima je leti često nepodnošljivo vruće. Dok širom sveta gradovi sprovode mere da bi obezbedili dotok svežijeg vazduha iz okoline, u Beogradu je sve podređeno količini kvadrata – a temperatura raste
Gradovi se posebno jako zagrevaju leti. Sunčevu toplotu upijaju i zadržavaju beton i asfalt pa su i noći izuzetno tople. Takozvane „tropske noći“ s temperaturama iznad 20 stepeni remete zdrav san. U Srbiji je ovih dana, posebno u gradovima, i noćna temperatura približno 30 stepeni Celzijusa.
Ukoliko se termin „tropska noć“ koristi za noći kada temperatura ne padne ispod 20 stepeni Celzijusa, može se reći da je čitav Beograd tokom leta pogođen ovim fenomenom. Prošle godine su tropske noći zabeležene u oktobru, i to ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Kikindi, Loznici, Valjevu, Zrenjaninu, Novom Sadu.
Postoje varijacije u prosečnoj temperaturi između određenih centralnih delova Beograda, ali svi oni se kreću u rasponu od 40 do 50 tropskih noći. Izuzetak predstavljaju velike parkovske i šumske površine i delovi naselja u njihovoj neposrednoj blizini, kao i tokovi reka.
Područje omeđeno ulicama Dušanova, Džordža Vašingtona i Bulevar Despota Stefana do Pančevačkog mosta čine najtopliju zonu užeg centra grada. Područja sa najvećim brojem tropskih noći su su još i duž autoputa kod Autokomande, a zatim Zemun, Vračar, Voždovac i Ledine.
Kako ohladiti gradove? Da li su takozvani koridori hladnog vazduha od pomoći?
Šta su koridori hladnog vazduha?
U okolini gradova su noći znatno svežije. Tamo je i kod najtoplijih dana noću do 15 stepeni. Gradovi bi mogli da se donekle rashlade, ako bi taj vazduh mogao da struji u njih.
Koridori hladnog vazduha su zelene površine, reke, jezera, železničke pruge i veoma široke ulice sa zelenilom. Hladan vazduh struji svega nekoliko centimetara iznad tla, pa nasipi i zgrade sprečavaju to strujanje. Zato bi pri oblikovanju gradova moralo da se pazi da se takvi koridori drže slobodnim, piše Dojče vele.
Zašto su noći u neurbanoj sredini svežije?
Naprosto, tamo nema betona i asfalta, već preovladavaju zemlja, pesak i livade. Tu se sunčeva toplota ne upija na taj način da se zadrži do kasno u noć. Osim toga, svež vazduh nastaje isparavanjem vode iznad lišća, a u vangradskim područjima najčešće ima mnogo zelenila. Zato se u njima vazduh brže hladi posle zalaska sunca. Posebno je sveže na livadama i u voćnjacima kao i iznad glinenog, peskovitog i tresetnog zemljišta.
Kako svež vazduh stiže u grad?
Topografija je takođe veoma važna. Hladan vazduh je teži od toplog i skuplja se pri tlu, recimo na livadama. Ako je livada na kosini ili na brdu, onda hladan vazduh snažno struji nadole. Tako nastaje vetar koji rashlađuje.
Gradovi koji su u dolinama, na kosinama ili na obroncima brda mogu da profitiraju od tog hladnog vazduha. Koridorom hladan vazduh može da dopre sve do centra, potiskujući topao vazduh, koji se penje, a svež vazduh rashlađuje ulice i zgrade.
Na primer, Štutgart leži u dolini i želi da zadrži lokalni sistem provetravanja na osnovu svojih koridora za hladan vazduh. Urbanistički planovi i gradnja se usklađuju s tim ciljem.
Šta gradovi mogu da urade?
Širom sveta se sve više obraća pažnja na mogućnost hlađenja gradova dotokom svežeg vazduha iz okoline. U Nemačkoj su u međuvremenu brojni gradovi i regioni sproveli odgovarajuće klimatske analize. Isto su učinili i širom sveta, u gradovima kao što su Nju Delhi, Lima, Lagos, Seul, Melburn i Portland.
Meteorolozi najpre mere temperature i strujanja vazduha na različitim mestima u gradu i okolini, podatke ubacuju u specijalne kompjuterske programe i tako izrađuju detaljne klimatske atlase gradova. Na osnovu tih atlasa gradovi mogu da odluče da ne pregrađuju koridore kojima struji svež vazduh, da ih poboljšaju te da zaštite i osnaže prirodno hlađenje okoline.
Osim toga, gradovi mogu da uvedu niz mera za značajno hlađenje, smanjivanje broja tropskih noći i poboljšanje životnog kvaliteta. U te mere spada otklanjanje površina zapečaćenih betonom i asfaltom, sađenje drveća uz ulice, manje motora na fosilna goriva, ozelenjavanje krovova i fasada, više parkova i vodenih površina, što svetlije fasade i zgrade, povećanje površina pod senkom.
Umesto koridora hladnog vazduha – toplotna ostrva
Koridori hladnog vazduha su u direktnom sukobu sa neplanskom i prekomernom gradnjom – zbog toga se u Srbiji i dalje ne vodi računa o postojanju ovakvog načina rashlađivanja gradova. Umesto da ima koridore hladnog vazduha koji bi omogućili građanima zdraviji san, Beograd može da se „podiči“ gomilom toplotnih ostrva.
Fenomen toplotnog ostrva podrazumeva postojanje urbanih područja koja imaju temperature više u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjem. Takav je slučaj, na primer, sa delovima Novog Beograda, ali i sa dunavskim i savskim priobaljem.
„Efekat toplotnog ostrva nastaje kao posledica velike koncentracije izgradnje pa time i veštačkih materijala poput betona, asfalta, čelika, stakla. Svi ti materijali imaju karakteristiku da upijaju toplotu i da je zatim postepeno odaju u atmosferu povećavajući tako temperaturu vazduha u gradu. Upravo ovi materijali dominiraju u Beogradu na vodi, a tu je i upadljivi nedostatak zelenih površina sa prirodnom podlogom“, rekao je za „Vreme“ arhitekta Ivan Simić i dodao da su za pojavu toplotnog ostrva značajni i prirodni faktori.
„Uz sve ovo, neki nepovoljni geografski faktori na području savskog amfiteatra doprinose zadržavanju tople vazdušne mase, koja ima tendenciju da se ‘ukotvi’ na ovom području. Prekomerna izgradnja i ‘betonizacija’ su dopunili ove prirodne faktore i kreirali negativnu sinergiju koja je samo pojačala efekat toplotnog ostrva“.
Toplotna ostrva i zagađenje vazduha
Nije slučajno nastao izraz „gde je nesreća, tu je i nevolja“. Toplotno ostrvo je samo po sebi problem, a postaje još veći kada utvrdimo da ovaj efekat doprinosi zagađenju vazduha. Sferi kojom Beograd, inače, i ne može mnogo da se pohvali, te tokom zimskih meseci redovno dominira listama svetskih gradova sa najzagađenijim vazduhom.
„Poznato je da efekat toplotnog ostrva doprinosi većem zagađenju vazduha zato što smanjuje temperaturne razlike između dana i noći. Posledica ovoga je slabljenje opstrujavanja vetra i veće zadržavanje toplote i zagađenja“, kazao je Simić i dodao da trendovi u planiranju i izgradnji novoizgrađenih područja Beograda pokazuju odsustvo bilo kakvih principa i logike bioklimatskog planiranja i oblikovanja.
„Ne uzimaju se u obzir faktori dominantnih i lokalnih vetrova, kao i faktori terena i ozelenjavanja. To negativno utiče na provetravanje, a time i na rashlađivanje i disperziju zagađenja. Objekti deluju kao nasumično ‘razbacani’ po parcelama, kao da je u pitanju nekakvo skladište za zgrade, gde je jedini kriterijum ostvarivanje što više stambeno-poslovnih kvadrata“, zaključio je sagovornik „Vremena“.
Mali procenat zelenih površina
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (European Environmental Agency, EEA), Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina. Gradovi slične veličine uglavnom se kotiraju od 10. do 20. mesta: Stokholm na 11, Varšava na 12, Sofija na 14. mestu, a Prag na 20.
Ova slika bi trebalo drastično da se promeni. Naime, usvojeni Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa povećanje udela ukupnih zelenih površina u Beogradu sa 12 odsto na preko 22 odsto, odnosno za preko 8.000 hektara, a javnih zelenih površina sa 2,83 odsto na preko 6 odsto.
Primenom mera smanjila bi se vrućina i prateći negativni efekti zagrevanja. Međutim, iako je Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina usvojen još 2019. godine, on je i dalje samo to – plan. Istovremeno, zelenih površina je sve manje.
Izvor: DW/N1
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
Ova ekipa voli da igra zajedno, i to je jasno u svakoj utakmici koju igraju. Estonija od prvog minuta nije imala mrvu šansi
“Jedna od mojih etiketa je ta da pišem o ljubavi. Ne bih da se branim, ali kad bih na ovom svetu videla samo ljubavne priče, to bi značilo da je moj pogled uzak, a život veoma romantičan. Ali nijedno od ta dva nije sasvim tačno”
Srbija je među prvima u Evropi, još pre dvesta godina, živela po građanskim zakonima. Danas se njihove vrednosti ignorišu, institucije koje ih sprovode se guše, a pristalice takvog poretka se proganjaju
Duh koji je pušten iz boce na Zagrebačkom hipodromu početkom jula, preleteo je splitski “Poljud” i sleteo u Sinj gde je bio drugi veliki Tompsonov koncert, a stigao je, istina nešto oslabljen, i do rovinjske rive
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
