Korak u prošlost

Među više od 100 eksponata koje je „PC pres“ prikupio zajedno sa čitaocima i poslovnim partnerima, najstariji zapravo nije računar, već njegova daleka preteča: Kalkoreks (Calcorex), mehanička računska mašina, proizvedena 1965. Takozvana mućkalica, sistemom mehanički spregnutih zupčanika omogućava četiri osnovne računske operacije i korenovanje. Mućkalicu je proizvodila i izvozila (u Nemačku pod nazivom Kiling) zagrebačka Tvornica računskih strojeva (TRS), koja se reklamirala sa sloganom „Tako Reći Super“. TRS je u to vreme proizvodio i merne instrumente za medicinu, kalkulatore, terminale… Kako je za „Vreme“ objasnio Dejan Ristanović, glavni urednik časopisa „PC pres“, Kalkoreks je u Srbiji najviše korišćen na fakultetima, u institutima i laboratorijama.

U istu „praistoriju“ može da se svrsta i jedna od prvih konzola, Atari VCS 2600 (model iz 1977. godine koji je koštao oko 500 funti), koja je imala 128 bajta RAM-a i radila je na 1,19 megaherca. O popularnosti ove Konzole govori podatak da je samo na američkom tržištu prodato blizu 30 miliona primeraka, što je mnogo veći uspeh od onoga koji je kasnije ostvario Komodor 64. Uz nju je stizalo devet igara među kojima i čuveni Pong. Atari je kasnije na tržište izbacio još nekoliko poznatih igrica: tri godine kasnije Spejs invejders, a potom i Pekmen, Difender i mnoge druge.

JEDAN KILOBAJT: Iako su Sinkler i Komodor bile izuzetno poznate i korišćene mašine, valja se podsetiti kratke istorije: Sinkler ZX81 iz 1981. godine koji je koštao 70 funti, radio je na 3,25 megaherca sa jednim kilobajtom RAM-a. Smatra se da je uz prethodni model ZX80 pokrenuo računarsku revoluciju u Velikoj Britaniji upravo zbog pristupačne cene. Bejzik za ovaj model nije preuzet od kompanija koje su se njime bavile, vać je nezavisno razvijen, pa mnogi programi napravljeni za prethodne modele nisu na njemu mogli biti korišćeni bez krupnijih prepravki. Osnovna memorija od jednog kilobajta čak ni tada nije bila dovoljna, ali je mogla biti proširivana dodavanjem memorijskih modula od 16 ili čak 58 kilobajta. Model ZX Spectrum Plus iz 1984. radio je na istoj frekvenciji, ali sa 16 ili 48 kilobajta RAM-a, takođe sa bejzikom i nestandardnim unosom komandi. U računar je ugrađen časovnik, generator tonova, imao je znatno bolju tastaturu i mala slova. Razlika u ceni koja je zavisila od RAM-a (100 i 130 funti) bila je pozamašna, ali je već tada većina od stotina proizvedenih programa koji su mogli biti korišćeni na njemu (veliki broj njih bile su igrice – avanture) zahtevala verziju od 48 kilobajta. Naime, od 16 kilobajta RAM-a, oko devet je odlazilo na smeštanje ekrana i sistemskih varijabli, pa je korisniku ostajalo svega sedam kilobajta. Sledeće godine ZX Spectrum 128 imao je 128 kilobajta RAM-a, od čega 104 kilobajta slobodno, dobio je monitorski izlaz, a ugrađena je i nova verzija bejzika i novi ulazni meni.

Čuveni Komodor 64, iz današnje perspektive sličnih karakteristika, u to vreme ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najbolje prodavani pojedinačni računar svih vremena – prodato je preko 16 miliona primeraka. Zabeleženo je da je samo nekoliko meseci po izlasku na tržište „u Beogradu bilo čak tri ovakva računara“. Osnovni model sa 64 kilobajta memorije nabavljan je za 250 funti mada mu je cena veoma brzo opadala. U to vreme mogao se pohvaliti odličnom tastaturom i bejzikom (na kome je napisano preko 10.000 komercijalnih programa) i visokom rezolucijom. Posle kasete, usledila je disketa od 5,25 inča, džojstik… Jedan od modela Komodora 64, kod nas poznat kao „debeljko“, ušao je u istoriju i kao najduže proizvođen model koji je potrajao čak 11 godina, sve do 1993. godine kada je proizvođač bankrotirao.

Osamdesetih godina u Beogradu na popularnosti je dobila i Galaksija, jedini domaći računar napravljen i proizveden u velikoj seriji (preko 10.000) primeraka. Galaksiju je konstruisao Voja Antonić 1981. godine, a projekat samogradnje objavljen je u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Dejan Ristanović objašnjava da je u to vreme bio zabranjen uvoz računara pa je Galaksija zbog toga, a i zato što je bilo relativno jednostavno napraviti je, doživela veliki uspeh. Za potrebe škola serijski ga je proizvodila Elektronika inženjering. U PC muzeju izložen je model iz 1983. godine.

Od personalnih računara u PC muzeju moglo se videti nekoliko modela IBM-a (kompanije čiji je predsednik izrekao onu čuvenu: „Mislim da postoji tržište za možda pet računara“, doduše 1943) takođe iz osamdesetih godina prošlog veka. IBM PC XT (5160) iz 1983. u sebi je imao Intel 8086, procesor od 4,77 MHz, 64 do 640 KB RAM, 16 boja i hard disk od deset megabajta. Koštao je 8000 dolara. Glavni adut bio je mogućnost profesionalne primene u oblasti obrade teksta i rada sa podacima. Najstariji portabl računar ili „laptop“ na izložbi bio je IBM PC Portable 5155 iz 1984. sa devetoinčnim monitorom, ujedno i prvi IBM-ov pokušaj na portabl tržištu, dimenzija 50x43x20 centimetara, težine 13,6 kilograma, a koštao je 4000 dolara. Ima dva flopi drajva (5,25 inča) –

na jednom je operativni sistem (PC-DOS 2,1) pošto računar nije imao hard disk, a na drugom program koji se koristi za rad. Iako nema bateriju, prvenstveno su ga koristili serviseri za upravljanje raznim uređajima i otklanjanje problema na instalacijama.

Uz veliki broj računara u PC muzeju mesto je našao jedan od Olimpusovih prvih digitalnih fotoaparata i mobilni telefon Erikson NH237, koji je pre samo deset godina, kada je Mobtel pokrenuo prvu mrežu mobilne telefonije, bio jedini koji se mogao nabaviti i to za oko deset hiljada maraka (sa uračunatom pretplatom). Tu su i igrice, Intelovi šesnaestobitni procesori, grafičke i zvučne kartice, i operativni sistemi poput MS-DOS 3,30 iz 1987. i Microsoft Windows 2,1x iz 1988. godine.

Uz to, posetioci izložbe u galeriji O3one imali su priliku i da ponovo isprobaju neke stare igrice, a tokom izložbe bile su organizovane tematske večeri posvećene razvoju računarstva u prethodnim decenijama: Komunikacije pre interneta („Sećanje na 300 i 1200 bps modeme, BBS-ove koji su radili samo u noćnim satima, prve polemike i skandale, korišćenje računarskih komunikacija kao jedinog slobodnog izvora informacija u nekim teškim vremenima, dolazak interneta i izlazak u veliki svet…“), Počeci računarske animacije, Kompjuterske igre („Sećanje na prve kompjuterske igre: Pong, Spejs invejders, Pekmen, Bulder deš, Elit, Tetris i beskrajne sate provedene ispred ekrana, sa džojstikom u ruci…“).

Prikupljeni eksponati biće poklonjeni Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, ali će takođe jedan deo postavke biti izložen u Sava centru tokom trajanja ovogodišnje manifestacije World Cyber Games. U septembru, u okviru prve niške Noći muzeja, zajedno sa EI Niš-om gostovaće u Skupštini grada Niša a tokom jeseni izložba će biti postavljena u novoj zgradi kompanije Komtrejd gde će organizovano dolaziti đaci i studenti. „PC pres“ je pozvao sve zainteresovane da se uključe u akciju prikupljanja „antikviteta“ i nastave da proširuju kolekciju.