Foto: FoNet
Kako neko u Nemačkoj, a kako u Kini bira koji automobil će da kupi? Kojim kriterijumima, poput cene i kvaliteta, daje prednost?
Kako neko bira svoj sledeći automobil? Prema brendu, modelu, performansama, ekonomičnosti, ceni ili nečem drugom? Novo izdanje velikog međunarodnog istraživanja ukazuje da je danas cena kriterijum broj jedan.
Naime, 62 odsto ispitanika u Nemačkoj je navelo da će izabrati najjeftiniji automobil. Sledeći kriterijum po važnosti, za 53 odsto ispitanika, je kvalitet izrade automobila, piše Kompas.
Kupci u Nemačkoj i Japanu biraju cenu, u Kini i Indiji automobil
Konsultanska kuća Deloit je studiju izvela u više zemalja. Osim Nemaca, samo Japanci ceni daju prednost nad kvalitetom, prenosi agencija dpa.
U Velikoj Britaniji ta dva uslova su u ravnoteži, dok u Kini, Indiji, Koreji i SAD kupci automobil biraju pre svega prema kvalitetu.
To posebno važi za Kineze i Induse, gde kvalitet protiv cene vodi sa 25, odnosno 19 procentnih poena.
Koliko su onda Nemci voljni da plate za svoj sledeći automobil?
Svaki deseti ne planira da potroši do 10.000 evra. Daljih 11 odsto je voljno da plati do 14.999. Najveći udeo, 29 odsto, planira da izdvoji 15.000-29.999 evra, a za jedan odsto manje 30.000-49.999 evra.
Između 50.000 i 74.999 evra sledeći auto spremno je da plati 12 odsto ispitanika, a tri odsto i više.
Električni automobil gubi trku?
Istraživanje potvrđuje loša očekivanja po pitanju elektromobilnosti: Samo jedan od sedam ispitanika planira da kupi čisto električni automobil.
To je, u međunarodnom poređenju, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji osim u Kini, gde je 27 odsto. Međutim, udeo onih koji nameravaju da kupe električni automobil dugo stagnira.
Sa druge strane, udeo od 53 odsto onih koji planiraju da kupe benzinski automobil se poredi sa 49 odsto od pre 12 meseci i samo 45 odsto iz 2023.
Nemce od električnih automobila najviše odbija njihov domet. Samo petina ispitanika je navela da joj je prihvatljivo da jednim punjenjem pređu do 400 kilometara, a 27 odsto očekuje najmanje 600.
U drugim zemljama iz studije taj kriterijum je niži – doduše, pitanje dometa nije obrađeno u SAD i Velikoj Britaniji.
Sledeća velika briga nemačkih kupaca po pitanju električnih automobila je cena. Slično je u Velikoj Britaniji, kod ostalih u istraživanju nije. Treća briga po značaju Nemcima je mreža punjača.
Deloit je za studiju koju izvodi svake godine od 2010. jesenas anketirao 31.000 ljudi u 30 država.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
