Od tima koji je selektirao i spremio stari trenerski vuk Dušan Ivković očekuje se, u najmanju ruku, da plasmanom među prvih šest obezbedi direktno učešće na Svetskom prvenstvu sledeće godine u Turskoj
Ako se vratimo dve godine unazad i prisetimo se nasledstva koje je ostavio Zoran Slavnić (ispadanje u prvom krugu i odlazak kući zajedno sa još tri najgore selekcije na šampionatu), može se zaključiti da njegovom nasledniku neće biti previše teško da postigne bolji rezultat jer je gori – nemoguć. Međutim, teško da bi košarkaški narod bio spreman da proguta još jednu blamažu poput one iz Granade od pre dve godine. Štaviše, utisak je da se, negde iz potaje, podgreva nada da ćemo napraviti neko iznenađenje i ostvariti više od realnog i očekivanog, a oni najsmeliji pominju čak i medalju.
Kao i u slučaju fudbalske reprezentacije pokazalo se šta znači pravi čovek na pravom mestu. Povratak Dušana Ivkovića na mesto selektora najbolje je što se našoj posrnuloj košarci moglo dogoditi. Ivković je bez problema proveo tim kroz kvalifikacije (još jedna posledica lošeg rezultata u Granadi) iskoristivši ih za početak uvek bolnog procesa podmlađivanja tima. Selektor gleda u budućnost i bez obzira na usputne kratkoročne ciljeve njegova je ideja da za Olimpijadu u Londonu 2012. stvori tim koji bi Srbiji vratio bar respekt rivala, ako ne i nekadašnje pozicije SFRJ i SRJ.
POGLED KA LONDONU: Selektor je proces podmlađivanja počeo u nimalo lakim okolnostima, novim čak i za njegovo prebogato iskustvo. Naime, nikada, ili gotovo nikada, ni u prethodnim mandatima u reprezentaciji ni u velikim klubovima u kojima je radio, Ivković nije bio bez lidera, bez igrača koji su na terenu bili njegova produžena ruka. Selektor priznaje da više „nemamo igrače koji prave razliku“, ali istovremeno sa dosta optimizma govori o momcima koje je odabrao:
„To su pre svega dobri mladići, radni, ambiciozni, spremni da se žrtvuju. Ostvarili smo sjajan kolektivni duh, velikom borbenošću i agresivnom odbranom nadoknađujemo nedostatak kreacije. Znam da ćemo teško dobijati utakmice, ali sam isto tako siguran da nas niko neće ‘prebiti’“, kaže Ivković u izjavi za „Vreme“.
Mnogi su mu zamerili da se lako odrekao Jarića, Radmanovića, Miličića, Stojakovića, na kraju i Rakočevića koji je bio na prvobitnom spisku, ali njegov odgovor je uvek isti: pogled je uprt u budućnost, u ekipi su igrači od kojih bar osmorica mogu da igraju i u Londonu 2012. Pod uslovom, naravno, da stignemo do Olimpijade. Ako u tome uspemo, Srbija će biti u prednosti u odnosu na rivale jer je prva počela proces podmlađivanja i na Olimpijadi bi mogla da ima tim u punoj igračkoj zrelosti. Igračima koji su već u inostranstvu, ovog leta pridružili su se odlaskom u velike klubove Veličković (Real Madrid), Tepić (Panatinaikos), Tripković (Huventud)… Naš prvi igrač trebalo bi da bude centar Nenad Krstić, jedini iz NBA, na centarskoj poziciji imamo i Kostu Perovića, a na poziciji br. 4 bićemo takođe dobro pokriveni Novicom Veličkovićem i Zoranom Ercegom. Šuterski deo posla treba da obave Uroš Tripković i bekovska spoljna linija (Teodosić, Tepić, Marković…). Ivković je u najuži spisak kandidata uvrstio čak četvoricu momaka koji su osvojili zlato na Univerzijadi (Paunić, Bjelica, Mačvan, Raduljica) što je dokaz više o pogledu uprtom ka Londonu.
Šta je realno očekivati u Poljskoj? Grupa je verovatno najteža, ali to ima i svoju bolju stranu: sa istim rivalima ne možemo igrati pre borbi za medalje. Ako je pretpostavka da ćemo u drugu fazu otići sa jednom ili dve pobede (ona nad Velikom Britanijom je nekako već „uknjižena“ – baš kao i poraz od Španije, a ona protiv po imenima jake Slovenije ne bi bila iznenađenje, a onda bi se u drugoj fazi „ukrstili“ sa prve tri ekipe iz Grupe D (pretpostavka je da će to biti Litvanija, Turska i Poljska), što bi otvorilo put za (bar) još dve pobede, ako ne i sve tri. Dakle, četvrtfinale je minimum koji očekujemo od naših košarkaša a od pozicije u drugoj fazi zavisi i rival u četvrtfinalu. Utisak je da niko iz drugog dela kostura nije nepobediv. Iz grupe A u drugoj fazi očekujemo Hrvatsku, Grčku i Izrael, iz grupe B Francusku, Rusiju i Letoniju (ili Nemačku, mada bez Novickog šanse nisu velike). Bilo ko da bude rival u četvrtfinalu može se pobediti, a ako se izgubi ostaće i utešna šansa u borbi za plasman od 5. do 8. mesta, odnosno plasman u prvih šest da bi se obezbedila turska viza.
ŠAMPIONAT ODSUTNIH: Prvenstvo u Poljskoj biće upamćeno po ogromnom broju odsutnih igrača. Iz raznoraznih razloga neće igrati zvezde poput Nemca Novickog, Rusa Kirilenka i Holdena, Grka Dijamantidisa, Papalukasa i Carcarisa, Litvanaca Jaskivecijusa, Šiškauskasa, Kaukenasa, Ilgauskasa, Turcima će nedostajati Okur, Britancima Loul Den i Ben Gordon, Slovenci stižu bez Saše Vujačića, Sanija Bećirovića i Raše Nesterovića, Hrvati su bez Giričeka i Markote (ali su dovoljno jaki da budu jedno od iznenađenja prvenstva)… Prvi favorit je svakako Španija jer ima braću Gasol, Navara, Fernandeza (sva četvorica iz NBA), plus Riki Rubio Horhe Garbahosa, Felipe Rejes… Istina, ni Španci nisu kompletni, nedostaju im, pre svih, Kalderon, zatim Kabesas, Berni Rodrigez i Fran Vaskez, ali niko nije bio tako velik favorit za titulu – još od dominacije velike Jugoslavije – kao sada Španci. Istina, bili su to i pre dve godine kod kuće, ali im tada živci nisu izdržali. Ne znači da će sada biti prvaci, ali ako ne uspeju u Poljskoj pitanje je kada će ponovo imati ovakvu šansu i ovakvu generaciju koja već polako počinje da odlazi jer se pojavila na sceni 1999. u Lisabonu na juniorskom prvenstvu sveta, baš kao naši majstori u Bormiju 1987.
Sve u svemu, papir kaže da bi Španija mogla da objedini svetsku i evropsku titulu baš kao nekad Jugoslavija, Hrvati i Slovenci imaju pravo na nadu u dobar rezultat, Grci nisu ono što su bili, Rusi još manje, Litvanci su jako oslabljeni ali oni su neiscrpan izvor talenata i ne treba ih otpisati, Francuzi – iako su se naknadno plasirali uhvativši poslednji voz kroz dodatne kvalifikacije – predvođeni Tonijem Parkerom mogu do pristojnog rezultata, a što se nas tiče realno je da posle Poljske košarkaški svet počne da priča o „povratku Srba“.
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
