Ko je potopio batlera

Prošle nedelje, iz Kopenhagena je stiglo još loših vesti. Ako ste sasvim upućeni u problem klimatskih promena, posebno zainteresovani za pitanja životne sredine ili samo redovno pratite ovu seriju tekstova o klimi u nedeljniku „Vreme“, verovatno vas nije preterano iznenadilo najnovije saopštenje Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change) sa jednog klimatskog skupa u Kopenhagenu. No, ako do sada niste obraćali previše pažnje i sada ste prvi put zaista odslušali vest o globalnom zagrevanju, a da – dok voditelj sa „važnijih“ vesti umorno prelazi na klimu, ne prebacite kanal ili odete po čips – možda vas je sasvim zateklo što „čovečanstvo mora sasvim prestati da koristi fosilna goriva, ugalj i naftu, najkasnije do 2100. godine ili će doći do dramatičnih posledica po planetu“. Moguće i da ste se nakon ove vesti malo zabrinuli.

Vesti iz Kopenhagena, naravno, nisu nove, ali predstavljaju novo upozorenje jer su utemeljene na do sada najpreciznijem izveštaju o klimi koji čovečanstvo ima. Naime, u Kopenhagenu su se, u organizaciji IPCC-ja okupili predstavnici država, nauke i politike kako bi napravili sintezu izveštaja koji su objavljeni tokom prethodne godine, a koji su jednim imenom poznati kao Peti izveštaj, i obuhvataju naučnu podlogu, ekonomsku analizu, predloge kako smanjiti CO₂ i kako se prilagoditi klimatskim promenama. Rezultat celonedeljnih oštrih pregovora u medije je izašao kao „dramatičan scenario za budućnost planete“.

Upozorenja o ozbiljnim posledicama klimatskih promena, međutim, ne stižu samo iz Kopenhagena. O tome se govori još otkako se sedamdesetih godina 20. veka počelo sumnjati da nešto nije u redu sa koncentracijom ugljen-dioksida (CO₂) u atmosferi i da globalna temperatura zato raste, a klima se menja. No, poslednjih godina, o klimatskim promenama ne govore samo ekološki aktivisti, političari i meteorolozi, nego i sama priroda. Srbija je takvo jedno „obaveštenje“ proteklog proleća preskupo platila – nezapamćenim razaranjem tokom poplavnog talasa u maju 2014.

UKLETI REGION: Kao i uvek u danima nakon velikih nesreća, posle razornih poplava koje su pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, počela je potraga za uzročnikom, odnosno onim ko je svojim postupcima ili pak nečinjenjem doveo do katastrofe kakva u ovdašnjim krajevima nije zabeležena otkad se prati hidrološka situacija. Potraga za krivcem u ovakvim situacijama je sasvim prirodna – nastradalo je mnogo ljudi, hiljade i hiljade građana je ostalo bez kuća i imovine, razoren je Obrenovac, ali i mnogi drugi gradovi i naselja, čitava područja su promenila svoj lik zbog vode i klizišta, uništena je značajna infrastruktura, a ukupna materijalna šteta ima ogromne razmere.

Zahvaljujući solidarnosti koja, uz neviđenu nesreću, takođe nije u toj meri ranije viđena u Srbiji, prve posledice su otklonjene. Prikupljena su i značajna sredstva za obnovu kako od građana i privrede tako i od stranih donatora. Veliki broj ljudi se tokom leta vratio u svoje domove, brojni objekti su obnovljeni, a institucije u poplavljenim područjima funkcionišu. No, pola godine kasnije, nezanemarljiv broj ljudi čeka zimu u neodgovarajućim uslovima, a popravke i povratak na staro će verovatno trajati godinama, ako ne i decenijama. Prema više izveštaja šteta od poplava se može proceniti na više od 1500 miliona evra.

Uz tako strašne posledice neko jednostavno mora biti kriv. U medijima širom Balkana vidimo da je spisak osumnjičenih zaista dug – nominovani su bili Bog, Vlada i štabovi za vanredne situacije, vladajuća stranka, zatim opozicija i lideri lokalnih samouprava, potom pobednica ovogodišnjeg takmičenja Evrovizije, kao i čitav narod sa svojim gresima, policija, vojska, vodoprivredna preduzeća, meteorolozi i Republički hidrometeorološki zavod (koji su jedini bez sumnje potpuno nevini). Neizbežno, okrivljen je i HAARP, antene sa Instituta za fiziku i zavera Sjedinjenih Američkih Država.

A od svih je zaboravljen bez sumnje najodgovorniji krivac – klimatske promene. Mada je kao „batler“ u krimi-romanu pominjan svuda, pa i na početku ovog teksta, ironija je da je javnost u Srbiji toliko duboko nezainteresovana za ovog krivca da ni tako strašna nedaća nije skrenula malo više pažnje na njega. Naime, intenzitet ciklona nad Zapadnim Balkanom koji je doveo do nezapamćenih padavina u maju 2014, a potom posledično do poplava, bio je toliki da se sasvim uklapa u matricu predviđanja o tome kakve će biti posledice globalnog zagrevanja u 21. veku.

Kako za „Vreme“ kažu na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svi klimatski modeli koji predviđaju šta donosi globalno zagrevanje do kraja veka, pokazuju da region Zapadnog Balkana spada u takozvane vruće zone, gde će posledice klimatskih promena ostaviti dramatične efekte. Srednji rast globalne temperature od 2 stepena do 2100. znači da će tokom veka biti daleko više ovakvih nepogoda, ciklona, ledenih talasa, a uz to i poplava, nego što bi bilo da čovek u poslednjih 140 godina nije spalio toliku količinu fosilnih goriva i u atmosferu ispustio ogromnu količinu CO₂.

HILJADUGODIŠNJI DOGAĐAJ: Kakav god stav imali o tragediji iz maja 2014, kad je vodena stihija u zoru 16. maja probila sve odbrane i prodrla u Obrenovac, bunovni stanovnici su se najednom zatekli u onoj vrsti događaja čija je verovatnoća izuzetno mala. Pomenuti Peti izveštaj IPCC-a, kao dosad najtačnija međunarodna naučna studija o stanju klimatskih promena, najavljuje upravo takvu budućnost našeg regiona. Klimatski modeli na osnovu kojih je izveštaj sačinjen uvek polaze od takozvane optimalne krive, a potom daju procenu rizika za razne scenarije, uključujući i povećanje učestalosti i snage klimatskih ekstrema. Zato naučnici smatraju da će ovakve maloverovatne nepogode postati mnogo češće. I da se praktično već događaju.

Da bi se to razumelo, moramo sagledati kako se rizik uopšte procenjuje. Za to pre svega mora postojati izloženost opasnosti. Ona je evidentna kad je reč o poplavama – ceo region, a posebno Srbija, izmrežen je vodenim tokovima i poplave su nešto što u ovoj oblasti predstavlja pretnju. Drugi aspekt u proceni rizika je sam izvor opasnosti – odnosno uzrok poplavnih talasa. Nije potrebno naročito duboko razumevanje meteorologije da bi se shvatilo zašto je opasnost od poplava povećana u uslovima klimatskih promena. Poremećaj klimatskih procesa znači da će se povećati razlika u intenzitetu padavina. I zato što će se one pojačati u nekim zonama, te će to mnogo češće dovesti do većih bujica.

Kad bacate novčić i pritom se kladite, rizik da opkladu izgubite procenićete verovatnoćom od 50 odsto. No, kad želite da ozidate kuću i procenite rizik hoće li je odneti prirodna stihija, mnogo više će vam značiti jedna druga, mada u suštini slična mera. Umesto verovatnoće da dođe do ekstremne nepogode koja bi vam mogla uništiti građevinu, zgodnije je da umesto procenata upotrebite broj godina u kojima se takva velika nepogoda događa – da li će se poplava pojaviti nakon svakih 10 godina, nakon 100 ili 1000 godina. U građevinarstvu je ustaljena norma da se objekti grade tako da budu dovoljno čvrsti da izdrže stogodišnje nepogode. Odnosno one koji su u poslednjih sto godina zabeleženi kao najveći.

Tokom nesreće u Obrenovcu, nakon što su prethodno podigli takozvanu crvenu uzbunu, meteorolozi su neprekidno govorili kako nas je zadesila „hiljadugodišnja nepogoda“. Posledica klimatskih promena je upravo to što će se ekstremne pojave događati mnogo češće – na hiljadugodišnje incidente se više neće čekati ceo milenijum da se dogode ponovo. Uporedo sa tim, rast globalne temperature znači da će ne samo srednje lokalne vrednosti biti veće, nego će češći biti slučajevi ekstremnih temperatura. To za Srbiju znači da tokom najtoplijeg letnjeg dana u istoriji više neće biti zabeležena temperatura od 44 stepena, već će teorijski biti moguće da temperatura leti dostigne i 52 stepena u hladu. Slično će se događati i na drugoj strani, sa niskim ekstremima temperature. Uz sušu koja vreba ceo region u drugoj polovini veka, uz ekstremno niske i visoke temperature, poplave i ciklone, uslovi za život će biti mnogo teži. Majske poplave upravo pokazuju da infrastruktura u Srbiji nije tome dorasla (o adaptaciji čitajte u sledećem broju).

U ovakav stav o budućnosti teško je poverovati kad tako dugo živite na području sa tako umerenom klimom kakva je na području Zapadnog Balkana, bez gotovo ikakvih ozbiljnih ekstrema, bez pustinja, tornada i ledenih zima, bez previše snažnih zemljotresa, gde najveće nedaće jedni drugima proizvode sami ljudi. Na drugim mestima nije sasvim tako. Uprkos ne samo tehnološkoj nego i socijalnoj razvijenosti, u drugim delovima sveta se mnogo češće događaju razne prirodne nepogode. Zemljotresi, cunami talasi, uragani i erupcije vulkana dostižu takve razmere da su stogodišnji događaji mnogo strašniji od onog sa čim se do sada suočavao ovdašnji građevinar. Uz klimatske promene, batler otvara vrata i – ekstremi sada dolaze i u naše krajeve.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.