Verovatno niste znali da Amazon, najveća knjižara na svetu, u svakoj sekundi proda deset elektronskih knjiga tj. preko 310 miliona na godišnjem nivou. Klasično odštampane knjige su od polovine ove godine nepovratno izgubile primat: obim prodaje knjiga na papiru manji je od prodaje knjiga na struju. Tako brz preokret u navikama čitalaca verovatno nije očekivao ni Džef Bezos, osnivač Amazona, kada je 2007. godine predstavio Kindle DX, prvi uređaj specijalizovan za čitanje elektronskih knjiga.
Danas se Kindle pravi u nekoliko verzija, postoje modeli za svačiji ukus i džep. Najinteresantniji je Kindle Fire, koji u suštini predstavlja manju i znatno jeftiniju verziju izvikanog Appelovog iPada. Za oko 200 dolara (iPad košta dva i po puta više) dobićete tabletni („spljeskani“) računar sa kolor ekranom od 7 inča koji služi ne samo za čitanje knjiga i surfovanje po internetu već i za igranje, uživanje u filmu i muzici. Za strasne čitaoce, Kindle Fire je verovatno loš izbor jer čitanje sa ekrana koji svetli dodatno zamara oči posle radnog dana koji ionako provodite za monitorom. Osim toga, ovakvi ekrani slabo se vide pod jakim svetlom, što čitanje u trenucima dokolice na plaži ili u kafanskoj bašti čini napornim, ako ne i nemogućim.
Amazon ima rešenje za ovakve prilike, koje ne samo da sjajno funkcioniše nego je i značajno jeftinije. Reč je o Kindle uređajima sa mat-ekranima od 6 inča na kojima se slika iscrtava korišćenjem takozvanog „elektronskog mastila“. Svaka tačka na ekranu je zapravo mala staklena kapsula ispunjena tečnošću u kojoj pliva veliki broj mikroskopskih granula crne i bele boje. U zavisnosti od polariteta elektroda prislonjenih na kapsulu, granule „plivaju“ ka površini ili „tonu“ na dno. U zavisnosti od načina na koji su granule izmešane, tačka koju vidimo može da bude bela, crna ili siva (u više različitih nijansi).
ELEKTRONSKO MASTILO: Kako to izgleda u praksi? Impresivno! Oštrina slova i kvalitet prikaza teksta su na nivou bilo koje dobro odštampane knjige. Neki novopečeni korisnici pokušavali su da „ogule“ sliku sa ekrana smatrajući da je u pitanju zalepljeni list papira a ne elektronski ispisan tekst. S obzirom na to da ekran nema pozadinsko svetlo kao današnji monitori, tabletni računari i mobilni telefoni, slika ne blešti i ne zamara oči čak ni posle dugotrajnog čitanja. Uz to, elektronsko mastilo ponaša se kao i klasična štamparska boja: što je spoljašnje svetlo jače i jasnije, to su i slova uočljivija a čitanje lakše. Čitanje ispod jakog sunca jednako je prijatno kao i ispod noćne lampe.
Zahvaljujući tehnologiji elektronskog mastila, Kindle troši struju kao miš vodu. Baterija se koristi samo za listanje stranica i transfer knjiga, ali ne i za održavanje slike na ekranu. Jednom napunjena baterija sa lakoćom izdrži i do dve nedelje. Kindle se zato nikad ne gasi, i na njemu uvek „nešto piše“ (što može da bude problem kad vam stjuardesa naredi da poisključujete sve drangulije koje nosite sa sobom).
Pošto je, ipak, u pitanju elektronska sprava, postoje i neke dodatne pogodnosti koje klasična knjiga nema: slova je moguće povećati ili smanjiti a ekran okrenuti tako da redovi postanu duži ili kraći, sve u skladu sa vašim afinitetima. Za tekstove na engleskom, nemačkom ili nekom drugom popularnom jeziku, na raspolaganju su i integrisani rečnici. Kad čitate nekoliko knjiga paralelno, nema potrebe da beležite gde ste stali, Kindle automatski vodi računa o tome. Možete da podvučete deo teksta koji vam se naročito dopao ili prokomentarišete knjigu koju ste upravo završili, svaki vaš citat i komentar biće automatski ubačeni u Amazonovu bazu podataka. Stvar funkcioniše i u suprotnom smeru: dok čitate, moći ćete da vidite komentare i citate ostalih čitalaca tako da druženje s knjigom ima i dodatnu socijalnu dimenziju. U Kindle možete da ubacite i svoju omiljenu muziku i da je slušate dok čitate knjigu.
ČITANJE NA UVO: Ako ste baš totalna lenčuga, Kindle može da vam čita tekst na uvce, kroz ugrađene zvučnike ili pridružene slušalice. Nažalost, mali ljudi koji žive u Kindleu znaju da čitaju samo engleske tekstove i to prilično mehanički (osećajno kao Rus koji sinhronizuje holivudski filmski hit). Mnogo bolji utisak ostavljaju izvorne „audio-knjige“, koje Kindle takođe podržava, jer tekstove čitaju živi ljudi, obično poznati glumci sa savršenom dikcijom.
Najlepše dolazi na kraju: napunjen knjigama do vrha, Kindle je težak kao čaša vode i u ruci ostavlja utisak elegantne baršunaste pločice koju sa uživanjem možete satima da držite ispred sebe. Zato čitanje Rata i mira sa Kindlea ne predstavlja fizički napor kao kad u rukama držite kilogramsku knjižurinu od pola kubika drva koja lomi ruke (i volju za čitanje).
Nije sve baš sasvim idealno. Elektronsko mastilo je „sporo“, potrebno je vreme da se crne i bele granule „rasplivaju“ u kapsulama i formiraju slova, tako da prilikom okretanja stranica postoji mala ali uočljiva pauza (koja opet nije duža od one koja je potrebna da se okrene list papira). Zbog te sporosti, ekran sa elektronskim mastilom vrlo je nezahvalan za prikaz dinamičkih sadržaja. Surfovanje internetom sa Kindlea još je nekako i moguće, dok gledanje video-materijala nije ni podržano. Uz to, bela boja na Kindleu nije ona sa venčanice, već ima bledosivkastu nijansu koja nekom prija a nekom smeta.
Koliko to zadovljstvo košta? Ako izuzmemo Kindle Fire od 200 dolara koji autor ovog teksta ne preporučuje (od silnih stvari koje Fire ima nećete ni stići da čitate), tu je čitava gama jeftinijih uređaja sa elektronskim mastilom, u rasponu od 79 do 189 dolara, u zavisnosti od toga da li vam je bitan ekran osetljiv na dodir, da li vam je potreban pristup preko mobilne mreže i da li pristajete da povremeno pročitate poneku reklamu. Odličan Kindle sa malom mehaničkom tastaturom, bez reklama košta 109 dolara. Amazon šalje uređaje i u Srbiju, ali onda morate da računate i sa znatnim troškovima poštarine i carine. Pritom, sve dok pošiljka ne stigne u vaše ruke, bićete u strahu da neki usputni službenik vaš Kindle ne pokloni svom detetu za Novu godinu. Mnogo je bolje da taj uređaj nabavite preko rođaka ili prijatelja iz inostranstva, pa još ako možete da mu platite po sistemu „dođem ti“, ne oklevajte.
GLOBALNA KNJIŽARA: Odakle knjige dolaze? Pre svega iz Amazonove megaknjižare. Većina novih izdanja ima i elektronsku verziju koja je po pravilu znatno jeftinija od štampane, naročito kada se uzmu u obzir poštanski troškovi koji za štampana izdanja nisu mali. Kupovinu možete da obavite sa bilo kog računara ili direktno sa Kindlea (Amazon, za razliku od Applea, nije gadljiv na srpske kreditne kartice), a kupljena knjiga će pomoću vaše kućne bežične veze ili USB kabla „leći“ u Kindle u roku od par sekundi. Kindle može da uskladišti nekoliko hiljada knjiga, ali to nema mnogo smisla, pošto kupljene knjige ostaju trajno vaše i mogu se neograničen broj puta preuzeti sa Amazonovog sajta. Za one koji ostanu bez štiva za čitanje usred letovanja na Bahamima, tu je verzija Kindlea sa SIM karticom koja omogućava kupovinu iz preko 130 zemalja sveta, bez naplate troškova mobilnog interneta, čak i u romingu.
Najviše naslova je na engleskom jeziku (oko milion), a regionalne Amazonove knjižare za nemačko, špansko, francusko i italijansko govorno područje nude još nekoliko stotina hiljada. Cene su pristupačne jer kroz politiku provizija Amazon stimuliše izdavače i autore da svoje knjige prodaju po cenama koje se kreću od 99 centi do 10 dolara, što je prihvatljivo, čak i po našim siromaškim standardima.
A GDE SMO MI: Nažalost, srpski izdavači još uvek nisu izbacili nijednu pristojnu knjigu napravljenu u elektronskom formatu, i pored toga što je proces pripreme teksta neuporedivo jednostavniji i jeftiniji u odnosu na klasično štampanje knjiga. Ako naši izdavači strahuju od piraterije tj. masovnog kopiranja kupljenih elektronskih knjiga, onda je taj strah neutemeljen. Knjiga preuzeta sa Amazona zaštićena je takozvanim DRM (Digital Rights Management) sistemom i ne može se kopirati tek tako sa uređaja na uređaj.
Sigurno je da kod elektronske distribucije knjiga postoje dodatne komplikacije oko transfera novca i autorskih prava, naročito kada su u pitanju prevedeni naslovi, ali to ne opravdava naše izdavače da budu na začelju revolucije koja je uveliko u toku (ako već nije pri kraju). Kroz veću ponudu elektronskih izdanja, domaći izdavači mogli bi da se primaknu i našoj milionskoj dijaspori koja i ovako troši lepe pare da iz otadžbine pribavi poneku knjigu na maternjem jeziku. Time bi se stimulisala i domaća populacija da uloži koji groš u nabavku Kindlea ili nekog sličnog elektronskog čitača. Iako je sam uređaj jeftiniji od mobilnog telefona prosečnog tinejdžera, ovdašnji ljubitelji knjige kupuju ga retko, pre svega zbog nepostojeće ponude domaćih naslova.
Šta god o novotariji mislili literarni puritanci, kojima nova knjiga po definiciji treba da miriše na pulpu i farbu a ne na struju, sve će to na kraju doći i ovde, baš kao što su došli mobilni telefoni, MP3 plejeri, GPS navigatori, laptopi, tablet-računari i ostale sprave na koje smo u početku gledali s podsmehom, otvoreno sažaljevajući jadni mentalni sklop njihovih vlasnika.
Kažu da je tamo neke godine ruski velemajstor Mihail Talj došao u Beograd i od jednog našeg prevodioca dobio roman Doktor Živago, koji je u njegovoj domovini bio zabranjen. Pročitao ga je za jednu noć i kada se vratio u Rusiju izdiktirao je ceo tekst napamet. Neki kažu da je ovo mit, ali ima onih koji kažu da su to čitali. Knjige na papiru uvek su nalazile način da prežive teška vremena, ratove, zabrane i lomače, pa će preživeti i sada, iako će se možda štampati ređe, makar kao poklon najboljima. A mi ćemo već naći mesto za njih, verovatno na polici na kojoj se već nalaze ploče Boba Dilana, vokmen sa kasetama Harisa Džinovića, VHS trake sa venčanja i magnetofon koji je tata doneo sa službenog puta u Zapadnu Nemačku.
Na veliki broj dela klasične književnosti više niko ne polaže autorska prava, tako da se mogu slobodno umnožavati. Postoje odlične on–line biblioteke koje po pravilu nude lepo formatirane knjige u više različitih elektronskih formata. Jedna od najpopularnijih takvih biblioteka je „Projekat Gutenberg“ sa preko 40.000 kvalitetno obrađenih naslova. Mnogo toga može se pronaći i na sajtovima univerziteta, nacionalnih biblioteka, akademija i naučnih ustanova. Najpopularniji klasični autori već godinama su Mark Tven, Dikens, Artur Konan Dojl, Šekspir, Džejn Ostin…
Piratsko tržište takođe ne oskudeva, ali je ono u potpunosti okrenuto popularnoj literaturi i aktuelnim bestselerima. Najzastupljeniji su špijunsko-zaverenički romani i druge knjige za plažu, avione i autobuse, teške višetomne fantazije, naučna i nenaučna fantastika, lako ljubavno štivo i ostali sapuni, pikantne biografije prvorazrednih bogataša i drugorazrednih glumica, uputstva za brzo ozdravljenje i još brže bogaćenje, knjige o modi, jogi, Budi, Jodi… Uz malo truda i mnogo dobrog interneta, za par sati možete da „pazarite“ komplet od 10.000 zbrdazdolisanih naslova za Kindle ili mnogo vredniju zbirku od 200 knjiga po izboru „Njujork tajmsa“. Ako, međutim, tražite nešto zaista vredno, Saramaga na primer, verovatno nećete naći ništa.
Odakle ova nelegalna izdanja dolaze? Njihov izvor nisu legalno kupljene elektronske knjige na sajtovima Amazona i drugih prodavaca jer su ta izdanja zaštićena od fizičkog kopiranja. Kao polazni materijal najviše se koriste Word i PDF fajlovi koji su „procurili“ iz izdavačkih kuća. Kad nema ni toga, uvek će se naći neki džabalebaroš koji će štampanu knjigu da iskenira a zatim prevede dobijene slike u čitljivi tekst (postupak poznat kako OCR). Sve ostalo je trivijalno.
Pirateriji knjiga Kindle nije ni pomogao ni odmogao, stari metodi (krađa fajlova, skeniranje i fotokopiranje) i dalje dominiraju. Kindle je samo pomogao da knjiga i pisac brže i lakše stignu do čitalaca i da čitanje bude sadržajnije i prijatnije. Onima koji čitaju piratske knjige, autor prijateljski savetuje da prethodno provere da li se knjiga prodaje na Amazonu: iznenađujuće veliki broj naslova može da se dobije za dolar, dva ili tri. Za dati novac dobićete besprekorno formatiranu knjigu očišćenu od grešaka i loše skeniranih slova, koja se čita sa zadovoljstvom a čuva zauvek.
Ako ste pisac, pre svega neshvaćeni, i budući nobelovac koji nikako ne može da se probije do svojih čitalaca, ako vam nadobudni urednici izdavačkih kuća stalno vraćaju rukopise s napomenom da ste neuko i nepismeno škrabalo, da vam je knjiga dosadna i da ne vredi ni po lule duvana, Amazon vam pruža idealan način da zaobiđete sve prepreke i pojavite se u najvećoj knjižari na svetu kao nezavisni autor. Postupak je krajnje jednostavan i liberalan: otvorite Amazonovu stranicu namenjenu piscima, pošaljete knjigu u Word-formatu, zalepite cenu po želji a Amazon će obaviti sve ostalo. Na vama ja samo da prebrojite pare koje će u džakovima početi da pristižu u roku od odmah.
Ima tu i poneki problemčić. Amazon zaračunava solidnu proviziju (minimalno 35 odsto od vrednosti knjige za izdanja do 10 dolara, sve do 70 odsto za ona skuplja). No sa tim se može živeti, teško da biste zaradili više i kod izdavača koji se još uvek bakće s mastilom i hartijom. Mnogo je veći problem što vi niste jedini neshvaćeni pisac u kosmosu, hiljade njih hrle ka Amazonu željni novca i zaslužene slave. Od silne ponude dela (i nedela) neuporedivo lošijeg kvaliteta od vašeg budućeg bestselera, jako vas je teško pronaći na Amazonu jer se na spisku novih izdanja obično nalazite na 875. stranici. Ali, svaki početak je težak.
Poneka književna Pepeljuga već je prešla put od trnja do zvezda. Amazonov klub nezavisnih autora koji su uspeli da prodaju milion elektronskih knjiga još uvek je malobrojan. U njemu su pisci za koje ste možda čuli a možda i niste: Džon Loke, Džejms Paterson, Nora Roberts, Čarlen Haris, Li Čajld, Majkl Koneli… Ogromne tiraže ima i Suzan Kolins po čijem se (odličnom) romanu Igre gladi (prevedenom i kod nas) uveliko snima film sa popriličnim budžetom. Najprodavanija je ipak Milenijumska trilogija prerano preminulog Stiga Larsona čije su knjige već ekranizovane.
Nego, šta vi čekate?
