Klima je političko pitanje

Na tribini „Politička klima – od lokalnog do globalnog“ održanoj 25. novembra u press centru Udruženja novinara Srbije, o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama razgovaralo se kao o gradskom, nacionalnom, evropskom i svetskom problemu, a učesnici su razmatrali različite nivoe upravljanja i njihov moguć uticaj na smanjenje negativnih posledica klimatskih promena.

Tribina je održana dve nedelje pre redovnog godišnjeg skupa potpisnica Okvirne konvencije o klimatskim promenama koji se održava u Parizu i na kome bi trebalo da bude usvojen pravno obavezujući dogovor za zaustavljanje klimatskih promena. Učesnici su bili Nada Mišković, iz Asocijacije organskih proizvođača Srbije Organica Serbia, Mirko Popović iz Beogradske otvorene škole i ispred Koalicije 27, Željko Zečević i Nikola Vujović iz Kancelarije za energetski menadžment opštine Vrbas i Slobodan Bubnjević, novinar nedeljnika „Vreme“. Tribinu je moderirao Damjan Reh Bogunović iz Fondacije „Hajnrih Bel“.

fotografije: miloš miškov

NADA MIŠKOVIĆ, BIOŠPAJZ, ORGANICA SERBIA: Nacionalna asocijacija Organica Serbia je osnovana 2009. godine. Pre toga je postojalo mnogo manjih udruženja organskih proizvođača u Srbiji i ideja je bila da se napravi jedna krovna asocijacija. Iz nje je kasnije napravljena i grupacija u Privrednoj komori Srbije. Za ovih šest godina uticali smo na donošenje zakona, svih podzakonskih akata i strategije organske proizvodnje. Uveli smo i predmet organska proizvodnja u poljoprivredne škole. Organska proizvodnja utiče na klimu preko domino efekta. Ako ima previše pesticida, oni će se sliti u neko jezero a ono će da se umrtvi i kao proizvod će se pojaviti metan koji do tada nije postojao. To je samo jedan mali segment. Uvođenjem predmeta u škole menja se svest mladih ljudi da i oni organskom proizvodnjom utiču na svet oko sebe.

Uspeli smo da se strategija uvede u celosti, i da ceo dokument bude štampan i da čini deo nacionalnog akcionog plana ruralnog razvoja Srbije. To daje širu mogućnost da utičete na sredinu. Građanska inicijativa može da ima veliki uticaj kada je na neki način povezana i strukturirana. Tada raste naša moć da utičemo na politiku i ljude koji donose odluke.

Neophodno je prilagoditi sve mere koje želimo da poljoprivrednici preduzmu i svesti ih na jednostavan nivo. Korisno bi bilo imati publikacije o tome šta ja kao građanin mogu da uradim da pozitivno utičem na klimatske promene. Svi mi uništavamo planetu neznanjem ili neodgovornim ponašanjem.

MIRKO POPOVIĆ, BOŠ, KOALICIJA 27: Ljudi koji govore o klimatskim promena podsećaju na ragbi klub na lokalnom nivou koji dolaze da gledaju samo najbliža porodica i prijatelji. To nije tema koja zanima javnost u Srbiji. Prema mom mišljenju, to nije ni tema koja zanima donosioce odluka. Trenutno nemamo razvijen dijalog o klimatskim promenama. Nemamo dijalog ni o tome kako će Srbija da učestvuje i predstavi se u okviru Klimatskog samita u Parizu i kako će da doprinese cilju koji je postavila zajednica kojoj težimo da se pridružimo. Evropska unija je kazala da hoćemo do 2050. godine da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 95 odsto u odnosu na 1990. Hajde da zanemarimo činjenicu da čovek utiče na klimatske promene. Kada to ne bi bilo istina, da li bi nas to opravdavalo da ne održavamo kanale za odvođenje viška voda? Da li zbog toga ne treba da pratimo temperaturne promene i da konstatujemo da vrste koje gajimo u Srbiji ne možemo da gajimo na isti način na koji smo to radili pre deset godina? Da li bi činjenica da nema antropogenog uticaja na klimatske promene bila opravdanje da vodimo politiku tako da imamo najzagađeniji vazduh u Evropi? Da li može da nas opravda to što su emisije gasova staklene bašte koje proizvode srpski industrijski i energetski sektori minorne u odnosu na ono što proizvode zemlje Evropske unije, Kina, Brazil, SAD? Moramo da rešavamo vrlo konkretne probleme sa kojima se suočavamo svakodnevno i to je prostor gde svi zajedno treba da delujemo, svako na svom nivou odgovornosti. Koalicija 27 koju čini 9 organizacija civilnog društva, opredelila se da se time bavi tako što će pratiti procese evropskih integracija i kvalitet usvajanja standarda koji proističu iz pravnih tekovina i pratiti proces njihove primene. Sa druge strane, opredelili smo se da širimo kvalitet komunikacije sa donosiocima odluka kao i građana sa akademskom zajednicom i sa medijima. Naša je obaveza da izradimo diskurs o klimatskim promenama.

Važno je da postavimo realistične ciljeve. Mislim da je naš zajednički cilj u ovom trenutku da izgradimo dijalog o klimatskim promenama i da to nametnemo kao temu u javnosti. Nakon toga možemo da govorimo o unapređenju politike.

U energetskom sektoru od 1990. nadalje nikakve značajne mere nisu primenjene, već je razlog za smanjenje emisije gasova staklene bašte pad industrijske proizvodnje. Nismo napravili strateški zaokret pa odlučili da smanjimo spaljivanje fosilnih goriva, a upravo nam je potreban strateški zaokret u energetskoj politici.

Zadatak javnosti koja je svesna ovog problema jeste da se uključi u proces donošenja odluka. Konkretno, Srbija je u procesu evropskih integracija nekoliko puta opomenuta da nema strategiju zaštite vazduha niti strategiju borbe protiv klimatskih promena. Srbija je na putu da tu strategiju izradi i postavljen je okvir po kome će do 2017. godine imati razvijenu strategiju borbe protiv klimatskih promena. Na nama je da se dogovorimo hoćemo li da prepustimo onima koji nameravaju i dalje da pale ugalj i tako proizvode energiju da donesu tu strategiju, ili ćemo se potruditi da kroz aktivno učešće u tom procesu obezbedimo makar minimum napretka kada je reč o usaglašavanju strateškog okvira sa onim što nisu politički ciljevi Evropske unije, već sa onim što je realnost.

ŽELJKO ZEČEVIĆ, KANCELARIJA ZA ENERGETSKI MENADŽMENT, OPŠTINA VRBAS: Kancelarija za energetski menadžment u opštini Vrbas postoji zvanično od 2011. godine. Ona predstavlja pokušaj da se uvede sistem u upravljanje potrošnjom energije na lokalnom nivou u javnom sektoru. To je potrošnja energije u javnim zgradama, javnoj rasveti, vodovodu, javnom prevozu. Od 2010. do 2014. godine smanjili smo potrošnju energije za nekih 17 odsto i to bez velikih investicija, već samo sa niskim investicijama i podizanjem svesti i kontrolom korišćenja energije u javnoj rasveti. Uštedom na lokalnom nivou dali smo doprinos u smanjenju negativnih uticaja na klimatske promene.

Teorija kaže da se samo delovanjem energetskog menadžmenta može postići ušteda od 10 odsto, a mi smo to u praksi pokazali.

NIKOLA VUJOVIĆ, KANCELARIJA ZA ENERGETSKI MENADŽMENT, OPŠTINA VRBAS: Smanjili smo potrošnju energije u javnim objektima, zgradi opštinske uprave, osnovnim školama, predškolskim ustanovama, ambulantama, medicinskim centrima. Pored toga što razvijamo sistem energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, otvoreni smo i za druge korisnike u javnom sektoru kao što su neki subjekti koji se finansiraju sa nekog drugog nivoa finansiranja. Pratimo potrošnju i utrošak energije i vode i predlažemo adekvatne mere za unapređenje i poboljšanje. U okviru kancelarije imamo i uslugu energetskog konsaltinga tako da svaki zainteresovani građanin naše opštine može da u razgovoru sa nama dobije najbolja uputstva i rešenja. Trudimo se da pokrijemo celu ciljnu grupu, da to ne bude samo na nivou lokalnog upravljanja energetskim utrošcima javnih objekata nego da uslugu širimo i nudimo što većem broju zainteresovanih strana.

Pomoću analize potrošnje i pomoću sprovedenih energetskih pregleda koje smo uradili za sve javne objekte, znamo kako za konkretni objekat dobiti najbolji odnos između uloženog i onog što se vrati u budžet. Nivo ostvarene uštede kombinujemo i sa ekološkim aspektom tako što se uvek predlažu ekološki prihvatljiva rešenja, kao što je eliminacija kotlarnica na fosilna goriva u centru grada koje doprinose povećanom zagađenju sredine. Sredstvima iz lokalnog budžeta finansiramo mere koje su niskobudžetne i imaju veliki povraćaj sa velikim ostvarenjem uštede. Sa druge strane, postoje i situacije u kojima nisu potrebna nikakva sredstva već samo dobra kontrola.

Energetski menadžment ne čine samo ljudi iz Kancelarije već je neophodno i savesno ponašanje svih učesnika od upravnika objekata do korisnika, a za njih smo organizovali obuke. Opština Vrbas je jedna od retkih koje su donele strategiju energetskog razvoja. Osim toga, prema akcionom planu treba da se intenzivira korišćenje bicikala u gradskom jezgru. Izvršili smo nabavku određenog broja bicikala koje koriste naši zaposleni za obavljanje svakodnevnih poslova i radi se na poboljšanju infrastrukture za bicikliste i na povećanju broja mesta na koje možete bezbedno ostaviti svoje bicikle.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NEDELJNIK „VREME„: U većini evropskih zemalja klima je jedna od pet najprisutnijih tema u medijima, što ima implikacije na donosioce odluka, bilo da je reč o delu nevladinog sektora ili o ljudima koji sprovode vladinu politiku, ili na kraju krajeva o ljudima koji su demokratski izabrani donosioci odluka u jednom društvu. Kada u medijima postoji veliko prisustvo neke teme, svi oni reaguju na nju. Pitanje zašto je tema globalnog zagrevanja i klimatskih promena politički važna za neke druge evropske zemlje, a za nas nije, može da spada u sociološku analizu, ali je svakako vezano i za slobodu medija. Kada u medijima govorimo o klimi, moramo uzeti u obzir da je to kompleksna tema i da zahteva povišenu informisanost u odnosu na prosečan nivo znanja prosečnog novinara, i da izveštači koji pišu o klimi u većini redakcija u Evropi spadaju u kategoriju koja se naziva naučni novinar. Bilo kakvo praćenje ekoloških tema podrazumeva malo bolje poznavanje naučnih metoda i razumevanje jedne količine na prvi pogled nejasnih informacija, koje sprežu energetiku sa temama kao što je poljoprivreda, pa se na kraju to povezuje sa ekonomijom i bazičnim fizičkim naukama koje su u pozadini celog fenomena.

Građani ne znaju o klimi čak ni ono što će Srbija da zastupa zato što u medijima ne razgovaramo o klimatskim promenama. Od konferencije u Parizu očekujemo neke rezultate koji će dovesti do jednog obavezujućeg legalnog dokumenta koji bi sve države morale da sprovedu na najefikasniji način. Kada govorimo o zaštiti životne sredine, vidimo da postoje lokalni problemi i lokalna rešenja za njih. Imamo recepte koji su dobro sprovedeni u drugim državama i možemo da ih primenimo kod nas i da tako očistimo životnu sredinu. Međutim, klimatske promene su bitno drugačije. Mi smo pokvarili planetu. Nije isto kao kada hemijskoj fabrici zabranimo da izbacuje određeni nivo emisija u lokalnu sredinu, već smo nepovratno pokvarili planetu na kojoj živimo. Imamo globalni problem koji ugrožava svih sedam milijardi ljudi. Kada ne bi bilo onoga što se naziva efekat staklene bašte, Zemlja bi na ovom rastojanju od Sunca bila izuzetno hladna, a žive vrste kao što je naša ne bi mogle da opstanu na njoj. Koncentracija ugljen-dioksida koja postoji u atmosferi omogućuje da se zračenje koje sa Sunca dođe do Zemlje zadrži i ostane u atmosferi neko vreme. Stvari su se tako divno izbalansirale da imamo takvu koncentraciju ugljen-dioksida da prosečna globalna temperatura bude oko 26 stepeni. Međutim, onda se događa da prvi put u istoriji planete samo u 140 godina nivo ugljen-dioksida dramatično poraste. Šta možemo da uradimo? Jedini način je da u što većoj meri zaustavimo emisiju ugljen-dioksida koja nas prati otkad postoji civilizacija. To podrazumeva da mnogo toga uradimo i mnogo toga u društvu promenimo, i zato je to političko pitanje. Sada razgovaramo o nečemu što će za sto godina promeniti život svih ljudi na planeti. Glavni generator bilo kakvih promena u vezi sa klimatskim promenama jeste etika. Kada govorimo o tome da usvojimo nove algoritme i nove zakone koji jako puno koštaju, to možemo da uradimo samo ako smo se dogovorili da je to jednako važno kao da su, recimo, sva deca u Srbiji

ravnopravna.

MODERATOR: Damjan Reh Bogunović