Kineski raj u srpskim učionicama

学而不思则罔, 思而不学则殆*

U VI/1 vladala je pozitivna trema. Đaci su se gurkali ispod klupa i radoznalo slušali profesorku koja im je danas održala prvi čas kineskog jezika. „Za početak ćemo ostaviti gramatiku u drugom planu. Važno je da se razumemo i da naučite poneku reč kineskog. Ima li pitanja?“ Počelo je vikanje uglas, kako se kaže sunce, koja je godina Zmaja, šta to znači, a sve to na engleskom. Upoznali su se sa udžbenicima i osnovnim pojmovima. „Ja ću vas učiti kineski, a vi mene srpski“, rekla je profesorka kroz smeh. Učenici su saznali kako se piše pirinač, da suši ipak nije kinesko tradicionalno jelo i naučili da izgovore „mama“ i „tata“. Nabrajanje dana u nedelji je već delovalo malo komplikovanije. Kada se i profesorka uverila da će sve teći kako treba, usledio je najzanimljiviji deo. Simuliranje držanja kineskih štapića od spojenih olovaka. U nastavku je čas protekao nizom pitanja, a pred kraj je nastalo interesovanje kada će se sresti sledeći put.

„Bilo je veoma zanimljivo. Profesorka ne zna mnogo srpski, predavala nam je na engleskom, ali mi smo se snašli. Sviđa mi se što je kineski nešto novo u školi. Mi ne znamo mnogo o Kini i zato je sve to interesantno“, prenela je svoje utiske učenica Lenka Danilović.

Gostujuća profesorka Vei Fang predavaće u još nekoliko škola. Prema njenim rečima, nije joj problem da predaje na engleskom, ali joj je cilj da što više sa decom priča na kineskom. Smatra da će moći da ih nauči osnove jezika za godinu dana. „Za sada mi sve deluje dobro. Sviđa mi se u Srbiji. Ljudi su ovde veoma ljubazni i prijateljski nastrojeni.“

foto: a. anđić

Direktor Osnovne škole „Skadarlija“ Anđelko Kunarac rekao je da je ponosan što u svojoj školi ima ovakav novitet. „Mi pored engleskog, francuskog i grčkog sada imamo i kineski. Trudimo se da izađemo u susret potrebama đaka. Suvišno je govoriti o značaju kineskog kada znamo geopolitički status Kine u svetu. Ovim projektom doći će do spajanja srpskog ćiriličnog pisma koje je najsavršenije i kineskog koje je najkomplikovanije. Ovo će biti veoma značajno za spajanje dve prijateljske zemlje i buduću saradnju.“

POČETAK: Ideja da se kineski jezik uvede u srpske škole nastala je na jugu Srbije. Savet roditelja nekoliko škola pokrenuo je potpisivanje peticije. Za kratko vreme svoju želju za upoznavanjem sa ovim jezikom izrazila su 172 učenika, u opštinama Lebane, Medveđa i Vlasotince. Uvreženo je mišljenje da Kina ima jaku i rastuću ekonomiju te da se iz tih razloga ovakav potez čini logičnim. U Leskovcu i Jablaničkom okrugu živi mnogo Kineza, ali njihov broj zvanično nije poznat. Kinezi ovde sve više uče srpski jezik. U poslednjih godinu dana u leskovačkom porodilištu rođeno je četvoro malih Kineza, a 2010. godine rodilo se 13 beba. Jedna novorođena devojčica dobila je ime Jelena, a neki Kinezi rođeni u Srbiji dobili su imena Ana, Marko i Milena.

Ambasador Kine Đang Janhu i ministar prosvete Žarko Obradović 15. marta su potpisali sporazum o saradnji. Ambasador Vanhu istakao je da Memorandum predstavlja konkretan rezultat u bilateralnoj saradnji u oblasti obrazovanja.

„Tradicionalno prijateljstvo naše dve zemlje ima čvrste korene, a kulturna razmena ima dugu istoriju. Jezik je nosilac kulture i sredstvo komunikacije među ljudima. Poslednjih godina je u ekspanziji želja za učenjem kineskog među mladima u Srbiji“, rekao je Vanhu. On smatra da će mladi učenjem kineskog moći da upoznaju 5000 godina dugu istoriju i „očaravajuću kulturu savremenog i harmoničnog društva koje se razvija“.

Ministar Obradović je takođe naglasio da je cilj projekta „Učenje kineskog jezika u osnovnim školama u Republici Srbiji“ da se kroz učenje osnova jezika učenici u Srbiji upoznaju sa kineskim jezikom, kulturom i tradicijom.

U ovom projektu će učestvovati oko 2500 učenika iz 31 osnovne i srednje škole u Srbiji. Nastavu će držati 14 profesora iz Kine od kojih nekoliko govori i srpski. Kina će finansirati plate nastavnika, smeštaj i hranu, obezbediti knjige i rečnike za učenike, a srpsko Ministarstvo prosvete će obezbediti zdravstveno osiguranje i prevoz za nastavnike. Učenici će imati časove tokom drugog polugodišta ove i prvog polugodišta naredne školske godine. Đaci trećeg, petog, šestog i sedmog razreda osnovnih škola će dva časa nedeljno imati nastavu kineskog. Program kursa verifikovala je Katedra za kineski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Škole su dobile prve primerke udžbenika iz kojih će đaci učiti kineski jezik. „Kineski raj – zabavan način da se nauči kineski“ naziv je kompleta knjiga i multimedijalnih materijala. Za početak jedan komplet knjiga deliće deset đaka. Ali od nadležnih stižu uverenja da će ubrzo svaki đak imati svoj komplet literature na raspolaganju.

Međutim, za kineski jezik je i pre ove inicijative postojalo interesovanje. On se već godinama predaje u Trinaestoj, Osmoj i Filološkoj gimnaziji u Beogradu. Takođe, Katedra za kineski jezik i književnost jedna je od najstarijih na Filološkom fakultetu. Osnovana je 1926. godine u cilju razumevanja orijentalnog kulturnog nasleđa jugoslovenskih naroda. Na njoj su se izučavali orijentalni jezici i književnost Turaka, Persijanaca i Arapa.

KINA JE TU DA OSTANE: Jedna od bivših studentkinja orijentalistike je i Jelena Krstović, potpredsednica za korporativne komunikacije Delta Holdinga. Ona je diplomirala kineski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. „Veličina kineske istorije, kulture i uopšte kineskog naroda zaista su dovoljno snažan motiv da se upustite u njihovo istraživanje“, kaže Jelena Krstović za „Vreme“. Kada se odlučila da studira kineski jezik, zapitala se može li da ga savlada i kako. „Poznavanje kineskog jezika može uveliko dati prednost kandidatu za dobijanje radnog mesta. Perspektiva sigurno postoji, mada ipak verujem da je ona znatno veća u zemljama gde kineske kompanije otvaraju svoja zvanična predstavništva. Ne vidim kineski jezik kao neki magični štapić koji će doneti kratkoročnu ličnu ili društvenu ekonomsku korist“, kaže Jelena Krstović. Ona dodaje da u kineskom jeziku pre svega vidi izazov za upoznavanje jedne izuzetne kulture i naroda.

foto: a. anđić

O kineskom narodu za „Vreme“ je govorila i Dragana Ličina, koja je takođe po zvanju diplomirani filolog kineskog jezika i književnosti. Ona je imala priliku da živi i radi u Kini. Za ovaj dalekoistočni narod kaže da su pre svega pristojni i radoznali. Smatra da se od 2002, kada je ona upisala fakultet, mnogo toga promenilo i da se sada tek stvaraju nove prilike za saradnju za kineskim narodom. Ona pak misli da će deca koja uče kineski imati dobru priliku da upoznaju jezik pomoću ovog projekta i da stvore osnovnu sliku o njemu. „Kina je ekonomija u rastu. Druga ekonomija sveta trenutno, prva po izvozu. Kina je tu da ostane. Smatram da treba da postoji izbor. Mislim da ćemo ubuduće imati sve više poslovnih kontakata sa Kinezima. Dobro je što je taj jezik dat kao mogućnost u osnovnim školama. Ako prođe pilot-projekat, otvoriće se i nova radna mesta za još mnogo mojih kolega i zato je to odlično“, rekla je Dragana Ličina za „Vreme“.

Interesovanje đaka za učenje ovog drevnog jezika je veliko, pa se u nekim školama proširuju spiskovi. U Beogradu je za početak omogućeno da 600 osnovaca učestvuje u projektu. Ministarstvo prosvete i nauke je obezbedilo četiri profesorke za područje glavnog grada. One će predavati u 25 odeljenja. Kineski jezik izučavaće učenici osam osnovnih škola u Beogradu.

U ukupno osam gradova u Srbiji kineski jezik će se ove godine naći u rasporedu časova.