Obrazovanje
Cela škola za jednog Mudronju
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Rekreativno igranje fudbala i basketa posle tridesete godine je super ideja – ako hoćeš da ti puknu Ahilova tetiva ili ligamenti kolena, kaže ortoped Nikola Bogosavljević
Kada sam pre dve i po godine na fudbalu pokidao prednje ukrštene ligamente kolena i meniskus, prvo sam zvao ortopeda Nikolu Bogosavljevića kojeg znam još iz gimnazije.
On operiše u ortopedskoj klinici na Banjici i jedan je od par ljudi u regionu specijalizovanih za koštano-zglobne tumore. Tada mi je otprilike rekao da sam lud što igram fudbal u „tim godinama“.
Čekaj malo, u kojim bre godinama? „Sve preko trideset, ako nisi u baš jakom treningu“, pojasnio je Bogosavljević sada za naš njuzleter Međuvreme.
Vikend ratnici
Takvih kao ja se nagledao. Mnogi pre ili kasnije završe na Banjici. Lekari ih u slengu zovu „weekend warriors“, teški rekreativci koji „se bave sportom jednom nedeljno pa hoće da nadoknade neaktivnost“.
„S godinama se smanjuje lučenje kolagena, gubi elastičnost tetiva, ligamenata, manja je mišićna masa – i sve to dovodi do lakšeg povređivanja“, priča Bogosavljević.
Najčešće, kaže, strada Ahilova tetiva. To baš pukne, kao zategnuta struna. Ljudi često misle da ih je neko udario, sapleo, ali se po pravilu povrede sami. Onda idu razne povrede kolena.
Pitam koji su sportovi najopasniji po rekreativce. „Sportovi sa brzim promena pravca, fudbal, basket, tenis. Imaš jake iznenadne kontrakcije mišića na tetive koje višu nisu što su bile pa su česte rupture. Fudbal je uz to još grub kontaktni sport pa su rekreativci dodatno ugroženi.“
Operacija možda?
Ali, živote i inače ne živimo baš po lekarskim savetima. Radimo, brinemo svoje brige, radujemo se da jednom nedeljno sa drugarima igramo fudbal ili basket. Onda pivo, druženje. Ritual.
„Ima ljudi koji strastveno vole sport i njih ne može da uplaši ništa što im kažem“, priča Bogosavljević. „Neki imaju katastrofalne nalaze i idu ka veštačkim zglobovima, ali kažu da će nastaviti da igraju, pa će kasnije trpeti.“
Srpski ortopedi su obično konzervativni po pitanju operacija. Kažu, ona je uvek rizik, a rehabilitacija zna da bude teška.
„Ali, ako će nekome pucanje ligamenata kolena, recimo, da značajno utiče na kvalitet života, ako baš nikako ne može da zamisli sebe bez fudbala ili basketa, onda on jeste kandidat za operaciju“, nastavlja Bogosavljević.
Plivaj i teraj točak
Pitam na kraju šta da radimo mi „matori“ prema ortopedskom računanju godina.
„Za ljude posle tridesete je najbolje da rade u teretani sa umerenim kilažama, uz prethodno istezanje i zagrevanje. Tako se održava mišićni tonus bez velikog opterećenja.“
Trčanje je isto u redu, ali na mekšoj podlozi poput trave ili tartan staze. Beton je zlo. „Još bolji su plivanje i vožnja bicikla jer angažuju celo telo, a nema opterećenja o podlogu, male su šanse za povredu“, kaže Bogosavljević.
Eh da sam ga onomad poslušao! Ali, opet sam igrao fudbal, napukla je i hrskavica kolena i sada su kopačke okačene o klin. A mogao sam lepo da plivam i teram bicikl.
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve