Kako se povređuju rekreativci: Batali fudbal i plivaj

Kada sam pre dve i po godine na fudbalu pokidao prednje ukrštene ligamente kolena i meniskus, prvo sam zvao ortopeda Nikolu Bogosavljevića kojeg znam još iz gimnazije.

On operiše u ortopedskoj klinici na Banjici i jedan je od par ljudi u regionu specijalizovanih za koštano-zglobne tumore. Tada mi je otprilike rekao da sam lud što igram fudbal u „tim godinama“.

Čekaj malo, u kojim bre godinama? „Sve preko trideset, ako nisi u baš jakom treningu“, pojasnio je Bogosavljević sada za naš njuzleter Međuvreme.

Vikend ratnici

Takvih kao ja se nagledao. Mnogi pre ili kasnije završe na Banjici. Lekari ih u slengu zovu „weekend warriors“, teški rekreativci koji „se bave sportom jednom nedeljno pa hoće da nadoknade neaktivnost“.

„S godinama se smanjuje lučenje kolagena, gubi elastičnost tetiva, ligamenata, manja je mišićna masa – i sve to dovodi do lakšeg povređivanja“, priča Bogosavljević.

Najčešće, kaže, strada Ahilova tetiva. To baš pukne, kao zategnuta struna. Ljudi često misle da ih je neko udario, sapleo, ali se po pravilu povrede sami. Onda idu razne povrede kolena.

Pitam koji su sportovi najopasniji po rekreativce. „Sportovi sa brzim promena pravca, fudbal, basket, tenis. Imaš jake iznenadne kontrakcije mišića na tetive koje višu nisu što su bile pa su česte rupture. Fudbal je uz to još grub kontaktni sport pa su rekreativci dodatno ugroženi.“

Foto: Unsplash / Pascal Swier

Operacija možda?

Ali, živote i inače ne živimo baš po lekarskim savetima. Radimo, brinemo svoje brige, radujemo se da jednom nedeljno sa drugarima igramo fudbal ili basket. Onda pivo, druženje. Ritual.

„Ima ljudi koji strastveno vole sport i njih ne može da uplaši ništa što im kažem“, priča Bogosavljević. „Neki imaju katastrofalne nalaze i idu ka veštačkim zglobovima, ali kažu da će nastaviti da igraju, pa će kasnije trpeti.“

Srpski ortopedi su obično konzervativni po pitanju operacija. Kažu, ona je uvek rizik, a rehabilitacija zna da bude teška.

„Ali, ako će nekome pucanje ligamenata kolena, recimo, da značajno utiče na kvalitet života, ako baš nikako ne može da zamisli sebe bez fudbala ili basketa, onda on jeste kandidat za operaciju“, nastavlja Bogosavljević.

Plivaj i teraj točak

Pitam na kraju šta da radimo mi „matori“ prema ortopedskom računanju godina.

„Za ljude posle tridesete je najbolje da rade u teretani sa umerenim kilažama, uz prethodno istezanje i zagrevanje. Tako se održava mišićni tonus bez velikog opterećenja.“

Trčanje je isto u redu, ali na mekšoj podlozi poput trave ili tartan staze. Beton je zlo. „Još bolji su plivanje i vožnja bicikla jer angažuju celo telo, a nema opterećenja o podlogu, male su šanse za povredu“, kaže Bogosavljević.

Eh da sam ga onomad poslušao! Ali, opet sam igrao fudbal, napukla je i hrskavica kolena i sada su kopačke okačene o klin. A mogao sam lepo da plivam i teram bicikl.