Kako sam osnovao Lagunu

Laguna je najveći izdavač u Srbiji i u regionu. Osnovao ju je aprila 1998. godine Dejan Papić, međutim, da je ovo Lagunina jubilarna, dvadeset peta godina saznalo se tek nedavno, iz vesti da će sredstva koja su planirali za proslavu, usmeriti udruženju NORBS, koje pruža pomoć deci oboleloj od retkih bolesti. Umesto objavljivanja skupe monografije ili organizovanja raskošne proslave, odlučili su se da ovakvim pristupom daju dublji smisao svom jubileju.

O 25 Laguninih godina, navešćemo za početak samo ove podatke: objavljeno je 6000 naslova 1500 stranih autora i više od 500 domaćih, svaki četvrti naslov ovenčan je svetskom ili domaćom nagradom, godišnje prosečno objavi 365 knjiga, štampa ih na ekološkom papiru, a prodaje u 47 knjižara u 25 gradova u Srbiji, kao i 13 filijala u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Dejan Papić, programer po obrazovanju, 1998. godine bio je šef računskog centra turističke agencije Putnik.

VREME: Zašto i kako ste osnovali Lagunu? Bila je to godina nadolazećeg bombardovanja, šta vam je govorilo da bi baš tad trebalo početi nešto novo?

DEJAN PAPIĆ: Početak je bio skroman, ali pun entuzijazma. Preveo sam i sa 1000 pozajmljenih dolara objavio Boju magije Terija Pračeta. Tada je za Terija Pračeta u Srbiji malo ko bio uopšte i čuo. Ja sam ga zavoleo tokom boravka u Londonu i poželeo da za svoju dušu pokušam da prevedem njegov prvi roman Boju magije, tek da vidim kako će zvučati na srpskom jeziku. Kada je prevod bio završen, zaključio sam da bi vredelo i objaviti ga. Malo sam imao kontakata u svetu izdavaštva. Jednostavno, do tada sam se bavio računarima i turizmom. Bilo je to vreme velikih kriza, ali i snage volje, inovativnosti i posvećenosti. Osim toga, nastupalo je vreme smene generacija u izdavaštvu, pa se otvarao prostor za male i agilne preduzetnike. Prvih osam naslova bile su isključivo knjige Terija Pračeta koje sam sâm i prevodio. Lagunu je tada činila porodica Papić i niko više.

Da li ste pročitali sve knjige koje ste objavili?

06_resize

Za takav podvig trebalo bi čitati jednu knjigu dnevno pored bavljenja ovako ozbiljnim poslom, a za to se jednostavno nema vremena. Ali da, čitam one knjige koje smatram najbitnijim i najdražim. Moja privilegija je da ne moram i da ih kupujem. Sve prve primerke svakog novog naslova uzimam za sebe i čuvam ih u stanu.

Koja knjiga je najprodavanija? Da li ste imali neki izdavački promašaj?

Najprodavanija knjiga je svakako Lovac na zmajeve Haleda Hoseinija, koja je pre svega zahvaljujući uzajamnim preporukama čitalaca postigla najširu popularnost. To je knjiga koja vas jednostavno uvuče u svoj svet i onda vas provuče kroz emocionalni rolerkoster. I ako veoma retko zaplačete, biće izazov da to ne učinite čitajući je. Voleli bismo da objavljujemo knjige u tom pravcu, ali sam Haled Hoseini veoma sporo piše i retko objavljuje nove naslove. Od drugih autora, najsličnija po nesvakidašnjoj snazi emocija koje budi kod čitalaca bila je Kradljivica knjiga, koja je takođe postigla veliku popularnost.

Što se tiče izdavačkih promašaja, pre bih rekao da su postojali projekti koji nisu ispunili naša komercijalna očekivanja. Međutim, mi ih ne smatramo neuspesima, već dragocenim lekcijama. Svaki “promašaj” nam je pružio priliku da bolje razumemo tržište, potrebe naših čitalaca i važnost precizne procene rizika i potencijala svake knjige.

Ako godišnje objavljujete 365 knjiga, to znači da se u knjižarama svakog dana pojavi po jedan naslov. Deluje kao da knjige nemaju vremena da dopru do čitaoca, da današnja “proguta” jučerašnju.

Iako se na prvi pogled može činiti da veliki broj objavljenih naslova može dovesti do izvesne zasićenosti, u stvarnosti ova strategija odražava našu posvećenost raznolikosti i pristupačnosti literature za različite ukuse i interese. Objavljivanje velikog broja knjiga godišnje omogućava nam da pokrijemo širok spektar žanrova, tema i autora, čime zadovoljavamo raznolike potrebe i želje naših čitalaca. Uprkos velikom broju novih izdanja, svaka knjiga dobija pažnju i promociju koje zaslužuje, u okvirima realnih mogućnosti jednog izdavača. Koristimo raznovrsne kanale promocije – od tradicionalnih knjižara do digitalnih platformi. Takođe, organizujemo različite događaje, kao što su književne večeri, potpisivanja knjiga i onlajn kampanje, kako bismo promovisali nove naslove.

Izdavačima se poslednjih godina zamera hiperprodukcija. Šta vi, kao najveći izdavač domaćih autora, imate da kažete u svoju odbranu?

Kao najveći izdavač domaćih autora, potpuno razumemo zabrinutost koja proizlazi iz percepcije hiperprodukcije u izdavačkom sektoru. Međutim, važno je razlikovati kvantitet od kvaliteta. Naša filozofija ne leži u objavljivanju velikog broja naslova, već u pružanju platforme za širok spektar glasova i perspektiva. Svaki autor ima svoju i jedinstvenu priču, a naša misija je da te priče pružimo čitaocima. Štaviše, veliki broj objavljenih naslova omogućava nam da istražujemo različite žanrove, teme i stilove pisanja, čime doprinosimo raznolikosti i bogatstvu domaće književne scene. Takođe, ovo nam omogućava da podržimo i afirmišemo nove i manje poznate autore, čije bi glasove inače bilo teže čuti. Vladimir Tabašević je na neki način naše otkriće. Iako mu mi nismo objavili prvi roman, tek je prelaskom u Lagunu dobio tretman koji zaslužuje, kao i ozbiljnije prisustvo na književnom nebu. Mnogo je drugih pisaca koji su prve romane objavili upravo u Laguni, i duga bi bila lista kada bismo ih ovde nabrajali.

Zbog početnih naslova, stekli ste glas izdavača komercijalnih knjiga bez obzira na naredna mnoga izdanja koja su daleko od komercijalnog. Šta je po vama komercijalna knjiga?

Koncept “komercijalne knjige”‘ može biti višeslojan i zavisi od perspektive. U najosnovnijem smislu, komercijalna knjiga je ona koja postiže visok nivo prodaje i popularnosti među širokom publikom. To su često naslovi koji su pristupačni, zabavni i lako čitljivi, i koji često prate trendove u književnosti. Pozitivna konotacija komercijalne knjige leži u njenoj sposobnosti da privuče veliki broj čitalaca, da podstiče interesovanje za čitanje, a često služi i kao “priključna tačka” za ljude koji možda nisu redovni čitaoci. Ove knjige mogu biti most ka širem i bogatijem čitalačkom iskustvu i istraživanju različitih žanrova i autora. Možda je nobelovac Mario Vargas Ljosa najbolji primer koji dokazuje da i vrhunski pisac može i te kako biti popularan. Njegova knjiga Avanture nevaljale devojčice prodata je u više desetina hiljada primeraka. Kada nam je bio gost u Beogradu, red za potpisivanje je bio dugačak preko 400 metara. Neka od velikih imena koja su prodavala više od deset hiljada primeraka po naslovu uključuju Margaret Atvud, Amina Malufa, Petera Handkea, Žozea Saramaga, a od naših pisaca spomenimo Andrića, Crnjanskog, Pekića…

S druge strane, negativna konotacija proizlazi kada se termin “komercijalna knjiga” koristi da diskredituje književnu vrednost dela. Naročito kod nas vlada stereotip da popularnost knjige ne ide ruku podruku s književnim kvalitetom, što često nije slučaj. Komercijalni uspeh ne isključuje književni kvalitet, a književna vrednost nije rezervisana samo za dela koja su manje pristupačna široj publici. U našoj izdavačkoj kući, trudimo se da balansiramo između objavljivanja knjiga koje imaju komercijalni potencijal i onih koje možda privlače manji, ali specifičan krug čitalaca. Verujemo da svaki naslov ima svoju vrednost i potencijal da doprinese kulturnom pejzažu, bez obzira na njegovu komercijalnu etiketu.

Da li vi utičete na izbor knjiga?

Svaku knjigu lično odobravam za objavljivanje. Naravno da i preporučujem naslove za koje mislim da zaslužuju našu pažnju. Ali, o ovoj temi je pre svega važno reći da je naš proces selekcije rigorozan, i da svaki naslov prolazi kroz pažljivu lekturu, redakturu i dizajn kako bi se osigurao najviši novo kvaliteta knjige.

Ima se utisak da su vaše knjige jeftinije od knjiga drugih izdavača. Kako to uspevate?

Istina je da su cene naših knjiga nešto niže, naročito kada se u obzir uzmu popusti koje omogućavamo kroz Klub čitalaca. Ovo postižemo kroz nekoliko ključnih strategija. Prvo, obim našeg izdavaštva omogućava nam da efikasnije raspoređujemo troškove. Veliki broj objavljenih naslova sa adekvatnim tiražima znači da možemo da smanjimo izdatke za proizvodnju po jedinici, što zatim prenosimo na naše čitaoce kroz niže cene knjiga. Drugo, usredsređeni smo na efikasnost u svim aspektima našeg poslovanja. To uključuje optimizaciju procesa uređivanja, lekture, dizajna i distribucije knjiga, kao i pravilno upravljanje zalihama. Time smanjujemo nepotrebne troškove, što nam omogućava da održimo cene knjiga nižim. Treće, naša snažna mreža distribucije, koja obuhvata kako onlajn kanale tako i fizičke knjižare, pomaže nam da direktno dopremo do čitalaca, izbegavajući dodatne troškove.

Konkurs za otkup knjiga Ministarstva kulture po pravilu izaziva negodovanje među izdavačima. Od pre nekoliko godina, grubo rečeno, niste po volji Ministarstvu. Zašto, šta se promenilo?

Konkurs za otkup knjiga Ministarstva kulture važan je deo izdavačke scene u Srbiji, ne samo za izdavače, nego i za biblioteke koje tako obogaćuju svoje fondove, i konačno za čitaoce, koji lakše dolaze do željenih knjiga. Logično bi bilo očekivati da kriterijumi izbora knjiga prate ove postulate. Sredstva koja se opredeljuju za ovu namenu su već godinama blago rečeno nedovoljna, pa je time i potreba za kvalitetnim izborom veća. Nažalost, na poslednja dva otkupa iz nama nepoznatih razloga došlo je do grubog prekrajanja potreba čitalaca a ponekad i odluka same komisije koju je postavilo Ministarstvo, upravo i najdrastičnije kada je Laguna u pitanju. Zašto je to tako mogli bismo samo da nagađamo. Sa naše strane, nastavljamo da se fokusiramo na izdavanje knjiga koje smatramo važnim i vrednim, bez obzira na trenutne politike konkursa. Naš cilj je oduvek bio da pružimo kvalitetnu literaturu čitaocima, kao i da podržimo najkvalitetnije domaće autore. Ako to znači da ponekad nismo “po volji” trenutnim kriterijumima Ministarstva, to je samo deo izazova u dinamičnom okruženju izdavaštva.

Dosadašnji pokušaji izdavača da u razgovorima sa Ministarstvom otklone nepravilnosti koje, po njima, ima konkurs za otkup knjiga, bili su bezuspešni. Šta to znači? Da država sabotira sopstvenu izdavačku delatnost?

Ne bih rekao da je u pitanju sabotiranje sopstvenog izdavaštva. Pre je to odraz nezainteresovanosti i nerazumevanja značaja koji knjiga ima u ovom i svakom drugom društvu. Mi svakako nećemo odustati od napora za poboljšanje sistema otkupa knjiga. Kao najveći izdavač, nastavićemo da se zalažemo za transparentnost, pravednost i podršku književnosti kao ključnim elementima u očuvanju i razvoju kulturnog identiteta Srbije.

Da li je Ministarstvo kulture ikada za ovih 25 godina zatražilo od vas, s obzirom da ste najveći izdavač, neki savet kako, na primer, da se poboljša ova delatnost?

Ne. To govori dosta o odnosu države prema preduzetništvu u kulturi.

U Srbiji postoje tri udruženja izdavača. Koje razlike vas dele? Pokušaj od pre nekoliko godina da se ujedinite i zajednički nastupite protiv problema, nije uspeo.

Postoje zapravo dva udruženja koja se ozbiljnije bave svojim poslom. Udruženje izdavača i knjižara, na čijem sam čelu, broji oko 120 članova. Drugo udruženje, UPIS, ima oko dvadesetak članova, ako se ne varam. Bez obzira na razlike u brojnosti članova i veličini tržišnog udela, uvek smo bili otvoreni za razgovore o gorućim problemima. Pre nekoliko godina zauzeli smo zajednički stav prema problematici organizovanja Sajma knjiga u Beogradu i to je rezultovalo time da su izdavači prvi put u poslednjih desetak godina dobili predstavnike u Odboru Sajma knjiga. Očekujem da će zajedničkih akcija biti i u budućnosti, tim pre što izdavaštvo pritiskaju brojni problemi.

Sajam knjiga je mesto za prikazivanje produkcije, i najnovije i ranije. Vi imate najveći lanac knjižara u državi, pa samim tim dovoljno i prostora i prilika da pokažete svoja izdanja tokom cele godine. Zašto, u tom kontekstu, učestvujete na Sajmu?

Sajam knjiga je mnogo više od samog mesta za prikazivanje naše produkcije. On predstavlja ključni kulturni događaj koji slavi knjige, književnost i čitanje. Pored toga, Sajam knjiga je prilika da se okupe svi akteri izdavačke industrije – izdavači, autori, kritičari. To je vreme za razmenu ideja, iskustava i uspostavljanje poslovnih veza. I na kraju, Beogradski sajam knjiga je jedan od najvećih u Evropi. Manifestacija kojom bi trebalo da se ponosimo i bez koje književna scena u Srbiji ne bi bila ista. Zato Laguna sa ponosom i radošću učestvuje bez obzira na posvećeni rad u knjižarama tokom čitave godine.

Ove godine, nekolicina vaših kolega predložila je bojkot Sajma knjiga zato što je Beogradski sajam povećao cenu izlagačkog prostora i cenu ulaznice. Izračunali su da Sajam dobija 60 odsto zarade od svake prodate knjige. Šta mislite o toj ideji?

Ideja bojkota Sajma knjiga kao odgovor na povećanje cena može biti razumljiva reakcija, ali takođe treba razmotriti šire posledice takve odluke. Sajam knjiga je važan događaj za književnu zajednicu, čitaoce i autore. Odlučivanje o takvim koracima trebalo bi da ide kroz oba udruženja i da postigne konsenzus među najvažnijim akterima. Ove godine takvih inicijativa ili nije bilo ili su bile zakasnele. To svakako ne znači da nećemo sagledavati svoje opcije u narednoj godini i pokušati da nađemo prihvatljivo rešenje sa organizatorima Sajma.

Po obrazovanju ste programer, dakle imate profesiju koja je sad izuzetno profitabilna – nemoguće je da niste makar jednom pomislili “e da sam znao”…

Programeri su zaista danas izuzetno traženi. Međutim, tok karijere za mene nikada nije bio vođen isključivo materijalnim pitanjima. Strast prema knjigama i izdavaštvu je nadvladala ljubav prema informatici i to je put koji ne bih promenio. Istina je da sam se u nekim trenucima pitao “šta bi bilo da je bilo”, posebno u kontekstu brzog razvoja tehnologije i njenog uticaja na svet. Ali, umesto da gledam na to kao na propuštenu priliku, vidim svoje programersko obrazovanje kao vredan resurs koji je unapredio moje poslovanje u izdavaštvu. Znanje iz programiranja omogućilo mi je da bolje razumem digitalnu transformaciju u izdavaštvu, da inoviram i prilagođavam poslovanje u digitalnoj eri. Naša izdavačka kuća je uspela da integriše digitalne tehnologije u različite aspekte poslovanja, od digitalnog marketinga do e-knjiga, što je danas bitan deo izdavačke industrije. Takođe, moje tehnološko obrazovanje pomoglo mi je da razvijem sistematičan pristup u poslovanju, što je posebno važno u izdavaštvu, gde se balansira između kreativnosti i poslovnih odluka. Na kraju, smatram da svako iskustvo i znanje koje imamo može biti korisno u bilo kojem polju koje izaberemo.