Ko su bili stvarni donosioci odluka u drevnim društvima? Ovog januara objavljena je studija istraživača iz Dablina po kojoj su to bile – žene
Dugo se smatralo da su društva u prošlosti bila zasnovana na patrilokalnosti i patrilinearnosti, sistemima u kojima su žene nakon udaje napuštale svoje porodice i preseljavale se u zajednice svojih muževa, dok su muškarci ostajali na svom ognjištu prenoseći imovinu i društveni status kroz mušku lozu. Međutim, novo arheološko i genetsko istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji otkriva potpuno drugačiji model u nekim zajednicama gvozdenog doba – matrilokalnost i matrilinearnost. U tim društvima muževi su dolazili u zajednice svojih žena, a nasledstvo se prenosilo kroz žensku liniju.
Studija koju su sproveli istraživači sa Triniti koledža u Dablinu, i ovog januara objavili u časopisu “Nature”, pokazala je da su stanovnici groblja Vinterborn Kingston u Dorsetu (100. p. n. e. – 100. n. e) praktikovali matrilokalnost. Genetska analiza otkrila je da su većina individua na tom nalazištu potomci jedne žene koja je živela vekovima ranije, dok su muške genetske linije bile raznolike – što ukazuje na doseljavanje muškaraca iz drugih zajednica. Dobijeni rezultati sugerišu da su žene imale ključnu ulogu u društvenoj i ekonomskoj organizaciji, što menja dosadašnje shvatanje rodne hijerarhije u praistorijskoj Evropi. Ovo istraživanje otvara nova pitanja o razvoju društvenih struktura kroz vreme i o promenama u rodnoj ravnoteži različitih kultura. Istovremeno, ono preispituje ustaljeno shvatanje žena kao pasivnih članova antičkih društava, ukazujući na to da je njihov društveni i politički značaj možda bio daleko veći nego što smo do sada pretpostavljali.
Otkriće iz Dorseta zapravo nikako nije izolovan slučaj. Slična struktura primećena je i u drugim nalazištima širom Britanije, Evrope, pa i sveta. Savremenija arheološka istraživanja sve više ukazuju na mogućnost da su žene imale ključnu ulogu u vladarskim strukturama prošlosti. U kraljevskom nekropolisu u Abidosu, u Egiptu, arheolozi predvođeni Kristijanom Keler sa Univerziteta u Beču napravili su tokom prošle godine veoma značajan korak u otkrivanju tajne jedne od najzagonetnijih ličnosti starog Egipta, Meret-Neit. Nova otkrića sugerišu da je možda bila prvi ženski faraon Egipta, što menja dosadašnje shvatanje o ulozi žena u vladarskoj hijerarhiji tog doba.
Meret-Neit je živela oko 3000. godine pre nove ere, u formativnim godinama starog Egipta, a njena moć i uticaj daleko su prevazilazili ulogu supruge kralja, što su mnogi istraživači u početku smatrali. Njena grobnica, bogata artefaktima, ukazuje na to da je imala političku i ekonomsku moć koja se do sada vezivala isključivo za muške vladare. Posebno značajan nalaz su stotine velikih vinskih amfora, od kojih su mnoge još uvek zapečaćene i savršeno očuvane nakon 5000 godina. Ove amfore pružaju uvid u razvoj trgovine, ekonomije i vinogradarstva u starom Egiptu, ali i ukazuju na to da je Meret-Neit možda kontrolisala ove resurse.
“S obzirom na to da su ovo ostaci ljudskih života i dela od pre 5000 godina, svakog dana nas zadivljuju neverovatni detalji koje otkrivamo, analiza ostataka vina u amforama mogla bi dodatno osvetliti tehnike proizvodnje i trgovine tog vremena, što bi dodatno potvrdilo moć i uticaj Meret-Neit u ekonomskom aspektu vladavine”, rekla je Kristijana Keler za portal “Science alert”. Ona dodaje i da su jedna od upečatljivih karakteristika nekropola Abidosa bile ljudske žrtve. Nakon smrti vladara, njegovo telo bilo bi položeno u jednu prostoriju, dok bi u drugoj bili žrtvovani ljudi koji su mu i u zagrobnom životu bili sluge. Grobnica Meret-Neit nije bila izuzetak, što dodatno osvetljava složenu društvenu hijerarhiju i obrede vezane za kraljevsku moć.
Osim ovih ritualnih aspekata, materijalni nalazi i ekonomski dokazi, pojedini natpisi iz njene grobnice sugerišu da je Meret-Neit obavljala visoke državne funkcije uključujući upravljanje kraljevskom blagajnom. Sve više podataka podržava teoriju da nije bila samo regentkinja, već i pravi faraon. Njeno ime i titule dodatno podstiču rasprave među istoričarima o mogućnosti da su žene imale formalnu vlast mnogo ranije nego što se dosad pretpostavljalo, čime se preispituju uvrežena shvatanja o ulozi žena u najranijim dinastijama Egipta.
Saznanja koja upućuju na ove tvrdnje postoje već čitav vek. Jedno od najpoznatijih arheoloških otkrića koje rasvetljava status žena u prošlosti jeste otkriće “Devojke iz Egtveda” u Danskoj 1921. godine. Ova izuzetno očuvana ženska mumija, datovana oko 1370. godine pre nove ere, bila je sahranjena sa luksuznim predmetima, uključujući bogato ukrašenu drvenu kutiju sa delovima odeće i alatkama. Pronađeni predmeti sugerišu da je zauzimala visok društveni status, možda kao vladarka ili sveštenica. Pored toga, metalni artefakti i komadi keramike pronađeni u njenoj grobnici dodatno nagoveštavaju njenu važnu ulogu u društvu, verovatno u ekonomskim, religijskim i političkim procesima. Njena sahrana ukazuje na to da su žene tog vremena bile poštovane i uključene u ključne aspekte života zajednice.
Dodatni dokazi iz gvozdenog doba pokazuju da su žene imale i ratničke uloge. Otkrića grobnica u Engleskoj i Škotskoj u kojima su žene bile sahranjene sa mačevima, štitovima i drugom vojnom opremom, sugerišu da su bile vođe i aktivno učestvovale u sukobima. Jedan od najupečatljivijih primera je grobnica ratnice iz južne Škotske, koja je sadržavala oružje i druge dokaze o njenoj ratničkoj ulozi u društvu. Osim vojne moći, žene su igrale i značajne religijske i političke uloge. U Skandinaviji su često bile povezane s religijskim obredima i ritualima, što potvrđuju vikinške grobnice u kojima su pronađeni religijski simboli. Takođe, poznate istorijske ličnosti poput Ikenske kraljice Boudike ukazuju na to da su žene imale politički uticaj i moć čak i ako nisu formalno bile na vlasti.
Nedavna studija Univerziteta u Kembridžu otkrila je da su žene iz praistorije imale snažnije ruke od današnjih elitnih veslačica, što ukazuje na dotad nepoznate tragove teškog fizičkog rada koji su obavljale kroz milenijume, osporavajući uobičajenu percepciju žene kao isključivo zadužene za poslove održavanja domaćinstva. Istraživači su analizirali kosti ruku i nogu modernih žena, uključujući sportistkinje poput veslačica, trkačica i fudbalerki, i uporedili ih sa ostacima žena iz neolita, bronzanog doba i srednjeg veka. Rezultati su pokazali da su žene iz neolita (pre oko 7.000 godina) imale ruke 11–16 odsto jače od današnjih elitnih veslačica, dok su žene iz bronzanog doba imale još snažnije ruke. Istraživači ove studije tvrde da su ove žene provodile sate svakodnevno meljući žitarice ručno, koristeći kamenje, što je jačalo njihove ruke slično kao veslanje. Osim toga, obavljale su i druge fizički zahtevne zadatke poput sadnje, žetve, brige o stoci, prerade mleka i mesa, kao i pravljenja tekstila. Ova studija, objavljena u časopisu “Science Advances”, naglašava da je rad žena bio ključan za razvoj ranih poljoprivrednih društava.
Ovakva saznanja nameću potrebu za preispitivanjem dosadašnjih predstava o tome ko su bili stvarni donosioci odluka u drevnim društvima. Ova otkrića ne samo da izazivaju promene u percepciji istorijske uloge žena, već i doprinose širem razumevanju rodnih uloga kroz istoriju. Dokazi o moći i uticaju žena u davnim vremenima služe kao podsetnik da je istorija često bogatija i složenija nego što je dosad prikazivana. No, uzimajući sve u obzir, ostaje utisak da će tradicionalne predstave u kojima se žene smatraju pasivnim učesnicama ili tek pomoćnicama muškaraca za sada u široj javnosti ipak ostati dominantan narativ.
Sve više ljudi radi na daljinu i često im odgovara da posao obave iz kafića. Ali, tamo to ponekad gledaju popreko jer neće da im neko sedi pola dana uz dve kafe. Aleksandar Abu Samra pokušava da reši taj problem
Sa povećanim brojem žena na pozicijama foto‑reporterki, protesti u Srbiji dobijaju drugačiji ton – topliji, ali ne manje oštar. Studentkinje sa objektivima hvataju trenutke solidarnosti i empatije, istovremeno svedočeći o tenzijama u društvu. Video urednice fotografije u „Vremenu" Marije Janković pokazuje kako se nekada uski profesionalni krugovi otvaraju za generacije mladih žena koje žele da zabeleže istinu na ulici
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
