Sve više ljudi radi na daljinu i često im odgovara da posao obave iz kafića. Ali, tamo to ponekad gledaju popreko jer neće da im neko sedi pola dana uz dve kafe. Aleksandar Abu Samra pokušava da reši taj problem
Aleksandar Abu Samra, naš čovek kojem je deda iz Sudana, javlja se dok u pozadini kukuriče petao. I to gvatemalski petao, u selu San Markos la Laguna.
Aleksandar (36) je završio ETF u Beogradu, bio u Berlinu, programirao, završio master iz urbanizma u Abu Dabiju, živeo kao digitalni nomad svuda, najviše u Singapuru, a u Gvatemalu je otišao jer mu je San Francisko bio napet.
Aleksandar radi „na daljinu“. Može da otvori laptop bilo gde. Ali, ne voli da bude u stanu ili sobi koje unajmljuje.
„Ako u novom gradu radim od kuće – taj grad nisam ni video. Isto tako ni ako radim iz neke zajedničke kancelarije. Lepo mi je po kafićima. Imam hranu, kafu. Možda upoznam nekog“, ispričao je Abu Samra za naš njuzleter Međuvreme.
Među svim stvarima koje radi, Aleksandar je sa drugovima pokrenuo i stranicu laptopfriendly na kojoj ljudi mapiraju i ocenjuju kafiće prema tome kakvi su uslovi za rad na laptopu.
Kafići protiv laptopa
Sve više ljudi radi na daljinu – Beograd ih je pun! – ali sve više kafića to gleda ispod oka. Neće da im neko pola dana sedi uz jednu ili dve kafe.
Čak i kad kafa košta po 500 dinara, kao u najvećem beogradskom lancu Coffedream. „Mi smo kafeterija, mesto gde se prodaju i konzumiraju različite vrste kafa, a ne kancelarija, gde ćete sedeti osam sati dnevno i završavati poslovne obaveze“, kažu odande za Međuvreme.
Laptop nisu sasvim zabranili, ali morate da pitate konobara da li i gde smete. Kažu, dešavalo se da ljudi sa laptopom zauzmu veći sto pa nema mesta za druge mušterije.
Ima kafića koji su prognali knjige jer neće da im navraćaju studenti, slabi potrošači. „Čitaonice imate na fakultetima“, piše u jednom kafiću kod Vukovog spomenika.
To zna da bude neprijatno. „Neki kafići to rade zbog vrednosti – da bi se ljudi družili. Neki misle da je to atak na biznis, neko će uz kafu da im sedi pet sati“, kaže Aleksandar.
„Pokušavam da ih razumem, ali jeste neugodno kad ti neko ne dozvoli laptop. Tako smo došli na ideju da označimo kafiće. Neću ni da idem ako ne žele laptop. Što ne stave stiker da se odmah zna?“
Kao na Guglu
Abu Samra je preduzetan čovek, ali projekat laptopfriendly nije uspeo da pretoči u biznis. Nije ga ugasio jer su se ljudi iz celog sveta javljali i ocenjivali kafiće.
Kao i na Guglu, objekat dobija ocenu. Može se filtrirati po tome da li ima internet, štek-doze, da li dopušta da se duže ostane, prima li karticu i kućne ljubimce. Mapirane su stotine gradova na svetu.
Ima kafića koji se baš reklamiraju kao „radna mesta“, često su nešto skuplji. I ima dosta zajedničkih kancelarija, takozvani coworking space – platiš dnevnu „ulaznicu“ ili mesečnu, i odande možeš da radiš, pored drugih ljudi.
„Potreba da se radi sa javnih mesta će se samo povećati. To zahteva da se drukčije promisli prostor. Kancelarije nisu odgovor. Kafići kako koji. Čak i oni koji su se adaptirali – recimo ostaviš laptop da odeš do toaleta, možda ga neko ukrade“, priča Aleksandar.
Borba protiv samoće
Njegov san je nova vrsta prostora koji nije ni kafić ni kancelarija, ni biblioteka.
„To novo zovem hab. Da se osećaš lagodno, radiš, slušaš predavanja, piješ kafu, jedeš… kad kažeš nekome pored sebe ‘ćao’, da nisi čudak, nego da okruženje to predviđa.“
Ostanak u stanu nije opcija. Radi se i o psihičkom zdravlju. „Ljudi u gradovima su sve više usamljeni, a posebno takvi remote radnici.“
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Britanci su uradili novo istraživanje o mikroplastici u instant hrani i piću iz kafeterija i supermarketa, a rezultati pokazuju najveću koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi „za poneti“
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Svih dvanaest rektora Liceja, preteče Beogradskog univerziteta, bili su akademici i svi su imali diplome i doktorate sa zapadnoevropskih univerziteta
Fešta Svetog Ilije u Gornjem Stolivu i ostrvce na kojem se nalazi Gospa od Milosti, manje poznata od slavne Gospe od Škrpjela, skriveni su dragulji Bokokotorskog zaliva
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
