Kad sto nije samo sto

Nameštaj je deo svakodnevice koji ne primećujemo. Sto je sto, i krevet je krevet. Služe nam da imamo gde da spustimo tanjir dok ručamo i gde da spavamo. I to bi manje-više bilo ono najvažnije što o tome treba reći. Osim u slučaju kad sto nije samo sto, a krevet nije samo krevet.

foto: marija janković

Prema Privrednoj komori Srbije, drvna industrija je treća industrija po ostvarenom suficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Prošle godine ukupan izvoz drvne industrije bio je oko 600 miliona dolara, od čega je gotovo 250 miliona dolara izvoz nameštaja. Pa ipak, ocenjuju u PKS, naša drvna industrija je neiskorišćeni privredni potencijal.

Jedan od školskih načina kako prevazići situaciju koja muči našu drvnu industriju jeste privlačenje pažnje kupaca proizvodima koji se ne viđaju svaki dan. Naši proizvođači nameštaja su orijentisani na proizvodnju pločastog nameštaja – Srbija je lider u proizvodnji nameštaja od pločastih materijala, posebno u regionu, što dokazuje da je taj nameštaj

kvalitetan, takozvanog modernog dizajna i da mu je cena prihvatljiva. Takvog nameštaja, međutim, ima svuda i, bez obzira na sve dobre osobine koje ga preporučuju, to je ipak nameštaj u kome je sto samo sto. Ne privlači pažnju.

Na fotografijama su komadi nameštaja iz autorskog programa „Nok Nok“, koji je osnovao i dizajnirao Mladen Božović. S obzirom da je osmišljen i napravljen kod nas, od drveta iz naših šuma, priča o autorskom programu „Nok nok“ je ilustrativan primer šta bismo sve mogli da postignemo sa onim što već imamo. Mladen Božović kaže da naša drvna industrija ne pokazuje interesovanje za nameštaj od punog plemenitog drveta, izrađen u formi umetničkog dela, i u malim serijama, naše tržište takođe, a nemamo ni majstore ni dizajnere koji su školovani da ga realizuju.

Izrada masiva, nameštaja od punog drveta, pre svega podrazumeva šume. Mi ih imamo, u njima raste kvalitetno drvo, ali nemamo programe za njihovo čuvanje – Mladen Božović navodi da Šveđani seku samo drveće koje je starije od 150 odnosno

250 godina, što govori o promišljenoj politici njihove države, ali to je već neka druga priča.

Da biste napravili komad nameštaja, priča Božović, „potrebno je prvo da nađete, pa zatim odaberete stablo. To stablo neko za vas seče, suši i raseca na daske i na talpe, to su debele daske. Ta talpa je početak vaše misli i početak vašeg osvajanja forme. U Srbiji postoje dve-tri firme koje otkupljuju drvo, to su trgovačke firme, i vi sarađujete sa njima. Oni u ponudi imaju malo plemenitog drveta zato što nema potrebe za njim, a mene i nas nekolicinu koji se bavimo nameštajem od masivnog drveta, ne zanima generičko drvo koje koristi naša drvna industrija za pločasti nameštaj. Ta vrsta drveta je lakša za obradu, lakše se dolazi do rešenja. Naši proizvođači nameštaja mogu da ormar, krevet i sto prodaju za tridesetak hiljada dinara. Da su ti komadi napravljeni od punog drveta, koštali bi između dve i četiri hiljade evra. Takođe, za nameštaj od pločastog materijala nije potreban brižljiv dizajn, dostupne su vam tuđe, postojeće forme. Dovoljno je samo da potražite po internetu.“

Dizajniranjem i realizacijom nameštaja Mladen Božović se bavi tek nekoliko godina. Pre toga, bavio se scenskim dizajnom i fotografijom vrlo uspešno. Nameštaj autorskog programa „Nok Nok“ predstavlja kao ljubav i poštovanje prema drvetu i prirodi. Drvo je zavoleo provodeći mnogo vremena u prirodi, planinareći i baveći se lovom. „Hteo sam da pronađem način kako da se drvo pojavi u svakodnevnom životu ali sa što više sačuvanih osobina, hteo sam da predstavim drvo onako kako ga priroda nama predstavlja. I počeo sam da istražujem. Moja misao o nameštaju kakav bih želeo da napravim zaustavila se negde između Japana, njihovog minimalizma u intervenciji na drvetu i Skandinavije. Moj nameštaj je od hrasta, oraha i jasena, i bez metala. Spojevi su od drveta i tutkala, starovremski, iz japanske tradicije. Drvo nije lakirano zato što lak truje i drvo i ljude, već je zaštićeno uljem ili voskom. Ti materijali su dovoljno otporni da se sto neće oštetiti ni kad po njemu prospete kafu, vino ili šta god. Da biste ostvarili to što ste zamislili, morate da istražujete.“

Prve prototip modele Božović je napravio nakon dve godine istraživanja, putovanja, učenja. Sve bi to bilo drugačije, kaže, kad bi za masivni nameštaj i ljude koji se njime bave bila zainteresovana neka od firmi drvne industrije. Kaže da je ovakva vrsta saradnje naročito neophodna u vreme nastajanja prototipa, i navodi da u svetu postoje industrije koje imaju prototipske habove u kojima se razrađuju zadaci njihovih projektantskih biroa – i sam je bio deo nekoliko takvih ekipa. „Tako se stvaraju novi stručnjaci, tako se širi posao. Naši mladi ne znaju šta će sa diplomama Dizajnerske škole ili odsecima Fakulteta primenjene umetnosti i Šumarskog fakulteta, na kojima se proučavaju unutrašnja arhitektura i dizajniranje nameštaja.“

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Zbog „Nok Nok“ programa, Mladen Božović je izabran da predstavlja Srbiju na „Design Weeku“ u Milanu, a za dizajn stola „Oštro pero“ dobio je Godišnju nagradu Muzeja primenjene umetnosti. „Taj sto je kombinacija tamnog i svetlog, oraha i jasena, drvo je spojeno drvenim tiplovima i zaštićeno je uljem od pomorandže, od lana, i voskom organskog porekla. To je forma koju sam osvajao dve-tri godine, isprodukovao sam 12 komada, i nikad je više ne bih radio. Za realizaciju ovakvog dizajna potrebni su mi izuzetno kvalitetni majstori. Ja mogu da platim njihovo vreme, ali ljubav i enturijazam – ne. Samo materijal ovakvog stola košta više od 1000 evra – a ovde, kao što znamo, ne postoji čak ni prodavnica za ovu vrstu proizvoda, o publici da i ne govorim. Što se našeg tržišta tiče, ovaj sto može samo da ostane u muzeju, kao nagrađena misao i jedna čežnja.“

Svaki komad „Nok Nok“ nameštaja ostavlja utisak umetničkog dela koje, osim te umetničke, ima i upotrebnu vrednost. Sto „Monah“ na primer, sa potkonstrukcijom nalik onima kakve postoje na stolovima manastira Studenice i sa intarzijom, ili sto „Harmonija“ sa daskama do te mere perfektno spojenim da imate utisak staklene ploče, neki su od primera zašto će vam u gomili stolova Božovićev sto uvek privući pažnju.

Na aktuelnom Međunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu, Mladen Božović upravo izlaže krevetac za bebe „Oblak“. „Zašto ne bi beba spavala u zdravom krevetu? To što dečji krevet treba da bude lagan, ne znači da ga nije moguće napraviti od masivnog drveta. Njegova proizvodna cena je 300 evra. U pregovorima sam sa Aksa sistemom, našim najvećim lancem proizvoda za decu, da ga otkupe. Ako se to desi, cena kreveca će biti 50.000 dinara. S obzirom da njihov najprodavaniji krevet košta 14.000 dinara, naravno da ne očekujem da će ljudi moći da kupuju ‘Oblak’. Hoću da kažem: šta vredi dizajn i zdravo drvo ako ništa od toga ne stigne do kupca.“

Jedna nemačka firma zainteresovana je za test prodaju „Oblaka“, nameštaj Mladena Božovića ima kupce i naručioce u inostranstvu. Zašto je još u Srbiji? „Zato što me za sad zanima umetnička proizvodnja, hteo bih da se, barem u ovim prvim godinama bavljenja nameštajem, time afirmišem. I zato što delim sudbinu podneblja u kome sam, dosad, uspeo da afirmišem svoj rad i ideje koje mogu da pomognu.“