Juriš na pet zvezdica

U toku 2005. Beograd će biti mesto održavanja godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj. U aprilu 2004. godine skupština na kojoj je prisustvovalo oko 2500 zvanica održana je u Londonu. Beograd će stoga imati zadatak da ugosti mnoštvo bankara, biznismena i državnih zvaničnika, čiji su kriterijumi po pitanju hotelskog smeštaja vrlo visoki. Problem je što u prestonici postoje samo dva hotela sa pet zvezdica – hoteli Hajat i Interkontinental. Hotel „Aleksandar Palas“ takođe ispunjava zadate kriterijume, ali on svojim kapacitetima (devet ležajeva) ne doprinosi mnogo poboljšanju situacije.

Gradski menadžer, Bojan Stanojević je u razgovoru za „Vreme“ objasnio da je za tu manifestaciju najodgovornije Ministarstvo finansija. „Mi smo preuzeli obavezu da osavremenimo i osposobimo Sava centar da odgovori potrebama skupa. Takođe, grad je zadužen i za svu logistiku koja bude bila potrebna“, dodao je. On se složio sa konstatacijom da hotelski kapaciteti Beograda nisu odgovarajući za taj nivo gostiju, ali je objasnio da i za to postoji rešenje: „Najverovatnije ćemo morati da dovučemo nekoliko brodova-hotela i da ih postavimo kod hotela ‘Jugoslavija’ kako bismo rešili ovaj problem. Ipak, pošto je jedan broj manjih, privatizovanih hotela sada u fazi renoviranja, možda to nećemo morati da radimo.“ On tvrdi da je glavni problem to što je privatizacija hotela, planirana za početak ove godine, bila odložena. „Privatizacija je stala baš kad su hoteli došli na dnevni red. Evo tek će sada biti raspisani tenderi za privatizaciju nekih većih hotela. Nadam se da će neki od njih biti osposobljen da primi goste do samita.“

Prema njegovom mišljenju gradu ne nedostaju luksuzni hoteli, već „biznis hoteli sa tri ili četiri zvezdice“, gde spavanje sa doručkom, uz još neke pogodnosti, košta 70–110 evra.

On dodaje i da je problem sa smeštajem učesnika i publike na predstojećim evropskim prvenstvima u košarci i odbojci još manje dramatičan. „Kod organizacije košarkaškog prvenstva naša uloga je slična prethodnoj. Naša odgovornost je Beogradska arena i logistika – organizacija saobraćaja u vreme manifestacija i usaglašavanje radnog vremena. Za ove događaje će se praviti dugačiji sistem, jer je to mogućnost da ljudi nešto rade i zarade. Prestiž koji zemlja dobija nije jedina prednost. Prednost je što mnoge delatnosti crpe korist od toga, počev od taksista, vlasnika restorana, butika, pozorišta itd. Zadatak grada je da u tih nekoliko dana oni koji se bave nekim biznisom u Beogradu izvuku neku korist.“ Hotelski smeštaj na sportskim manifestacijam neće biti problem. On tvrdi da će ljudi ovamo dolaziti zbog utakmica, a ne hotelskog standarda, „za takve stvari mogu da posluže i omladinski hosteli i studentski domovi. Uostalom, takmičenje će biti dislocirano, utakmice će se igrati, osim u Beogradu, i u Vršcu, Podgorici, Novom Sadu.“

NOVI HOTELI: U izgradnji su trenutno dva nova hotela – prvi se nalazi kod Beogradske arene i već je uveliko u izgradnji. Radovi na drugom, koji se nalazi na lokaciji u Rajićevoj ulici, još nisu otpočeli. Kako je objasnio Đorđe Bobić, gradski arhitekta, u međuvremenu je promenjen investitor u tom projektu, pa se sada idejna rešenja prilagođavaju njegovim potrebama. Budući luksuzan hotel je zajednička investicija domaće firme – vlasnika zemljišta, i velike izraelske kompanije. Prema rečima Bojana Stanojevića, postoji veći broj atraktivnih lokacija koje su pre 10–15 godina dodeljene firmama koje su sada u stečaju ili više ne postoje. „Novi zakon je predvideo rok od dve godine da oni koji poseduju te lokacije nađu rešenje za njih ili će im biti oduzete. Mi smo čak i našu regulativu prilagodili tome da ukoliko neko od tih društvenih preduzeća nađe investitora, da mogu zajednički da rade a da im mi omogućimo zakonski da to realizuju. Međutim, bilo je samo nekoliko takvih slučajeva suinvestitorstva. Čini mi se da rok ističe u martu sledeće godine, nakon toga grad će početi da u oduzima lokacije.“

Poslednjih nekoliko godina kolale su priče da su veliki svetski lanci hotela „Hilton“ i „Šeraton“ zainteresovani za izgradnju hotela u Beogradu. Jedno vreme mediji su pisali da je lokacija Tri lista duvana (ugao Bulevara kralja Aleksandra i ulice Kneza Miloša) već viđena za hotel. Trenutno, pažnja „Hiltona“ je okrenuta ka Zlatiboru i hotelu Palisad. Međutim, pouzdan izvor otkriva da su ove kompanije zainteresovane i za Beograd i to obrazlaže tvrdnjom da jedan od ta dva lanca pregovara sa Geneksom oko lokacije kod Sava centra. Kaže se da je u pitanju lokacija na kojoj je danas tenis-hala, te da bi na njoj trebao da nikne novi hotel. Navodno, pregovori su daleko odmakli i „to je vrlo ozbiljna priča“.

Đorđe Bobić, govoreći o gradnji velikih hotela, kaže da je problem što to traži „veći stepen fluktuacije i veći stepen komunikacije. Beograd ima godišnje možda jedan ili dva velika događaja, a to nije dovoljan izazov za takve investicije. Takođe, turizam još nije dovoljno razvijen da to pokrije, mada je očito da u Beogradu postoji manjak hotela visoke kategorije.“

Ostajući pri tvrdnji da su potrebniji biznis holeli sa tri-četiri zvezdice, Stanojević govori o svom ličnom iskustvu iz Italije, iz Riminija. „Tamo postoje mali porodični hoteli sa dvadesetak soba, od kojih svaka ima kupatilo, klima-uređaj i tv: spavanje sa doručkom je 35 evra. To Beogradu treba. U Riminiju, koji je turistički centar, postoji bar stotinu takvih hotela.“

STARE LOKACIJE: Zgrada Generalštaba je po nekima idealna lokacija za novi hotel. Međutim, od bombardovanja 1999. osim raščišćavanja radi sigurnosti prolaznika, na njoj ništa nije rađeno. „Nekoliko puta smo pokušali da se s vojskom dogovorimo da se to prepusti gradu“, kaže B. Stanojević. „Mi bismo to začas osposobili i pustili na tržište. Moje mišljenje je da takvim objektima nije mesto u centru grada, a to je toliko ekskluzivna lokacija da privreda ovog grada može da zarađuje veliki novac na tom mestu. Mislim da je najlogičnije da vojska to ustupi gradu u zamenu za stanove ili nešto drugo čime grad raspolaže. Mi bismo angažovali dva-tri ozbiljna investitora i grad bi imao koristi od toga, a ne da to stoji kao ruševina, evo već šestu godinu. Vojska nema novca da tu zgradu obnovi, a pritom čak i deo stručne javnosti smatra da to treba da se restaurira.“

Prema rečima Đorđa Bobića „taj objekat je kamen tameljac srpske arhitekture, to je jedan od znakova Beograda i zato je ideja da se on, u nekom oblikovnom smislu, očuva, revitalizuje i vrati u prvobitno stanje. Namena bi mu bila potpuno slobodna, to može biti poslovni objekat, hotel, bilo šta. Vojska želi da ga proda.“

Bobić na kraju izražava stav da je saobraćaj usko grlo i uslov za razvoj grada. Po njegovom mišljenju, unutrašnji magistralni prsten, laki metro, novi mostovi i druga poboljšanja u saobraćajnoj infrastrukturi „otvorila“ bi mnoge lokacije i tako podstakla i omogućila dalji razvoj turizma i grada. Postoje strani investitori koji žele da učestvuju u tim razvojnim projektima. Investitori kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj i druge banke i institucije koje žele da daju Beogradu novac, traže da se poštuje vrlo komplikovana procedura, koja je svetski standard. To su procedure koje traju po godinu-dve, i to je proces koji se ne može skratiti. Do tada, na Beogradu je da se pokaže kao ozbiljan grad u koji vredi ulagati.