Izvlačenje Srbije. Levo Šarliz Teron
Grupa – Nemačka, Australija, Gana – svakako nije nepremostiva, ali – valjda pod utiskom rezultata u kvalifikaciji – mnogi nas malo prerano već vide u osmini finala
Da l’ zbog Antića, da l’ zato što stvarno vredimo, da l’ zbog tradicionalne euforije kojoj smo skloni, vidim da su manje-više svi zadovoljni žrebom koji nam je za protivnike u grupi D na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi dodelio Ganu (13. juna u Pretoriji), Nemačku (18. juna u Port Elizabetu) i Australiju (23. juna u Nelspruitu). Ruku na srce, moglo je i gore, recimo da smo zapali u grupu B u kojoj su Argentina, Nigerija, Južna Koreja i Grčka, ili grupu G gde su Brazil, Portugal, Obala Slonovače i Severna Koreja. Opet, kad bacim pogled na grupe A (Južna Afrika, Meksiko, Urugvaj, Francuska), C (Engleska, SAD, Alžir, Slovenija – s njima se „ukrštamo“ ako prođemo!), F (Italija, Paragvaj, Novi Zeland, Slovačka) ili H (Španija, Švajcarska, Honduras, Čile), rekao bih da su neki prošli bolje od nas.
Suština je, ipak, u osećaju sigurnosti sa kojim odlazimo u Južnu Afriku pa nam je sa te tačke gledišta manje-više svejedno s kim ćemo igrati. Radomir Antić je uspeo da nas ubedi da ni u jedan meč Srbija neće ući „a priori“ inferiorna, odnosno sa idejom da se brani. Takvo opredeljenje uliva optimizam a, bogami, i respekt protivnika. U mnogim komentarima pre žreba Srbija je isticana kao protivnik „dobar za izbegavanje“, a to je posledica utiska i rezultata iz kvalifikacija.
Ako malo parkiramo optimizam i pogledamo protivnike, ispada da „finale“ grupe igramo već u prvom meču, protiv Gane. Osim što su oni (Ganci, Ganjani, Ganezi ili nešto četvrto?) dobri, trenira ih jedan Srbin, Milovan Rajevac. A pre četiri godine u Nemačkoj vodio ih je drugi, Ratomir Dujković, danas selektor mlade reprezentacije Srbije. Ovih dana se ispostavlja da je Gana u Kejptaunu imala dve delegacije, jednu zvaničnu i drugu nezvaničnu, bližu vladi, koja se, manje-više, interesovala samo za finansijske detalje, odnosno koliko će para Gana dobiti. Pošto FIFA ne voli da se političari mešaju u rad nacionalnih saveza, procurila je vest da će Gana možda biti diskvalifikovana, ali sumnjam da je tako drastična mera moguća.
Vremena kada smo afričke selekcije pobeđivali sa 9:0 (Zair, u Nemačkoj 1974) odavno su prošlost, poslednji susret sa jednom afričkom reprezentacijom neslavno smo izgubili u Nemačkoj (2:3 sa Obalom Slonovače) i završili na 32. mestu. Od 32 učesnika. Nije da ne možemo da ih pobedimo, ali biće težak meč, možda i najteži u grupi.
Nemci su uvek Nemci, pre 11 godina u Francuskoj imali smo 2:0 i igru a onda na kraju 2:2. S njima se preganjamo po mundijalima ili za njih još od 1954. u Švajcarskoj i jedini put smo se radovali još 1962. u Čileu kada smo u četvrtfinalu pobedili golom Pere Radakovića. Oni su slavili 1954, 1958, 1974. i 1990, a nerešeno je bilo 1998. Prošlost ne igra, ali opterećuje.
Objektivno, autsajder u grupi je Australija, ali u Nemačkoj pre četiri godine pokazali su da napreduju. Čini mi se da je najlepše od svega perspektiva koja se otvara ako prođemo u drugi krug. Još samo da prođemo. Ako bismo kojom srećom bili prvi, igrali bismo sa drugim iz grupe C (Engleska, SAD, Alžir, Slovenija), a ako bismo bili drugi – sa prvim iz te grupe što mu dođe (gotovo) isto. Put bi dalje vodio, u zavisnosti da li smo prvi ili drugi, na Argentinu ili Španiju ali da – zasad – ne idemo baš tako daleko…
Sve četiri reprezentacije iz naše grupe stižu u Južnu Afriku kao pobednici svojih kvalifikacionih grupa. Dakle, sa autoritetom, što bi rekao Antić. Sva tri protivnika imala su zapažene uloge na poslednjem Mundijalu u Nemačkoj 2006. Nemačka je bila treća, Gana je zadivila u grupi i časno pala u osmini finala protiv Brazila. Australija je grubo oštećena protiv Italije, ispavši posle nepostojećeg penala. Sa Australijom nismo igrali na nivou A selekcija, ali ako se prisetimo dva poslednja olimpijska turnira valja staviti prst na čelo. U Atini 2004. pobedili su nas sa 5:1 a u Pekingu 2008. izvukli smo 1:1…
Fudbaleri Gane su, kao i naši, razasuti po celom svetu, oni najbolji su u Evropi. Igraju od Kipra i Škotske, preko Francuske, Španije, Rusije i Nemačke do Engleske i Italije. Prva zvezda je vezni igrač Čelsija Majkl Esijen, njegov kolega sa sredine terena Hali Muntari igra u Interu, treći „veznjak“ Stiven Apia je u Bolonji… Iskustvo im neće nedostajati. Ganu smo jednom pobedili na nekom turniru negde u Aziji (3:1), ali to se samo piše…
Australijanci su takođe raštrkani, od moskovskog Dinama (bek Luk Vilkšir) preko Evertona (Lukas Nil) do igrača koji nastupaju u Južnoj Koreji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Japanu, Škotskoj… Nekolicina igra u Italiji i Engleskoj, nekoliko ih je i iz domaćih klubova. Ipak, trebalo bi da oni misle više o nama nego mi o njima.
Nemci su, uglavnom, zadržali tim koji je prošle godine izgubio finale EP-a u Beču protiv Španije. Isti je i selektor, Joakim Lev, formalni šef tima i dalje je Mihael Balak, u napadu je opasan tandem Klose–Podolski dok Mario Gomez uvek čeka svoju šansu u napadu, na sredini su Švajnštajger, Ozir i Rolfes, u odbrani se ističe hitri ofanzivni bek Lam.
Sve u svemu, stvarno nije loše jer je moglo (mnogo) gore, ali i (malo) bolje. Najlepše je što sve zavisi od Antića i njegovih momaka. Ako se spreme kako treba, ako ih posluži zdravlje i malo sreće, eto dovoljno razloga za optimizam sa pokrićem, ali ne i za euforiju.
Srbija će u Južnoj Africi imati dvojicu selektora, Radomira Antića na našoj klupi i Milovana Rajevca na čelu Gane. Trenersku školu nekadašnje Jugoslavije predstavlja i Mostarac Vahid Halilhodžić, selektor Obale Slonovače. Tri selektora dala je Nemačka: Joakima Leva (Nemačka), Ota Rehagela (Grčka), Otmara Hicfelda (Švajcarska) a toliko daje i Argentina (Maradona – Argentina, Marselo Bielsa – Čile, Heraldo Martino – Paragvaj). Po dvojicu selektora dali su Holandija, Italija i Brazil.
FSS može biti siguran da će posle Svetskog prvenstva u njegovu kasu ući najmanje osam miliona dolara. Toliko pripada ekipama koje ispadnu u prvom krugu. Pošto se nadamo da nećemo biti u tom društvu, valja pogledati šta (još) donosi plasman u naredne runde. Ispadanje u osmini finala donosi 9 miliona, eliminacija u četvrtfinalu 14, četvrto mesto vredeće 18 miliona, bronzana medalja 20, finalista će dobiti 24 a šampion sveta celih 30 miliona.
FIFA će ukupno podeliti oko 400 miliona dolara s tim što 40 ide klubovima koji daju igrače za nacionalne selekcije (1600 dolara po igraču i po danu).
FSS takođe može da računa na nekoliko miliona dolara koje će FIFA dodeliti za pripreme. Sve u svemu, Antić i reprezentacija postaju jedna od solidnijih profitabilnih srpskih firmi.
Dobila sam opomenu od Tvitera i nisam mogla da ga koristim dok ne obrišem objavu u kojoj sam, kažu oni, objavila tuđu privatnu fotografiju. A na toj fotografiji paparaco-ekipa Informera koja je došla nas da slika
Prošao je najbolji teniser svih vremena uz dosta sreće u polufinale Australijan opena, a tamo ga čeka drugi teniser sveta i prvi favorit turnira, Janik Siner. Može li Đoković do najvećeg podviga još od Pariza 2024. godine
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena iako je bio na korak od eliminacije. Lorenco Muzeti vodio je sa 2:0 u setovima i imao potpunu kontrolu meča, pre nego što je zbog povrede morao da preda duel
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
