Sveže školjke sa čipsom od gambora i penom od limuna, bistra supa od patke sa želeom od odležalog šerija, file od brancina, juneći biftek sa slaninom i pečurkama sa kolačem od paradajza, špargle u holandez sosu sa snegom od parmezana, šerbet Tesla, pečeni fazan sa zelenom salatom, fensi sladoled, Teslin kolač...
Pre mnogo godina u čuvenom hotelu Griti u Veneciji imao sam priliku da probam nešto od onoga što je Hemingvej (Preko reke pa u šumu) tako zanosno opisao. Potom, pojavila se u našim novinama reportaža da je, ne znam gde, o godišnjici potonuća Titanika obnovljen jelovnik sa prve palube. Dakle, one najraskošnije, rezervisane samo za najbogatije. Zapitao sam se, zar je moguće da mi (a uvek smo voleli da se hvalimo kako smo kulinarski eksperti i turistička velesila) nemamo ništa slično da ponudimo vazda gladnim gostima. Na stranu što su ti vazda gladni gosti crtom obeležavali flašu kisele vode što ih je čekala na rezervisanom stolu za pansionski paprikaš (čak i na moru), pravo svedočenje o našoj kuhinji ostavio nam je lično Vuk Karadžić u tekstu „Dolazak knjaza Danila Petrovića u Crnu Goru“: meso, pa pirinač, opet meso, opet pirinač, a sve uz nazdravljanje lozovom rakijom. Šta tu onda mi da nekom ponudimo?
E, izgleda da ipak ima nečega iako to nije baš autentično naša zasluga.
Hotel Square nine smešten je na Studentskom trgu u Beogradu, baš se udenuo između Kolarca i zgrade Beogradske filharmonije. To je jedini hotel u ovom delu Beograda. Ali, nije oduvek bilo tako. Na mestu današnjeg Filozofskog fakulteta bio je luksuzni hotel Imperijal, preko puta Kruna, takođe kruna tadašnjeg hotelijerstva i gastronomije. E, kakve sad to sve veze ima s nama. Tesla je, poznato je, pre nego što je postao osobenjak u sumrak života, obožavao luksuzne hotele, obožavao da se elegantno oblači iako je većinu života provodio u svojoj laboratoriji. Zna se da se velikodušno odrekao zarade od Vestinghausa, pa je kako god da se okrene bio čudan čovek. Kontroverzan, što bi rekli oni što vole da koriste reči iz Vujaklijinog leksikona.
ČIKAGO 1899: Prilikom svog jedinog boravka u Beogradu, 1892. godine, Tesla je odseo baš na ovom trgu, u tadašnjem hotelu Imperijal. Eto osnovnog razloga da u današnjem hotelu Tesla ponovo dođe među nas. Makar i kroz jelovnik.
„Pokušaji da se otkrije čime je u Beogradu Tesla bio ugošćen, čak i uz pomoć ‘njegovog’ Muzeja, nisu bili uspešni“, kaže za „Vreme“ Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, inače generalni menadžer Klastera puteva kulture. „Stoga, priredili smo meni koji će od 1. maja biti u redovnoj ponudi hotela. To je sve ono čime je Tesla bio ponuđen u Čikagu na samom kraju devetnaestog veka.“
Dakle, jedinstveno iskustvo – jela sa raskošnog stogodišnjeg menija čiji se original čuva u Muzeju Nikole Tesle! Neobičan meni „Elektricitet – g. Nikola Tesla“ nastao je na osnovu jelovnika koji je kreiran specijalno za Teslu prilikom 150. redovnog sastanka Komercijalnog kluba Čikaga (Subota uveče, 13. maj 1899. godine, Hotel Auditorium).
Uživajte u čitanuju, ako već niste u mogućnosti da sami krenete Teslinim stopama.
Sveže školjke sa čipsom od gambora i penom od limuna, bistra supa od patke poslužena sa želeom od odležalog šerija, file od brancina, juneći biftek sa slaninom i pečurkama poslužen sa kolačem od paradajza, špargle u holandez sosu sa snegom od parmezana, šerbet Tesla, pečeni fazan sa zelenom salatom, fensi sladoled, Teslin kolač. O siru, voću i kafi, kako to inače priliči luksuznim hotelima, i da ne govorim. Uz jednu napomenu Jelene Đaković, marketing menadžera hotela Square nine: originalno supa je bila od kornjače, ali pošto je to zaštićena vrsta, naš kuvar je kornjaču zamenio patkom.
Vreme kad smo se lepo družili ovim povodom na Studentskom trgu nije bilo niti vreme za doručak, za ručak još manje. Dakle, lagani desert. Eto, to je bila prilika da se proba fensi sladoled (izgleda kao pak za hokej na ledu, ali ima četiri različita ukusa što zavisi od godišnjih doba) sa ukrasima od bele čokolade, onda i Teslin kolač u obliku loptice za tenis od čokolade (sve iz kuhinje hotela se pravi ovde, ništa se ne kupuje gotovo) sa kuglom sladoleda od čokolade.
KULTURA I UGOSTITELJSTVO: Na poleđini Tesla menija ispričana je i priča o prijateljstvu Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića, o Teslinom dolasku u Beograd, elektrifikaciji i industrijalizaciji Srbije. Sve to će podstaći goste da se vrate vek unazad i upuste u nesvakidašnje putovanje – posete najpre Muzej Nikole Tesle, beogradski Muzej nauke i tehnike, stogodišnji kabinet Elektrotehničkog fakulteta; da istraže Beograd iz ugla Nikole Tesle.
No, to ni blizu nije sve.
„Oživljavanje Teslinog menija prvi je primer saradnje jedne institucije kulture i ugostitelja, pri čemu se, na obostrano zadovoljstvo, stvaraju zajednički proizvodi koji promovišu i razvijaju i kulturu i privredu“, kaže Manuela Graf i nastavlja: „Muzej Nikole Tesle i hotel članice su Klastera puteva kulture, mreže od preko 40 institucija kulture, turističkih organizacija, privrednika, čak šest fakulteta, koja razvija specifične kulturno-turističke proizvode.
Kulturna ruta u pripremi, Putevima Tesle, primer je projekta koji je uspeo da udruži više sektora – kulturu, nauku, obrazovanje, turizam i privredu. Ne samo Srbije već i svih krajeva koji su vezani za Nikolu Teslu: Grac, Prag, Budimpeštu, Maribor, naravno i Smiljan pokraj Gospića gde je rođen.
Puteve Tesle započeo je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, u saradnji sa Muzejom Nikole Tesle i Turističkom organizacijom Srbije, postavljajući osnove rute i istražujući mogućnosti njenog razvoja. Pokrovitelji projekta su Elektroprivreda Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja i IT Academy. Sve to je rezultiralo udruživanjem u Klaster puteva kulture koji, nadovezujući se na istraživanja Zavoda, nastavlja da razvija ovaj i slične projekte kao specifične kulturno-turističke proizvode.
VATRA I VODA: Dakle, pored pomenutih destinacija u okruženju, u projekt je uključen i Negotin, rodni grad Đorđa Stanojevića, kao i deset malih, starih hidroelektrana Elektroprivrede Srbije (Užice i Ivanjica, na primer, koje redovno rade) i koje su pravi živi muzeji. Ne treba zaobići ni rodnu kuću Teslinog omiljenog pesnika – Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, manastir Šišatovac, odakle potiče Teslina ljubav prema golubovima, kao ni Idvor i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i „rivala“.
Ideja je da se (iako ona više ne radi) poseti i hidrocentrala na Krki, što je relativno blizu Teslinog rodnog mesta.
Iako volimo da se hvalimo, a obeležavamo i sto godina elektrifikacije i uvođenja tramvaja u Beograd kao jednog od najstarijih, ne treba izgubiti iz vida i onu drugu stranu medalje: kada je počela da radi hidrocentrala u Užicu, stanovnici su se zatvarali u kuće (ne podseća li to pomalo i na ono pomračenje sunca kada su zvaničnici preporučivali da se spuste roletne i ne izlazi iz kuća?). „Vatra i voda, pa aman gde to ima.“ Ima, pokazao je i dokazao naš veliki predak. Naš? Svojataju ga i Hrvati (rođen je tamo, ali u Smiljan je prvi telefon došao 1978. godine, znam pouzdano, bio sam prisutan), ali i Amerikanci, koji su mu jedini pružili mogućnost da iskaže svoj genije. To što ga danas štampamo na novčanicama, što mu podižemo spomenike, mislim da za njega nije ni najmanje bitno. U stvari, podižemo spomenike sami sebi.
I sve me neodoljivo podseća na sve detalje što je o istoriji (ne oficijelnoj, no onoj iz tadašnjih novina) pisala Dubravka Stojanović: sati i sati besplodne rasprave u Skupštini na temu treba li uvesti kanalizaciju, treba li dozvoliti gradnju kuća na više od dva nivoa, treba li…
Stvarno, treba li i sve ostalo?
Nikola Tesla je za života prijavio ukupno 118 patenata. Poslednji put je u Patentnom birou bio 23. juna 1938. godine kako bi zaštitio trejdmark originalne hrane za piliće, odnosno registrovao robni žig i naziv za ovu hranu „Faktor Auktus“ (što na latinskom znači „Kreator rasta“). Patentni biro mu je u tom smislu sledeće godine, 21. novembra 1939, izdao potvrdu da je njegov zahtev za registraciju prihvaćen. Bio je to jedini robni žig koji je Tesla zaštitio. Na pronalasku „Kreatora rasta“ Tesla je radio dugo godina i eksperimentalno ga proveravao na golubovima koje je, kao što svi znaju, neobično voleo i koje je često zbrinjavao, merio prinos i kvalitet jaja, pratio rast pilića i golubova u zavisnosti od vrste hrane koju im je davao. Pored ovog „pronalaska“, Tesla je u poznim godinama tvrdio i da je došao i do pronalaska specijalne dijetetske supstance koja bi bila posebno privlačna za žene koje žele da održe vitku liniju, ali ga, nažalost, nikada nije saopštio.
…file brancin a l’ Arcachon poslužen sa krastavcima (1150 RSD);…
…kolač (600 RSD)…
…juneći biftek sa slaninom i pečurkama poslužen sa kolačem od paradajza (990 RSD)
BANKET: Tesla u Njujorku 1910.
Poslednji Teslin pronalazak
Severna Mitrovica vrvi od pasa lutalica. Kao i u drugim gradovima, ovde ima ljudi koji napuštaju pse ili koji ih truju… ali ovde postoji još nešto – Albanci izbacuju nesretne pse u srpski deo grada, i obratno
Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
Zašto su otkazane trke Formule 1 u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji koje su bile zakazane za april
Šta sve može da se zaključi iz cene jedne banane na aerodromima u Beogradu, Frankfurtu i Talinu
Kako su Kinezi sagradili Veliki zeleni zid koji ima kako lokalni, tako i globalni značaj za klimu
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
