Kao i svake godine u ovo doba, policija apeluje da građani, posebno mladi, budu krajnje oprezni prilikom korišćenja petardi i ostalih pirotehničkih sredstava. Ova eksplozivna sredstva, kažu, treba kupovati isključivo kod ovlašćenih prodavaca, jer je u suprotnom "opasnost od povređivanja mnogo veća"
Prošlogodišnji bilans novogodišnje-božićnog šenluka je 15 lakših i težih povreda izazvanih petardama. Više od polovine povređenih su deca: bilo je opekotina, oprljenih očiju, a u tri slučaja i amputacija prstiju. Svima njima petarde su kupili roditelji.
Ovogodišnja sezona otvorena je prošle nedelje u Veterniku: dvema devojčicama oštećen je sluh, što se broji kao lakša povreda, jer je jedan dečak hteo da bude „Džek“, pa je „bacio“ petardu u školskom hodniku, i eto: protiv dečaka je pokrenuta krivična prijava zbog „izazivanja opšte opasnosti“, a protiv onoga koji mu je petardu prodao pokrenut je prekršajni postupak. Dan ranije, jedan četrnaestogodišnjak je u toku nastave aktivirao petardu pa je i on fasovao prekršajnu prijavu.
OD RUŠENJA DO VESELJA: Petarda je eksplozivni naboj korišćen između XVI i XIX veka za rušenje mostova, bedema i drugih objekata, a kasnije, kad je napredovanjem artiljerije rušenje izdaleka olakšano, petarde su korišćene za označavanje eksplozija pri manevrima. Prva petarda zabave radi proizvedena je 1920. godine, gde drugde nego u Kini, koja je i danas najveći svetski snabdevač svakoraznom pirotehnikom.
Reč je o kartonskom cilindru sa eksplozivnim punjenjem – nekad je to bio barut, danas kalijum-hlorat (KCrO2) koji se pali sporogorućim fitiljem, da bi eksplodirao „sa zadrškom“. Proizvodi se u raznim veličinama, od onih koje mogu da stanu u cigaretu, pa kad pukne nekome je zabavno, do zaista velikih koje kad puknu takođe je nekome zabavno.
ČETIRI RAZREDA: Pirotehnička sredstva su svrstana u četiri razreda, od kojih samo ona iz prva dva mogu da budu u slobodnoj prodaji, a ostalima mogu da rukuju samo sertifikovani pirotehničari, ali ne ni oni kad god im se ćefne, već ako „događaj“ najave i ako za to dobiju dozvolu nadležnog ministarstva.
U „prvi razred“ spadaju „pčelice“, „leptirići“, „aviončići“, imaju manje od 3 grama eksploziva i može ih kupiti ko god želi, od dede/babe do unuka/unuke. „Sva pirotehnika ‘prvog razreda’ je bezopasna“, kaže za „Vreme“ Srba Kabadajić, u filmsko-pozorišnim krugovima više nego poznat pirotehničar. „Takva petarda može i na dlanu da eksplodira a da nikakve opasnosti nema, mada je oprez majka mudrosti: kada se ‘zapali’ treba je baciti dalje od sebe i drugih.“
„Drugi razred“ su malo veće petarde, one sa 5 grama eksploziva i po važećim propisima njih mogu kupiti samo punoletni. Ali džabe ta prepreka: punoletan kupi pa da detetu, a posle šta bude. Tako, uostalom, deca i ostaju bez prstiju krajem/početkom godine.
„Nijedan legalni prodavac neće maloletniku da proda bilo šta iz ‘drugog razreda’, već će ga odmah poslati po roditelje“, objašnjava Kabadajić. „Nažalost, na buvljacima će detetu prodati i atomsku bombu za pare.“
BIN LADEN: Na ulici se, pored petardi sa sertifikatom, ali bez PDV-a, prodaju i one koje su po zakonu zabranjene: švercovane su iz Rumunije, Bugarske i Ruske Federacije. „Sa Zapada ta roba ne dolazi“, kategoričan je Kabadajić. Neretko „na ulicu“ stigne „roba“ stara više godina, pa se događa da petarda odmah posle paljenja pukne, gde nego u ruci.
Petarde žargonskih naziva „topovski udari“, „dinamitare“, „bin ladeni“, „ahtungzi“ i kako li već, sadrže 50 do 70 grama eksploziva, „aktivne eksplozivne materije“ kako se to stručno kaže, koliko i ofanzivna ručna bomba, „dižu“ ozbiljnu galamu i još ozbiljnija su opasnost, kako za „bacača“ tako i za sve druge.
U Zakonu o javnom redu i miru doslovno piše da „ko neovlašćenim paljenjem raketa i drugog zapaljivog ili eksplozivnog materijala (petarde i sl.) ili pucanjem iz vatrenog oružja remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana – kazniće se novčanom kaznom do 1000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana“, kao i da „ko prekršaj iz stava 1 ovog člana izvrši u grupi – kazniće se kaznom zatvora do 60 dana“, a roditelj ili staralac maloletnika koji izvrši prekršaj, ako je učinjeno posledica njegovog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, kazniće se novčanom kaznom do 700 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
U vreme kad je ovaj zakon usvojen, u doba „deda Avrama“, ta hiljadarka je bilo podosta, prevedeno u današnje pare otprilike tromesečna prosečna plata, ama inflacija od tada do sada učinila je svoje pa pretnja i ne deluje ozbiljno, dok zatvor zbog „petardetisanja“ još niko nije zaglavio.
Nakon smrtonosne nesreće svi mediji se upuštaju u statičke probleme železničke stanice u Novom Sadu, mada se retko upotrebljava ili objašnjava pojam „statika“. A upravo statičari treba da pronađu razlog urušavanja nadstrešnice
Zbog sve toplijeg vremena, ove godine je em kasnio kupus, em ga valja kasnije kiseliti. Evo zašto
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
