Kao i svake godine u ovo doba, policija apeluje da građani, posebno mladi, budu krajnje oprezni prilikom korišćenja petardi i ostalih pirotehničkih sredstava. Ova eksplozivna sredstva, kažu, treba kupovati isključivo kod ovlašćenih prodavaca, jer je u suprotnom "opasnost od povređivanja mnogo veća"
Prošlogodišnji bilans novogodišnje-božićnog šenluka je 15 lakših i težih povreda izazvanih petardama. Više od polovine povređenih su deca: bilo je opekotina, oprljenih očiju, a u tri slučaja i amputacija prstiju. Svima njima petarde su kupili roditelji.
Ovogodišnja sezona otvorena je prošle nedelje u Veterniku: dvema devojčicama oštećen je sluh, što se broji kao lakša povreda, jer je jedan dečak hteo da bude „Džek“, pa je „bacio“ petardu u školskom hodniku, i eto: protiv dečaka je pokrenuta krivična prijava zbog „izazivanja opšte opasnosti“, a protiv onoga koji mu je petardu prodao pokrenut je prekršajni postupak. Dan ranije, jedan četrnaestogodišnjak je u toku nastave aktivirao petardu pa je i on fasovao prekršajnu prijavu.
Petarde na okupu
OD RUŠENJA DO VESELJA: Petarda je eksplozivni naboj korišćen između XVI i XIX veka za rušenje mostova, bedema i drugih objekata, a kasnije, kad je napredovanjem artiljerije rušenje izdaleka olakšano, petarde su korišćene za označavanje eksplozija pri manevrima. Prva petarda zabave radi proizvedena je 1920. godine, gde drugde nego u Kini, koja je i danas najveći svetski snabdevač svakoraznom pirotehnikom.
Reč je o kartonskom cilindru sa eksplozivnim punjenjem – nekad je to bio barut, danas kalijum-hlorat (KCrO2) koji se pali sporogorućim fitiljem, da bi eksplodirao „sa zadrškom“. Proizvodi se u raznim veličinama, od onih koje mogu da stanu u cigaretu, pa kad pukne nekome je zabavno, do zaista velikih koje kad puknu takođe je nekome zabavno.
ČETIRI RAZREDA: Pirotehnička sredstva su svrstana u četiri razreda, od kojih samo ona iz prva dva mogu da budu u slobodnoj prodaji, a ostalima mogu da rukuju samo sertifikovani pirotehničari, ali ne ni oni kad god im se ćefne, već ako „događaj“ najave i ako za to dobiju dozvolu nadležnog ministarstva.
U „prvi razred“ spadaju „pčelice“, „leptirići“, „aviončići“, imaju manje od 3 grama eksploziva i može ih kupiti ko god želi, od dede/babe do unuka/unuke. „Sva pirotehnika ‘prvog razreda’ je bezopasna“, kaže za „Vreme“ Srba Kabadajić, u filmsko-pozorišnim krugovima više nego poznat pirotehničar. „Takva petarda može i na dlanu da eksplodira a da nikakve opasnosti nema, mada je oprez majka mudrosti: kada se ‘zapali’ treba je baciti dalje od sebe i drugih.“
„Drugi razred“ su malo veće petarde, one sa 5 grama eksploziva i po važećim propisima njih mogu kupiti samo punoletni. Ali džabe ta prepreka: punoletan kupi pa da detetu, a posle šta bude. Tako, uostalom, deca i ostaju bez prstiju krajem/početkom godine.
„Nijedan legalni prodavac neće maloletniku da proda bilo šta iz ‘drugog razreda’, već će ga odmah poslati po roditelje“, objašnjava Kabadajić. „Nažalost, na buvljacima će detetu prodati i atomsku bombu za pare.“
BIN LADEN: Na ulici se, pored petardi sa sertifikatom, ali bez PDV-a, prodaju i one koje su po zakonu zabranjene: švercovane su iz Rumunije, Bugarske i Ruske Federacije. „Sa Zapada ta roba ne dolazi“, kategoričan je Kabadajić. Neretko „na ulicu“ stigne „roba“ stara više godina, pa se događa da petarda odmah posle paljenja pukne, gde nego u ruci.
Petarde žargonskih naziva „topovski udari“, „dinamitare“, „bin ladeni“, „ahtungzi“ i kako li već, sadrže 50 do 70 grama eksploziva, „aktivne eksplozivne materije“ kako se to stručno kaže, koliko i ofanzivna ručna bomba, „dižu“ ozbiljnu galamu i još ozbiljnija su opasnost, kako za „bacača“ tako i za sve druge.
U Zakonu o javnom redu i miru doslovno piše da „ko neovlašćenim paljenjem raketa i drugog zapaljivog ili eksplozivnog materijala (petarde i sl.) ili pucanjem iz vatrenog oružja remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana – kazniće se novčanom kaznom do 1000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana“, kao i da „ko prekršaj iz stava 1 ovog člana izvrši u grupi – kazniće se kaznom zatvora do 60 dana“, a roditelj ili staralac maloletnika koji izvrši prekršaj, ako je učinjeno posledica njegovog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, kazniće se novčanom kaznom do 700 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
U vreme kad je ovaj zakon usvojen, u doba „deda Avrama“, ta hiljadarka je bilo podosta, prevedeno u današnje pare otprilike tromesečna prosečna plata, ama inflacija od tada do sada učinila je svoje pa pretnja i ne deluje ozbiljno, dok zatvor zbog „petardetisanja“ još niko nije zaglavio.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Broj restorana sa Mišlenovom preporukom u Srbiji brzo raste, ali ne uspevaju svi da opstanu. Da li su domaći gosti spremni da izdvoje stotine evra za "fajn dajning"
Požar u Deliblatskoj peščari, za koji se nedavno tvrdilo da je pod kontrolom, i dalje se širi. Vremenska prognoza je za gašenje požara krajnje nepogodna. Koliko je hektara do sada zaista izgorelo i kolika je površina ugrožena?
“Nije narcisoidnost rezervisana samo za muškarce, međutim, ako imate moć – ekonomsku moć, poziciju u društvu – i narcisoidni ste, vi koristite tu moć. A muškarci su ti koji vekovima drže moć, novac i najbolje pozicije na poslu, pa njihova narcisoidna ličnost nanosi mnogo veću štetu”
Na filmu žene mogu biti heroine, majke, ratnice i naučnice, a da ipak nemaju šta da kažu jedna drugoj. Bekdel test jednostavan je kriterijum koji pita da li dve žene u filmu razgovaraju o nečemu drugom osim o muškarcu. Ipak, šokantno veliki broj filmova ne uspeva da ga prođe
Požar koji ovog leta šeta Evropom posetio je i Dugi otok u Hrvatskoj, iako važi za izolovano mesto. Delove koji su opisani u ovom tekstu, poput Parka prirode Telašćica, srećom, nije dirao
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
