Internet čeličana

Proizvodna hala ZRE Grodeka ne deluje baš kao centar poljske narastajuće internet ekonomije. Tamo 160 radnika provodi najveći deo dana savijajući, sekući i kucajući po limovima različitih profila nastojeći da od njih naprave bojlere, nosače, pumpe i slične potrepštine za tešku industriju koju bi internet revolucijom trebalo da prevaziđemo.

Ali, za razliku od desetina sličnih fabrika koje propadaju u bivšim komunističkim zemljama, gubeći trku sa još jeftinijom radnom snagom u Aziji i Indiji, ZRE Grodek je pronašao novi poslovni pristup uz pomoć interneta, koji se polako probija u fabričke hale Centralne i Istočne Evrope.

Koristeći običan PC i telefonsku liniju za pristup internetu, odnosno biznis-biznis vebsajtu u SAD, ZRE Grodek, koji je pre dve godine kupila američka kompanija UPE, sada se svojim konkuretnim cenama takmiči na američkom tržištu. Trenutno fabrika pravi metalne ramove za prenošenje staklenih ploča kroz fabriku koji su potrebni američkom ogranku jedne britanske fabrike stakla.

Američka ljubav prema investiranju u internet zgasnula je usled nerealnih očekivanja u brzinu vraćanja uloženog. Međutim, u Poljskoj nema takve mode, tamošnji investitori proučili su iskustva Silikonske doline i firmi izlistanih na Nasdak berzanskom indeksu kako bi izbegli njihove zablude u svom nastojanju da prebace tradicionalni biznis na internet. Preskočili su najveći deo biznis-potrošač modela propalih u Americi, a koji bi ionako bili sanak pusti u Poljskoj gde je od 39 miliona stanovnika na internetu samo pet do devet posto.

„Ne možete praviti novac na internetu tamo gde interneta nema“, kaže Hening Eskućen, analitičar austrijske Erste banke, aktivne u Centralnoj Evropi. „Ono što mi smatramo ostvarljivim i za šta verujemo da ima šanse da opstane jesu kompanije koje se bave internet infrastrukturom kao i prebacivanje postojećih firmi na mreži.“

PROCVAT INTERNETA: Poljska privreda jedna je od najjačih u regionu, sa rastom od 4,1 odsto u 2000. godini, a njen trezveni pristup visokim tehnologijama trebalo bi da pomogne zemlji u njenim nastojanjima da dostigne životni standard građana Zapadne Evrope. Otvaraju se portali, mediji se prebacuju na mrežu, investitori nude nove projekte, pojavljuju se nove kompanije interesantne ulagačima. Industrijski analitičari procenjuju da se u poljski internet sektor ulažu stotine miliona dolara.

U poslednjih pet godina, 15 poljskih kompanija koje se bave visokim tehnologijama pojavile su se na Varšavskoj berzi, mada berza nije bila milostiva prema njima. Trend svetskog pada berzanskih akcija firmi nove tehnologije nije zaobišao ni Poljsku berzu, bez obzira na to što ova zemlja ne zavisi previše od internet tehnologija. Od svog nastanka maja 2000. godine, TechWIG indeks koji prati vrednosti 19 poljskih „hajtek“ kompanija pao je 42 posto.

Trenutno, internet kompanije i IT kompanije učestvuju sa tek nekoliko procenata u nacionalnoj privredi, kaže Benita Mikolajević, analitičar ING Baringsa u Varšavi. „Najveći deo internet aktivnosti obavljale su tradicionalne firme kao dopunu svojih redovnih aktivnosti.“

To je prilika za šačicu poljskih preduzimača iz oblasti visoke tehnologije. Rafael Stuczen došao je do svog bogatstva pre šest godina kao dvadesetčetvorogodišnjak, kada se njegova firma ComArch iz Krakova, koja dizajnira i sklapa računarske sisteme za poslovanje, pojavila na berzi. Prošle godine pokrenuo je Interent investicioni fond, takođe sa sedištem u Krakovu, zarad investiranja u poljsku novu ekonomiju.

MOJI RAČUNI: Stuczenov fond pokrenuo je devet novih firmi. Novi investitori već su uložili u dve, a još dve pozitivno posluju. Nedostatak transparetnosti berze za širu publiku pomogao je da se firme koncentrišu na prodaju usluga i proizvoda umesto na prodaju sopstvenih akcija.

„Ovde nije bilo zanosa“, kaže Stuczen. „Internet kompanije nisu imale vremena da prikupe mnogo novca pre pada vrednosti na berzi.“

Među njegovim firmama je i Billbird (www.mojerachunki.pl), koji automatizuje plaćanje računa, proces za koji su Poljacima potrebni sati u redovima u pošti, s rukama punim gotovine. SynergiXmedia, druga njegova firma, kreira i prodaje interaktivne vebsajtove. Ostale investicije obuhvataju E-Center u Krakovu koji nudi kućnu, hardver i tehničku podršku za operatore vebsajtova i Interactive Medicine, onlajn servis za zubare kako bi regulisali zakazivanje poseta i naručivanje opreme i potrošnog materijala.

Interesantno je da je poljski, slabo razvijeni finansijski sistem zapravo pomogao sektoru visoke tehnologije da izbegne sumanut investitorski zanos koji je upropastio mnoge dobre firme u Americi. Poljska nema mnogo individualnih investitora. Malo građana ima neku veću štednju, dok kamate na bankarske kredite dostižu skoro 20 odsto što investiranje pretvara u luksuz. Zbog takve situacije, poljske internet kompanije moraju pred ulagače izaći sa vrlo ozbiljnim i preciznim poslovnim planovima.

POSLOVNI PLAN: S druge strane, kapital dolazi od ulagača iz Amerike, Britanije, pa čak i od velikih poljskih firmi poput Elektrima, telekomunikacionog giganta delimično u vlasništvu francuskog Vivendi Universala.

„Kvalitet poslovanih planova i nove mogućnosti u regionu rastu“, kaže Marcih Hejka, Intelov investicioni menadžer za istočnu Evropu. „Ako firma ima dobru ideju, dobar tim i pravi proizvod, ne bi trebalo da ima problema oko prikupljanja kapitala“, kaže on.

Jedna od prednosti koju Poljska i susedne zemlje pružaju spoljnim investitorima jeste dobro obučena, a pri tom dosta jeftina radna snaga, naročito inženjeri, kaže gospodin Hejka. Jedna od Intelovih investicija ovde bila je ona u NC Virtual Systems iz Varšave, koja je rešila veliki problem mobilne telefonije – kako da se što veća količina elektronskih podataka prenese kroz mrežu kako bi portabl mobilni uređaji funkcionisali gotovo kao desktop računari.

Ovakav softver mogao bi dati veliko ubrzanje uvođenju mobilnih internet servisa koji su trenutno u zapećku zbog sporih operatorskih sistema i limitiranih kapaciteta mreže, što onemogućava bolji promet informacija. Tu leži šansa za veliku zaradu za NC i one koji ih podržavaju.

Banke, osiguravajuća društva i druge uslužne delatnosti u Poljskoj takođe prebacuju svoje poslovanje na mrežu. I dok medijske kompanije u Evropi i Americi smanjuju svoja ulaganja u internet, Agora A.S., u čijem je vlasništvu najveći i, najprofitabilniji poljski dnevni list „Gazeta Viborča“, rizikuje deset miliona dolara u ubeđenju da će isti uspeh ostvariti i na internet portalu.

MEDIJI NA INTERNETU: Prepun korisnih informacija za korisnike, Agorin vebsajt www.gazeta.pl imaće i bazu tekstova iz novinskih arhiva uključujući i tekstove iz 20 regionalnih izdanja i veliku količinu malih oglasa.

Agora će konkurenta imati u ITI Holdingu, poljskoj medija grupi koja je nedavno kupila 25 posto poljske kompjuterske firme Optimus i njen internet portal Onet. ITI je vlasnik i televizijske stanice TVN i četiri multipleks bioskopa.

Poljsko internet tržište ima prostor za rast naročito zbog stalnog porasta tržišta i približavanja zapadnoevropskim standardima, kaže gospođa Mikolajević. Ovaj stav dobio je nedavno potvrdu otvaranjem Centralnoevropskog predstavništva japanske Softbanke u Varšavi, a koja je pripremila fond od 200 miliona dolara za ulaganje u regionalne firme visoke tehnologije.

„Ono što se dešava u Centralnoj Evropi događaće se vrlo brzo i u drugim regionima, tržište je tek krenulo“, kaže Met Rotman, direktor Softbankovog dela za nova tržišta, „tako da će mnoga rešenja koja su isprobana i odbačena u Americi ovde biti potpuno preskočena i dobićemu bolje lokalizovane i prilagođena rešenja, što će, verujem, dati izvanredne rezultate.“