Inteligentni plovak za »Beograd na vodi«

Svetski kongres mobilnih tehnologija održan krajem februara ove godine u Barseloni potvrdio je ono što smo odavno naslućivali: predstoji nam još jedna informatička revolucija neuporedivo veća od svega što smo do sada videli, uključujući i nastanak interneta. Ona je formulisana u sintagmi „internet svih stvari“ (Internet of Things, Internet of Everything) iza koje stoje najveće svetske IT-kompanije današnjice (IBM, HP) a pre svega „Cisko“. Ljudi, mašine i informacije, bez obzira na svoj značaj ili kontekst, ubrzano će konvergirati ka stanju apsolutne, permanentne povezanosti i međuzavisnosti čija je centralna tačka – internet. Ne onakav kakav smo do sada poznavali i koristili, već internet budućnosti koji će predstavljati logičan produžetak planete na kojoj živimo.

Za one koji to ne znaju, „Cisko“ je kompanija čiji uređaji za mrežnu komunikaciju predstavljaju kičmu, krvotok, srce i nervni sistem interneta, sve u jednom. Oni bolje obavešteni već znaju da je „Cisko“ kompanija s kojom se nesvesno družimo mnogo više nego sa Fejsbukom ili Guglom. Svaki bajt koji preuzmete ili pošaljete sa vašeg računara proći će bar kroz dva tuceta „Ciskovih“ uređaja pre nego što stigne do svog odredišta. A oni najupućeniji znaju da se priča tu ne završava: „Cisko“ je kompanija koja sve više ulaže u razvoj softvera i svoju paletu proizvoda namenjenih objedinjavanju svih vidova komunikacije (tekst, glas, slika), sa naglaskom na simultanost i kolaboraciju, naročito kada su u pitanju najveći i najzahtevniji poslovni korisnici. „Ciskov“ Webex danas je najjednostavniji, najlakši i najefikasniji način da održite poverljivi poslovni sastanak s partnerima širom sveta, bez obzira da li raspolažete kompjuterom, telefonom, tabletom ili nekim drugim uređajem. I na kraju, „Cisko“ je kolos sa liste „Fortune 500“ i jedan od sto najpoželjnijih svetskih poslodavaca. Veći je od kompanija kao što su „Ameriken ekspres“, „Filip Moris“ i „Najk“, ima preko 80.000 zaposlenih na svih pet kontinenata i više od 40 milijardi dolara godišnjih prihoda.

POROĐAJNE MUKE: Neko bi mogao da primeti da je IT-svet prepun raznoraznih parola, kriptičnih skraćenica i fraza iza kojih se, najčešće, krije običan marketing i želja da se „ošiša“ krajnji korisnik koji kupuje stvar od juče misleći da kupuje stvar za sutra. Setite se „Informatičkog autoputa“ o kojem je Bil Gejts često govorio a koji je vremenom utonuo u potpuni zaborav. Bombastični naslovi najčešće su tu da pomognu ideji u nastajanju, da joj pomognu da prebrodi „porođajne muke“ i izrodi se u komercijalni proizvod. Ovoga puta stvar je malo drugačija: „Internet svih stvari“ nije proizvod Džona Čembersa. To je dijagnoza pravca u kojem se kreće današnja civilizacija.

Reč „stvar“ iz Čembersove floskule uzmite u najopštijem mogućem značenju: iza nje se krije sve ono što komunicira preko interneta a ne predstavlja ljudsko biće. Na primer, krava. Jedna holandska stočarska farma implantirala je u svako grlo svoje stoke bežične senzore koji u realnom vremenu prate zdravstveno stanje stada. Svaka krava „emituje“ oko 200 megabajta podataka godišnje.

Sprave koje danas koristimo postaju sve pametnije. Svakoga dana sve više „inteligencije“ ugrađuje se u kućne aparate, pametne mobilne sprave, automobile pa čak i stvari koje smo nekad nosili kao „modni detalj“ (naočare, ručni satovi). Čitava industrija ubrzano se prestrojava – sve je duži spisak predmeta koje svakodnevno koristimo a u sebi nose pametne senzore koji im daju novu dimenziju. Tako, na primer, za oko 300 dolara možete da kupite „pametnu“ košarkašku loptu koja će umeti da vam kaže da li na koš šutirate sa optimalnog rastojanja, da li vam je luk suviše nizak i da li lopta ima ispravnu rotaciju. Samsung uveliko razmišlja kako da integriše svoje veš-mašine, frižidere i mašine za sudove u „digitalni dom“ koji bi se kontrolisao pomoću običnog mobilnog telefona. Gugl je u januaru najavio da će potrošiti preko tri milijarde dolara za preuzimanje kompanije „Nest“ koja proizvodi detektore dima i pametne sobne termostate.

Manje kompanije suočene su s daleko većim izazovima: u nastojanju da zadrže svoj deo tržišta i opstanu na njemu, one će biti prinuđene da u svoje tostere, usisivače, bojlere i klima-uređaje ugrađuju sve više softvera i pametne elektronike a to je segment u kojem imaju jako malo iskustva. Pod pritiskom će se naći čak i proizvođači automobila koji su odavno prinuđeni da „opamećuju“ svoje automobile raznovrsnim inteligentnim dodacima. Uostalom, automobili bez vozača više nisu nikakvo čudo. Ono što predstoji je njihovo umrežavanje jer bi takva komunikacija mogla da omogući enormne uštede kroz efikasnije planiranje putovanja.

ŠIRENJE PAMETI: I van kućnih zidova dešavaju se dramatične promene. Infrastruktura „pametnih“ gradova kao što su Barselona ili Kopenhagen počinje da funkcioniše u skladu sa ritmom života: ulična rasveta se pali i gasi u zavisnosti od vremenskih prilika, doba dana i gustine saobraćaja, hiljade pametnih senzora snimaju stanje u svakoj cevi vodovodnog sistema a električna mreža se sama rekonfiguriše kako bi se prilagodila trenutnom opterećenju.

Prema Čembersovim rečima „internet svih stvari“ imaće 10-20 puta veći uticaj na društvo i ekonomiju nego sam internet. Tokom 2008. godine broj uređaja povezanih na internet prevazišao je broj ljudi na planeti. Džon Čembers očekuje da do kraja ove decenije sa internetom bude povezano preko 50 milijardi različitih uređaja. Umesto IPv4 protokola na kojem se i danas zasniva više od 97 odsto internet saobraćaja, promovisan je IPv6 standard, davno definisano unapređenje koje je tek sada dobilo na aktuelnosti. Sa ovim standardom će, konačno, svaka pegla moći da dobije svoju IP-adresu. I ne samo pegla, tu je i daska za peglanje i sva ostala bela tehnika i sve što možete da zamislite pod kapom nebeskom. Kada biste svakom kamenčiću, svakom zrnu peska, svakoj trunčici prašine na planeti dali po jednu IP-adresu, tek biste načeli ono što novi standard nudi. Očigledno je da tehničkih prepreka za dalju ekspanziju „interneta svih stvari“ više nema.

Tržište pametnih uređaja dostići će do 2020. godine vrednost od preko 300 milijardi dolara godišnje da bi se u narednoj deceniji ta vrednost uvećala za oko 50 puta. Jer, suština „interneta svih stvari“ ne iscrpljuje se samo u poplavi novih uređaja koji se svakodnevno pojavljuju na svetskoj mreži, od klasičnih računara, tableta i mobilnih telefona, preko televizora, pametnih kućnih uređaja i automobila, sve do senzora koji prate rade vašeg srca i po potrebi alarmiraju vašeg „izabranog lekara“. Poenta „Ciskove“ vizije krije se u načinu na koji ovi uređaji međusobno komuniciraju, razmenjuju sakupljene informacije, sintetišu zaključke i odluke i tako počinju da razvijaju kolektivnu „veštačku inteligenciju“. Talas novih ideja zasnovanih na međusobnoj komunikaciji do juče pasivnih naprava tek će nas zapljusnuti.

Zamislite „sportsku sredu“, vi ste na svom radnom mestu zaronjeni u svoje svakodnevne probleme bez početka i kraja, a večeras je polufinale „Lige šampiona“. Vaš TV-prijemnik upravo je dobio satnicu programa od kablovskog operatera i uočio događaj koji nikako ne sme da vam promakne. Pre nego što vam pošalje SMS ili email kao podsetnik, TV će se prvo konsultovati s vašim inteligentnim frižiderom. A on će utvrditi da su rezerve piva u njemu daleko ispod minimalnog nivoa (bar dve limenke po jednom poluvremenu). Frižider zato alarmira auto koji vas u tom trenutku dokono čeka na parkingu. Auto će lako pronaći dve prodavnice u kojima je pivo danas na akciji ali će ipak izabrati treću, jer se ona nalazi u ulici u kojoj se danas ne izvode radovi. Kada je bakalnica izabrana, automobil analizira stanje goriva u rezervoaru, moguće svraćanje do pumpe i gužve u saobraćaju, traži raspoloživo parking mesto, analizira vreme potrebno da se stigne do kuće i smlačeno pivo rashladi do „fudbalske“ temperature. Kada sabere i oduzme sve uticajne faktore, auto vam, u ime svih vaših kućnih i vankućnih aparata, šalje poruku da danas izađete petnaest minuta ranije sa posla.

NERVNI SISTEM PLANETE: Ipak, treba imati i osećaj za meru. Neke industrijske grane već se dave u poplavi podataka koji se neprekidno gomilaju i nikad ne brišu. „Internet of Everything“ će situaciju učiniti još težom jer će se umnogostručiti i broj izvora i količina podataka. Osim toga, postoji i ogroman rizik od prevelikog oslanjanja na mašine. Sve složeniji i autonomniji softver danas se rutinski ugrađuje u avione, vozove, brodove, liftove i rudnike. Gde je granica do koje možemo da idemo bez rizika da će sitna greška programera ugroziti nečije živote?

Sa sve većom količinom podataka koja cirkuliše internetom, reklo bi se da se naša planeta nalazi se u fazi razvoja sopstvenog nervnog sistema. „Ciskova“ mreža pod nazivom „Planetarna koža“ imaće više od milijardu senzora koji će neprekidno sakupljati informacije o stanju vode, vazduha i zemljišta širom sveta. Ni najmanja promena na planeti neće moći da prođe neopaženo. Već danas posedujemo senzore, kamere, mikrofone i kompjutere koji su toliko mali da u jednu kocku šećera može da ih stane više od stotinu. Najveći deo podataka koji sakupljaju ti bezbrojni senzori i uređaji rasuti širom sveta još uvek nije obrađen. Možda ćemo koristeći superkompjutere kakav je IBM-ov „Watson“ (koji može da izvede preko 80.000 milijardi računskih operacija u sekundi), uspeti da u tom obilju informacija uočimo sistem, šablone, zakone i obrasce koji će nam pomoći da od naše planete stvorimo podnošljivije mesto za život. Možda nam napaćena Zemlja sve vreme šapuće i šalje važne poruke koje mi tek sada počinjemo da slušamo, odgonetamo i izdvajamo iz beskrajnog mora pratećeg informatičkog šuma.

Razumljivo je da svako novo vreme sa sobom nosi i nove izazove. Snouden nam je upečatljivo pokazao kakve mogućnosti zloupotrebe krije u sebi svaka napredna tehnologija i umrežavanje informacija na svim nivoima. Pa opet, moramo priznati da smo do sada u svojim strahovima često i preterivali. Džejms Kameron je u antologijskom „Terminatoru“ predvideo da će omnipotentni „Skajnet“ eliminisati sve ljude iz lanca odlučivanja i steći svest o samom sebi 21. aprila 2011. godine. Iako smo toj mogućnosti danas bliži nego juče, ipak se još uvek ne nalazimo pred apokalipsom. Ekspanzija „interneta svih stvari“ direktna je posledica naše potrebe da neprekidno napredujemo.

Šta zaista predstavlja napredak teško je unapred definisati. Jer napredak je, kao što neko lepo reče, način da zadovoljimo potrebe koje do juče nisu ni postojale.

Sigurnost pre svega

Razgovaramo sa gospođom Brankom Radovanović, generalnim direktorom beogradske kompanije „PSTech“ u kojoj veliki tim softver-inženjera već deset godina radi na proizvodima koji su tesno povezani sa najsavremenijim „Cisko“ tehnologijama.

„VREME„: Stručnjaci koji brinu o bezbednosti informacija i zaštiti privatnosti smatraju da će nas „internet svih stvari“ suočiti sa do sada neslućenim izazovima i rizicima. Koliko je ovakav strah opravdan?

BRANKA RADOVANOVIĆ: Svakako da razlog za brigu postoji. I do sada su naši privatni podaci bili zloupotrebljavani, bilo od strane velikih kompanija koje su trgovale našim profilima, navikama, poverljivim i delikatnim podacima, bilo od strane nametljive i svevideće vlasti, bilo zbog propusta u softveru i hardveru koje su inženjeri ostavljali za sobom. Može se samo naslutiti kakvi će novi problemi nastati kada svaki mali uređaj u vašem domu bude povezan s internetom a programiran je, možda, od strane na brzinu skupljenog tima programera sumnjivih kvaliteta.

Postoji li rešenje za ovaj problem?

Jedini pravi lek bio bi da se već sada implementiraju novi standardi sigurnosni i privatnosti, nekakav minimum koji bi morali da ispune svi uređaji i proizvođači koji prikupljaju podatke o vama, vašoj kompaniji ili okruženju a direktno komuniciraju s internetom ili međusobno. Uz to, neophodan je i neki minimum zakonske regulative kako bi se predvidele strože kazne za sve one koji raspolažu privatnim podacima a ne vode računa o njihovoj poverljivosti i zaštiti.

Iskustvo nas uči da je svako naknadno ispravljanje sigurnosnih propusta skupo i da se novi nedostaci uočavaju brzinom kojom se ispravljaju stari. Internet bi danas bio mnogo sigurniji da su bezbednosni mehanizmi koje danas implementiramo bili ugrađeni u njegove osnove na samom početku. Nažalost, to nije urađeno, tako da danas svi imamo prilično nelagodan osećaj da giganti kao što su Gugl, Fejsbuk i drugi znaju o nama više nego mi sami.

Šta čeka Srbiju? hoće li „internet svih stvari“ doći i kod nas?

Sve zavisi iz kog ugla gledamo na ovaj fenomen. Proći će neko vreme dok, kao potrošači, ne osetimo da se stvari iz osnova menjaju jer mi, jednostavno, nemamo životni standard koji bi nam omogućio da se u tako kratkom roku okružimo pametnim ali i skupim stvarima. Međutim, u stručnom pogledu smatram da smo sasvim spremni za novo doba. Imamo mlade, školovane i pametne ljude za koje je ovo još jedan profesionalni izazov. Imamo solidan broj kompanija, u koje skromno ubrajam i PSTech, koje su stekle značajno iskustvo i visoku reputaciju u radu sa vrhunskim svetskim IT-kompanijama. Zato je sasvim moguće da u ono što „Cisko“ danas predstavlja kao „Internet of everything“ već sutra bude ugrađen i deo našeg znanja i iskustva.

STVARI BEZ KOJIH VIŠE NE MOŽETE: Kako je bebac

Deda, jesi li popio lek

Bako, jesi li popila lek

Deko, bako, kako ste

Ideja od tri milijarde dolara

Ko je zaboravio ringlu

Gde su mi ključevi

Gde mi je… štagod

Svetlo bez prekidača

Kad muškatle utihnu

»Odmah se vraćam«

Nešto čudno miriše

…i još malo o »Beogradu na vodi«