Slike nisu za prepričavanje, ali ponekad nema druge, ako su većini nedostupne. Na jednoj crno-beloj fotki, načinjenoj negde početkom šezdesetih godina, jedan mladić u atletskoj opremi desnom nogom dodiruje košarkaški obruč! Nije poznato da li je snimak napravljen na nekoj egzibiciji ili je bio deo treninga, ali to i nije najvažnije. Momak koji je nogom dotakao obruč na visini od 3,05 zvao se Valerij Brumel, bez sumnje najveći skakač uvis klasičnim stilom svih vremena. Nažalost, zvao se – jer od nedelje 26. januara nije više među živima. Iz Moskve je stigla tužna vest o njegovoj smrti. Imao je tek 60 godina (rođen 14. aprila 1942. u Tolbuzinu, Sibir).
Za mlađe ljubitelje atletike i sporta uopšte, njegovo ime sigurno ne govori mnogo. Za nas koji ga se sećamo kao jednog od najboljih svetskih sportista s početka 60-ih godina prošlog veka, njegov prerani odlazak budi nostalgično sećanje na sportske junake naše mladosti. Valerij Brumel je u to vreme, zajedno sa kosmonautom Jurijem Gagarinom, prvim čovekom koji je obleteo zemljinu kuglu u svemirskom brodu, bio simbol moći ondašnjeg SSSR. Dok je Gagarin predstavljao sovjetsku nauku, Brumel je bio na čelu sportske elite koja je u jeku hladnog rata drugoj supersili i čitavom svetu pokazivala i dokazivala koji je sistem bolji… Brumnel je, jednostavno, bio rođen za sport. Sebe je našao u atletici. Trčao je 100 metara za 10,5 sekundi, skakao je udalj 7,65 metara, ali je najbolji bio u skoku uvis. Imao je sjajan odraz, savršenu tehniku i retko ponovljivu eleganciju. Skakao je, kao i svi u to vreme, klasičnim stredl (stradlle) stilom, ka letvici se išlo licem a posle odraza sledilo je savršeno prebacivanje preko nje. Danas više tako niko ne skače i mlađi teško mogu da zamisle kako je to izgledalo. Prvo je išla napred suprotna noga od odrazne, potom se iznad letvice prebacivalo telo da bi na tački kulminacije sledio okret u vazduhu i prebacivanje druge, odrazne noge… Valerij Brumel je uoči Olimpijade u Rimu, sa samo 17 godina, prvi put preskočio dva metra. Amerikanac Džon Tomas bio je svetski rekorder sa 2,22 i u mladiću iz Rusije nije video rivala. Međutim, već u Rimu, sa 18 godina Brumel je bio drugi, iza zemljaka Kavalkadzea (Tomas treći) kome je godinu kasnije oduzeo svetski rekord preskočivši u 18. juna 1961. u Moskvi 2,23. Iste godine popravljao je rekord još dva puta i na Evropsko prvenstvo u Beograd 1962. stigao kao svetski rekorder, sa 2,25 m. Da, Brumel je skakao na starom, dobrom stadionu JNA… Poslednji svetski rekord (2,28) oborio je 21. jula 1963. u Moskvi. U Tokiju 1964. postao je olimpijski šampion.
Kraj briljantne karijere počeo je 4. oktobra 1965. U prohladnoj moskovskoj noći, na motoru iza prijateljice Tamare Golikove, šampionke SSSR baš na motoru, doživljava tešku saobraćajnu nesreća. Desna, odrazna noga praktično mu je smrvljena. Hirurzi su bili spremni da je amputiraju, ali su rešili da pokušaju nemoguće u nadi da će on bar moći da se osloni na tu nogu. Usledilo je čak 37 operacija da bi se noga rekonstruisala, ali Valerij Brumel nije želeo samo da normalno hoda – želeo je da ponovo skače. Imao je tek 23 godine… Neko ga je posavetovao da u Sibiru potraži doktora Ilizarova koji je, navodno, činio čuda. Tibija na lomljenoj nozi bila je kraća čitava tri centimetra. Specijalnim metodama doktor Ilazorov je tokom dva meseca istezao kraći deo noge… Deset godina od prvog probijanja granice od dva metra i četiri godine posle nesreće Valerij Brumel je ponovo bio na zaletištu. Preskočio je za njega skromna dva metra, popravio se do 2,06 ali više nije mogao… U međuvremenu, na Olimpijadi u Meksiku 1968. pojavio se američki skakač Dik Fosberi i svojim „leđnim“ stilom uneo revoluciju u ovu disciplinu. Brumelov svetski rekord odolevao je sve do 3. jula 1971, kada je Amerikanac Patrik Masdorf skočio 2,29… Brumel je napisao zanimljivu autobiografiju simboličnog naziva Drugi pokušaj. U pisanju je pronašao novi smisao života, pisao je stihove, scenarije za pozorište… Godine su učinile svoje, veliki as otišao je u zaborav, mada ga se Svetska atletska federacija (IAAF) setila 1987. proglasivši ga najboljim skakačem uvis u 75 godina postajanja Federacije. Kasnije su stizale neproverene, uglavnom loše vesti: bolestan je, previše pije, avgusta 1990. pronela se vest da je pokušao samoubistvo. Sve do ove prošlonedeljne koja, nažalost, ne može i neće biti demantovana.
