Hazard nad Beogradom

U letnjim mesecima, temperature u gradovima tokom noći redovno su za nekoliko stepeni Celzijusa više nego u gradskoj okolini. Zbog nepropusnih podloga i urbanizacije, olujne bujice u gradskim i prigradskim naseljima pretvaraju se elementarne nepogode koje mogu i tragično da se okončaju. U isti mah, veliki procenat gradova, posebno u zemljama u tranziciji i razvoju, postaje žrtva zagađenosti vazduha. Zbog tendencije stalnog rasta i fizičkih karakteristika, savremeni gradovi predstavljaju „proizvođače“ vremenskih prilika sa značajnim posledicama po kvalitet života njihovih stanovnika.

To je sve aktuelniji problem, posebno u kontekstu globalnih klimatskih promena koje će situaciju u urbanim sredinama dodatno pogoršati i o čemu se u svetu sve više diskutuje. Nedavno se i Beograd uključio u ovakav pristup problemu globalnog zagrevanja, iz ugla gradova, zahvaljujući projektu „Beogradske perspektive održivog razvoja i klimatske promene“. Od marta 2010. do marta 2011. godine, ovaj projekat su realizovali Diplo centar kao ogranak međunarodne organizacije DiploFoundation (www.diplomacy.edu), kao i Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“, a projekat je finansiran kroz grant Švedske agencije za međunarodnu pomoć SIDA pod nazivom „Sector II“ preko Regionalnog centra za životnu sredinu.

„Projekat je podrazumevao široku diskusiju različitih činilaca i donosilaca odluka na gradskom i nacionalnom nivou“, kaže Nikola Božić, koji je bio jedan od organizatora ovog projekta. „Organizovana su dva opšta panela sa predstavnicima državnih organa, akademske zajednice, nevladinih organizacija, preduzeća, obrazovnih institucija i medija. Pored toga organizovano je i deset tematskih panela koji su pokrili brojne konkretne oblasti i rezultovali brojnim zaključcima“, kaže Božić, dodajući da su sačinjene i smernice gradskim vlastima, koje su predstavljene kao jedan od rezultata projekta (videti okvir).

Klima gradova bila je predmet razmišljanja i strahovanja još od kraja XVIII veka, iako su istraživanja o toj temi postala naročito primetna u poslednjih dvadeset godina. Jedan od prvih opisa „toplotnog ostrva“ pojavljuje se već početkom XIX veka, kada Luk Hauard (Luke Howard) obrazlaže razloge zbog kojih je centar Londona uvek topliji od svojih predgrađa, što objašnjava koncentracijom ljudi, dima, senki, vertikalnih površina zgrada i gustinom izgrađenosti. Ovakva rana istraživanja kasnije postaju rutinska.

„Trenutno postoji konsenzus o tome da klimatske promene prete gradovima na tri načina – kroz stalno povećanje količine gasova staklene bašte u gradskim sredinama, kroz efekte globalnih promena u regionalnim razmerama i kroz aktivnosti koje gradovi preduzimaju kako bi obezbedili održivost u novonastalim uslovima“, objašnjava Nikola Božić.

S obzirom na to da preko šezdeset procenata svetskog stanovništva danas živi u gradovima, ovakvi problemi postaju uzrok sve veće brige. Međudržavni panel o klimatskim promenama (Internacional Panel for Climate Change, IPCC) planirao je za svoj sledeći izveštaj posebnu studiju koja će razmatrati buduće projekcije ovih problema, povezujući klimatske, infrastrukturne, demografske i energetske aspekte urbanizacije.

Kako kažu u Diplo fondaciji, širom sveta i same gradske vlasti već preduzimaju mere društvene i tehnološke inovacije kako bi „dobili na vremenu“ i prilagodili se predviđenim rizicima. Neki gradovi razvili su sopstvene klimatske strategije, a mnogi su postali i članovi nacionalnih i transnacionalnih mreža saradnje. Nakon prvih koraka, koji su došli iz nevladinog sektora, vreme je i da Beograd krene tim putem.

Smernice gradskim vlastima

Jedan od rezultata proisteklih iz više raznovrsnih diskusija u projektu „Beogradski uticaj na klimatske promene“ bile su i smernice gradskim organima Beograda za započinjanje procesa adaptacija na klimatske promene. Finalni dokument izradio je prof. dr Vladimir Janković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji predaje i na Univerzitetu u Mančesteru. U tom istraživanju postavljeno je nekoliko ciljeva:

1. da sačini što detaljniju mapu klimatskih i ekoloških parametara grada (uključujući i zone buke), i da identifikuje demografske, urbanističke, industrijske i ostale investicione tendencije od uticaja na povećanje klimatskih i ekoloških hazarda;

2. da identifikuje najverovatnije gradske rizike izazvane regionalnim klimatskim promenama na osnovu postojećih scenarija i modela;

3. da identifikuje postojeće demografske vektore, kao i tendencije u izgradnji gradskih i industrijskih objekata i gubitku zelenih površina;

4. da ustanovi standardnu i reprezentativnu mrežu mernih mesta koja bi registrovala gradske vrednosti atmosferskih parametara u periodima karakterističnih sinoptičkih situacija (zimsko i letnje stabilno vreme, nagle promene vremena, košava, inverzije);

5. da izvrši epizodna mikrosondažna merenja radi utvrđivanja najosetljivih gradskih i prigradskih oblasti za datu sinoptičku situaciju;

6. da formira taksonomiju rizika i standardnu bazu podataka / mapu o postojećim (i rastućim) klimatskim anomalijama, bilo da se radi o gradskom toplotnom efektu, anomalijama u padavinama, vlažnosti, ili ekstremnim zagađenjima i dinamičkim efektima u tzv. „grubom sloju“ („roughness layer„);

7. da koristeći ova merenja i modeliranje u svetlu očekivanih klimatskih promena utvrdi realne bioklimatske rizike i „bolne tačke“ u konkretnom gradskom prostoru; i

8. da implementira saznanja na nivou gradskih vlasti, kroz preporuku otvaranja radnih mesta za „urbane klimatologe“.