„Haris Tvid” je jedina tkanina na svetu koja je zakonski zaštićena. Kao što vina Bordoa moraju poticati iz te regije u Francuskoj, svaka tkanina koja nosi ovaj pečat mora biti tkana na Zapadnim ostrvima, napravljena i ispredena od vune koju su lokalci svojim rukama ofarbali
Na zapadnim ostrvima Škotske nastao je cenjeni „Haris tvid“ koji izgledom podseća na endemske biljke i mahovine ostrva.
„Haris Tvid” i specijalna vuna proizvedena u Škotskoj su usko povezani bogatim tekstilnim nasleđem i jedinstvenim okruženjem ove zemlje.
Ovaj tvid je jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih škotskih proizvoda, poznat po svom kvalitetu, zanatskoj veštini i jedinstvenim karakteristikama.
To je ručno tkana vunena tkanina koja potiče iz Spoljnih Hebrida, tačnije sa ostrva Haris i ostrva Luis. „Haris Tvid” je 1993. godine pravno zaštićen, što znači da se samo tkanina napravljena u ovom regionu, tradicionalnim metodama, može tako nazivati.
Proces počinje i završava na ostrvu
Ceo proces proizvodnje „Haris Tvida”, od pripreme vune do tkanja, mora biti obavljen ručno u domovima lokalnih tkača. Proces tkanja izvodi se na tradicionalnim razbojima, čuvajući nasleđe koje traje vekovima. Tkači su vešte zanatlije, a veštine se prenose sa generacije na generaciju.
This weaving typically takes place in a shed located steps from the weaver’s home. In the olden days, weavers used Hattersley single-width looms. Today, some operate Bonas-Griffith double-width looms to produce softer, lighter fabrics (ones made from that Cheviot woo)l. pic.twitter.com/unfZAo8Ub1
— derek guy (@dieworkwear) October 22, 2024
„Haris Tvid” se pravi od 100 odsto čiste, netkane vune, koja dolazi od škotskih ovaca.
Ova vuna je poznata po svojoj otpornosti i toplini, zahvaljujući oštroj klimi u kojoj ovce žive. Vuna se pere, boji i prede u Spoljnim Hebridima pre nego što se tka u tkaninu. Njena prirodna svojstva čine „Haris Tvid” izdržljivim i otpornim na vremenske uslove, što je ključno u vetrovitoj i kišovitoj škotskoj klimi.
Mondi komentator Derek Gaj specijalizovan za mušku modu kaže da iz tog razloga, lokalne ovce crnoglave rase imaju deblje, grublje i jače runo. Nekada su bile jedini izvor vune za „Haris Tvid”, iako se danas tkanina može tkati i od vune dobijene od čevijot ovaca. One imaju mekše runo.
Today, this production is consolidated into three mills. They do the work of grading and sorting the fleece, washing it, dyeing and carding the fibers, and then spinning them into yarn. This material is then arranged in the form of beams or bobbins. From National Geographic: pic.twitter.com/mUoA4lh3aC
— derek guy (@dieworkwear) October 22, 2024
„Haris Tvid” je poznat po živopisnim i složenim šarama, često inspirisanim prirodnim pejzažima škotskih ostrva—brdima, morem i nebom. Boje i šare su jedinstvene za svakog tkača, često kombinujući više nijansi kako bi stvorile zemljane, elegantne tkanine bogate teksturom. Uobičajeni obrasci uključuju riblju kost, šahovsku šaru i obične tkanine.
Kultrurni artefakt
Gaj ističe da je škotski tvid specijalan po svojoj robusnosti, što ga čini idealnim za spoljne odevne predmete poput jakni i kaputa.
Gaj često naglašava kako izdržljive tkanine poput „HarisTvida” s vremenom postaju mekše, a da pritom ne gube strukturu. To je materijal koji može trajati decenijama, zbog koga ga cene stručnjaci koji promovišu dugotrajne, održive modne izbore.
Vredna investicija za održivost
Gaj je veliki zagovornik kvalitetne izrade, a ručno izrađen proces „Haris Tvida” savršeno se uklapa u njegove stavove. On poredi ovu tkaninu sa vinom iz Bordoa, zbog tradicionalnih metoda koje se prenose s generacije na generaciju, što dodaje nivo autentičnosti škotskog tvida.
Gaj često raspravlja o tome kako su tradicionalne tkanine poput „Haris Tvida” više od same mode – one su kulturni artefakti. Poštuje održivost vune kao prirodnog vlakna i ceni to što proizvodnja „Haris Tvida” podržava lokalne zajednice na Hebridima. Ekološki prihvatljiva, „spora moda“ filozofija „Haris Tvilda” dobro se uklapa u Derekovu promociju svesne potrošnje.
Ako pratite modne savete Dereka Gaja, njegova pohvala za „Haris Tvid” fokusira se na spoj stila, istorije i praktičnosti, što ga čini vrednom investicijom za svakoga ko je zainteresovan za bezvremensku i održivu odeću.
Troje ljudi je poginulo nakon što se autobus sa radnicima firme "Healthcare" prevrnuo kod Sremske Mitrovice. U bolnici je zadržano 39 ljudi, sedmoro je na intenzivnoj nezi
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Nakon sastanka sa direktorima ruskih naučnih instituta „Gamaleja“ i Nacionalnog centra za radiologiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija razvija vakcinu koja bi mogla da pomogne obolelima od raka i da Srbija planira da se priključi tom programu
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
