Gukeš, najmlađi kandidat za svetskog prvaka

Gukeš Domaraju namlađi je izazivač svetskog prvaka u šahu u istoriji. Rođen je pre 17 godina u gradu Čenaju, u Indiji, velemajstor je postao s 12 godina, a pobedom na Turniru kandidata aprila ove godine u Torontu, stekao je pravo da 2025. podeli megdan sa svetskim prvakom Kinezom Dingom Lirenom.

foto: eldar azimov / wikimedia commons

Sve to događa se u šahovskoj atmosferi kakva se, u istoriji ove drevne igre, retko viđala, a da nije, istovremeno, politizovana kao u mečevima Bobija Fišera i Borisa Spaskog (Rejkjavik 1972. godine), ili Anatolija Karpova i Viktora Korčnoja (Bagio 1978). Gukeš je, jednostavno, mlad čovek i čudesan šahista, pobedio je na jednom od najjačih turnira u savremenoj eri i to ispred zveri poput Fabijana Karuane, Jana Nepomnjašija i Hikarua Nakamure, pri čemu se čitava šahovska priča odigrava u teškoj senci možda i najgenijalnijeg šahiste u istoriji ove igre, kralja koji je abdicirao, Magnusa Karlsena. I tu nije kraj ove zaista zanimljive šahovske slagalice.

Uprkos superkompjuterima protiv kojih je u stanju da se bori, danas, samo Karlsen, uprkos tome što se šahisti pripremaju upravo uz pomoć tih i takvih naprava, šahu ne da ne opada popularnost, već je, pre svega zahvaljujući internetu (pomalo i koroni) popularniji nego ikada. Ko je, još samo pre četrdesetak godina, mogao i da pomisli da će najpre Indijac, potom Norvežanin, a zatim i Kinez da postanu prvaci sveta? Ni ovde, međutim, nije kraj. Gukeš je šahista koji se nalazi na kresti talasa upravo fantastičnih mladih ljudi iz Indije, koji još nisu napunili dvadeset godina, poput neodoljivog Ramešbabua Pragnananande (zvanog Prag, 18 godina), Nihala Sarina (19), Ardžuna Erigasija (20) ili nešto starijeg Vidita Gudžratija (29). Svi oni su “deca” velikog indijskog šahiste, bivšeg prvaka sveta Višvanatana Ananda (koji je, po rejtingu, 11. igrač sveta). Dodamo li, najzad, ovoj impresivnoj indijskoj generaciji Uzbekistanca Nodirbeka Abdusatorova (19), Nemca Vinsenta Kejmara (19), enfant terrible šaha Amerikanca Hansa Nimana (20) i, naravno, naturalizovanog Francuza Alirezu Firuzju (20) (po strani ćemo ostaviti makar još pet mladih šahista koji “razvaljuju”), dobijamo tako uzbudljiv sukob generacija – s jedne strane generacija Magnusa Karlsena, s druge rečeni “klinci” – da se, možemo slobodno reći, ovakav clash (kao sudar tektonskih ploča) još nije dogodio u istoriji šaha.

Pođimo (nekim) redom.

TURNIR KANDIDATA

Turnir kandidata za titulu svetskog prvaka, odnosno za onoga ko će da izazove svetskog prvaka Dinga Lirena, bio je ogroman događaj u najavi, ali je prevazišao i najsmelija očekivanja. Turniri kandidata su oduvek bili veliki i uzbudljivi događaji, ali se umelo dogoditi da intenzivni šah na tako visokoj ravni i na tako važnom turniru bude prenapet i preoprezan. Amerikanac Fabiano Karuana (31), bivši izazivač Magnusa Karlsena koji je iz njihovog meča izašao neporažen (a Karlsen zadržao titulu), po svemu što je pokazao prethodne, ali i ove godine, važio je za favorita. Odmah uz bok bio mu je Amerikanac Hikaru Nakamura (36), kao i Rus Jan Nepomnjaši (33). Uza sve simpatije šahovskog sveta, čak i poštovanje prema zrelosti njegove igre, Gukešu, u tom društvu, niko nije davao ozbiljne šanse, a najbolje kotirani mladi igrač, dakle, i potencijalni izazivač svetskog prvaka, bio je Alireza Firuzja. Njemu su davani bolji izgledi od druge dvojice Indijaca, Praga i Vidita, dok Azerbejdžancu Nihatu Abasovu (28) niko nije davao nikakve šanse.

U prvom kolu sve četiri partije završene su remijem, ali tek posle dugih i iscrpljujućih borbi do golih kraljeva, da bi već u drugom kolu krenuo spektakl. Odmah su se izdvojili Karuana i Nepomnjaši, Nakamura je krenuo traljavo, remijem i porazom od Vidita, kao i Firuzja, dok su Gukeš i Prag, stekao se utisak, opipavali teren. Impresivno je bilo gledati šahiste koji su podsećali na boksere koji se tuku spuštenih gardova, pa se događalo da sve četiri partije budu rešene pobedom (što je redak slučaj na ovakvim turnirima). Prštalo je na sve strane, a savremeni šah doneo je kvalitet o kojem stari majstori nisu mogli ni da sanjaju.

Naime, tamo gde su, nekada, veliki igrači sklapali remije smatrajući ispod časti da igraju “mrtve” remije, ovde je borba tek počinjala. Vrlo brzo razmenile bi se dame, nekoliko pešaka i po koja figura, na tabli je nastajala “dosadna” pozicija, ali onda bi “zveri” poput Karuane, Nepomnjašija i Nakamure kretale po plen. Oni uvek, ali uvek, igraju na pobedu. Oni pritiskaju i vrebaju. Nakamura je, recimo, poput anakonde, satima davio Abasova, ovaj mu se suprotstavljao impresivno, svim silama, i kada se Azerbejdžanac nekako izmigoljio i počeo da se izvlači iz stiska, potpuno iscrpljen napravio je grešku kakvu više nikada u životu neće napraviti i Nakamurin poslednji trzaj mu je slomio kičmu.

Mladi igrači, pod pritiskom, počinju lagano da pucaju, pre svih Abasov, ali, na iznenađenje šahovskog sveta, i Firuzja. Već posle nekoliko kola bilo je jasno da Firuzja nije u formi: ili je pravio krupne i neshvatljive greške, kao protiv Vidita u samom otvaranju, ili nije uspevao da održi poziciju protiv starijih kolega. Igra bi mu se, naprosto, raspadala. Pragnanananda je na turnir došao spreman da spremniji nije mogao biti, u svakom otvaranju je svojim protivnicima priređivao iznenađenja i stavljao ih na ozbiljne muke, ali počev od partije sa svojim prijateljem Gukešom, preko propuštenog dobitka protiv Nepomnjašija, nije uspevao svoju dobru pripremu i prednost da dovede do kraja.

IZDVOJILA SE ČETVORKA

Za to vreme Gukeš se drži čvrsto i s dve pobede i četiri remija izbija na čelo tabele. A onda u sedmom kolu meč sa uzdrmanim Firuzjom. Najpre Gukeš ispušta jasnu prednost, kakvu je do tada pretvarao u pobede, da bi u strahovitom cajtnotu uspeo samoga sebe da matira. Bio je to šok kako za gledaoce tako i za Gukeša. Izrazito uljudan momak ostao je sleđen na stolici, onda je sportski čestitao Firuzji koji je i sam, čini se, osećao nelagodu pred nezasluženom pobedom, da bi potom Gukeš nekoliko minuta, nepokretan i šokiran, proveo za stolom. U tom trenutku Karuana i Nepomjaši se pridružuju Gukešu na čelu tabele, s jasnom psihološkom prednošću. Niko u tom trenutku nije mogao da pretpostavi koliko mladi čovek, koji obožava Đokovića zbog njegove psihičke stabilnosti, ima jaku glavu. Već sutradan, kao da se nije dogodilo ništa, on tuče svog zemljaka Vidita, a Nakamura, na način kakav se retko viđa na tako visokom nivou, pobeđuje do tada neporaženog Karuanu i približava se čelu tabele. Sada se jasno izdvojila četvorka: trojica iskusnih boraca i Gukeš. I opet niko Gukešu ne daje šanse, dok je Nepomnjaši i dalje neporažen.

U 13. kolu Gukeš tuče Firuzju (vraća mu za poraz) i s pola poena ispred Nepomnjašija, Karuane i Nakamure ulazi u poslednje kolo. U 14. kolu sastaju se Karuana i Nepomnjaši, dok Nakamura belim figurama igra protiv Gukeša. Ništa se, dakle, nije bolje moglo poželeti. Doslovno se u direktnim susretima odlučuje o pobedniku turnira. Karuana i Nepomnjaši zapodevaju žestoku bitku u kojoj Karauna stiče prednost, dok Nakamura slabo igra otvaranje i sada mora, da bi zadržao makar kakvu šansu za pobedu, da stvar na silu komplikuje, što je protiv čvrstih igrača poput Gukeša – mladosti uprkos – đavolski opasno. Karuana pojačava pritisak i Nepomnjaši je prinuđen da spasava živu glavu, dok se Nakamurini juriši obijaju o čvrstu i hladnokrvnu Gukešovu odbranu, te je remi neminovan. Nakamura, dakle, otpada, a Gukeš ima poen prednosti u odnosu na Karuanu i Nepomnjašija. Bude li neko od njih dvojice pobedio, izjednačiće se s Gukešom, te sledi dodatni meč. Karuana igra kao mašina, a Nepomnjaši ulaže svu svoju duhovitost kako bi preživeo. Bezuspešno, čini se, jer Karuana je nepokolebljiv i potpuno dobijen.

No, s igračima poput Rusa jakog kao zemlja nikada nije gotovo dok nije gotovo. Karuana troši vreme u komplikovanoj poziciji, zna da je nadomak dobitka i potrebna su još dva, tri poteza da bi slomio Rusa, ali kako pronaći te poteze kada mu je na satu preostalo još nekoliko sekundi. Odlučuje da igra logično, ali u tom trenutku nije potrebna logika nego šahovska intuicija. Napetost dostiže vrhunac. A onda Karuana greši i Nepomnjaši se, kao ranjena kobra pred mungosom, u jednom pokretu izvlači. Remi. Novi izazivač svetskog prvaka je sedamnaestogodišnji momak iz Čenaja Gukeš Domaraju.

A KARLSEN?

Ako znamo da je sjajni Ding Liren toliko teško podneo titulu svetskog prvaka da se šest meseci posle osvajanja titule nije pojavio u javnosti, a onda, na svom prvom pojavljivanju, teško postradao (bio je poslednji na turniru slobodnim stilom), ako, dakle, sudimo po tome, onda je Gukeš favorit. Ali ne treba suditi po tome. Pre svega, Ding je izuzetan šahista i trebalo bi očekivati da, pre ili kasnije, dođe sebi. Ako se to dogodi, ako se Kinez pribere i počne da liči na sebe pre nego što je postao svetski prvak, Gukeš ne može biti favorit. S druge strane, ako Gukeš, uz pomoć svog pametnog oca koji ga prati na svim turnirima, uspe da očuva mir (Karlsen je, čak, u polušali primetio da je Gukeš toliko mlad da nije u stanju da se uplaši pred onim što ga čeka) – a to neće biti lako jer on je, sada, superstar u Indiji, gde god se pojavi masa juriša na njega, kao nekada na Bitlse – ako ne popusti za ovih godinu dana, biće u odličnoj poziciji da postane najmlađi prvak sveta u istoriji. A da ne namerava da se preterano uljuljkuje, svedoči i to što će u trenutku kada ovaj broj “Vremena” bude na kioscima, Gukeš biti u Poljskoj na vrlo jakom turniru gde će snage odmeriti, ni manje ni više, nego s Karlsenom samim.

Šta se, u međuvremenu, događa s neporaženim kraljem Magnusom Karlsenom? Ništa što do sada nismo videli. Karlsen neprestano igra i razvaljuje gde god da se pojavi. Ako bi, kojim slučajem, Gukeš postao novi prvak sveta, možda bi se Karlsen, najbolji, dakle, među najboljima, vratio trci za svetskog prvaka, jer s trona je sišao zbog toga što mu je, izjavio je, dosadilo da za titulu igra sa šahistima svoje generacije (Anand, Karjakin, Karuana, Nepomnjaši). Zamislimo samo kakvo bi uživanje bilo gledati Karlsena koji ponovo, od početka, kreće u osvajanje titule svetskog prvaka, da bi, 2027. podelio megdan s Gukešom.