Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Kad nekoga vode u Okružni zatvor u Novom Sadu, kažu da ide „na Klisu“. Onde su vođeni i demonstranti uhapšeni posle pada nadstrešnice.
I odande, sa Klise, vratila se priča o krvopijama koje izluđuju – o stenicama.
„I pored održavanja higijene, nismo uspevali da izađemo na kraj sa stenicama, kojih je neverovatno mnogo. Ljudi su vrištali od njihovih ujeda“, rekao je nedavno Goran Ješić za „Vreme“.
On je, kako navodi, na Klisi bio u jednoj od tobože boljih ćelija, ali pretrpanoj. Pritvorenici se džabe trude, stenice se ne daju pobediti.
Džabe prskanje
Iz iste pritvorske jedinice ovog aprila je iskustvo sa insektima opisao advokat Čedomir Kokanović. Kad pritvorenici baš kukaju na stenice, uprava zatvora ih izvede u šetnju, a ćelije se prskaju.
„Posle šetnje, kreveti i stvari zateknu se mokri i isprevrtani, ali rezultati su nikakvi. Opšti je utisak da se prskanje ne vrši baš insekticidom za stenice nego pre nekom toplom vodom, tako da se stenice brzo vraćaju ili nigde uopšte i ne idu“, opisao je Kokanović za Danas.
Južne vesti su pre dve godine pisale da i zatvorenici u niškom KPZ-u ne mogu da spavaju od stenica, da čitavi redovi defiluju ćelijama. Uprava zatvora ponekad naloži „zadimljavanje“, ali to ne pomogne.
Portal Rešetka je pisao o stenicama u leskovačkom hapsu gde je navodno lekarka odbrusila zatvorenicima da je to zatvor, a ne hotel.
Razni zatvori su na upite medija o stenicama uvek isto odgovarali, otprilike – to nije tačno, a ako i jeste, nismo mi krivi. Izgovaraju se velikom „fluktuacijom lica zapuštene higijene“, posebno ističu migrante.
Boli, uznemirava, svrbi
Kućna stenica je gadan insekt. Razlikuje količinu ugljen-dioksida koju čovek izdiše danju ili noću – zato dolazi samo noću. Inače se vešto krije.
Braonkasta tela, veličine oko pet milimetara, rastu kako upijaju krv. Ujed boli, uznemirava, svrbi.
Heder Linč, naučnica sa Univerziteta Kaledonija u Glazgovu, pre par godina je ispričala da se broj kućnih stenica povećao za fantastičnih 40 do 60 puta u desetak godina.
Razlog je što ljudi sve više putuju pa tako „sele“ i stenice. Dovoljno je da odete u motel gde ih ima. Uvuku se u prljavu odeću ili kofer i eto ih sa vama kući.
Ali, ne samo to. Linč govori o „super-stenicama“ koje su tako evoluirale da su otporne na hemijska sredstva. Možda i zbog toga u srpskim zatvorima nikakvo prskanje ne pomaže.
Pa, šta da se radi?
Za početak, preturite madrac i zavirite svuda. „Jeste li je pronašli? Onda mi Vas je baš žao“, pisala je svojevremeno novinarka Karla Blejker za Dojče vele.
Ona je donela stenice iz Rumunije u Nemačku. „Tu sada pomaže samo jedno: pozvati firmu za dezinfekciju i dezinsekciju. Gotovo je nemoguće sam izaći na kraj sa stenicama.“
Neke firme prskaju hemijska sredstva, ali najsigurniji način da se ubiju stenice jeste da se stan zagreje na 60 do 70 stepeni, kao sauna. Ima uređaja za to. To stenice ne mogu da prežive.
Ili da se zamrzne. Ne stan, to je nemoguće, ali recimo odeća ili ceo kofer kad dođete odnekud. Rade ljudi i to.
Zbilja, ne kaže se bezveze da je neko dosadan kao stenica.
Posle Tomsonovog polumilionskog nastupa u Zagrebu, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Rambo Amadeus nije ostao dužan
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
