Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Naučnici su otkrili koliko se ledeni pokrivač Grenlanda smanjio u protekle četiri decenije. Reč je o prvoj potpunoj proceni
Ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je 5.091 kvadratni kilometar površine između 1985. i 2022. godine, pokazuje studija objavljena u časopisu Priroda (Nature). Reč je o prvoj potpunoj proceni gubitka ledene površine na tom nivou.
To smanjenje ledene površine obuhvata 1.034 gigatone leda koji je izgubljen dok su se glečeri povlačili, uz odvajanje manjih komada leda sa ivica glečera.
Studija je takođe prva koja je u potpunosti procenila koliko je leda Grenland izgubio zbog povlačenja glečera.
Pogrešne procene
Prikupljeni podaci ukazuju da su prethodne procene promena u balansu mase Grenlandskog ledenog pokrivača – koliko snega i leda se akumulira svake godine u odnosu na koliko se izgubi – umanjile te gubitke za čak 20 odsto, zanemarivanjem glacijalnog povlačenja.
Izgubljenih 5.091 kvadratnih kilometara predstavlja približnu površinu ostrvske države Trinidad i Tobago.
Studija je koristila više od 200.000 satelitskih snimaka položaja glečera i veštačku inteligenciju za analizu promena kroz vreme.
„Na Grenlandu imamo ove oblasti oko ivica gde se sve na neki način povlači i ruši“, rekao je koautor studije Aleks Gardner, stručnjak za planetu Zemlju u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon.
„Prethodne metode nisu bile tako dobre u merenju te promene u ledenom pokrivaču. Ali promena je ogromna“, dodao je Gardner.
Dovoljo da podigne nivo mora
Ledeni pokrivač Grenlanda je jedan od dva preostala takva pokrivača na svetu – drugi se nalazi na Antarktiku. Sastoji se od stotina glečera i pokriva oko 80 odsto kopnene mase Grenlanda.
Ako se potpuno otopi, ledeni pokrivač Grenlanda podigao bi globalni nivo mora za oko 7,4 metra.
S obzirom da klimatske promene zagrijavaju Arktik četiri puta brže od ostatka sveta, naučnici kažu da je neizbežno da će otapanje Grenlandskog ledenog pokrivača podići nivo mora za najmanje 27 centimetar zbog zagrijavanja koje se već dogodilo.
Nova procena gubitka leda zbog povlačenja glečera imala bi mali uticaj na globalni nivo mora, kažu naučnici, ali veliki uticaj na cirkulaciju okeana.
Toliki dodatak slatke vode u slani okean mogao bi ojačati obalne struje oko Grenlanda i pomoći da se oslabi Atlantska meridijalna cirkulacija, koja pomera vodu sa severa na jug i donosi toplinu Evropi.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve