Jedna od ključnih prekretnica u istoriji ljudske civilizacije dogodila se pre više od 10.000 godina, kada su se urbane civilizacije odvojile od stočarskih. U nekim delovima Beograda to se još nije desilo
Pažljiv slušalac može, naročito rano ujutru, da usred Beograda uživa u kukurikanju petlova; stanari svake fele u novo/beogradskoj zgradi da se ljute na komšiju odozgo zbog čije hortikulturne ili poljoprivredne strasti prokišnjava plafon, ili da uživaju u idiličnom mirisu i pogledu na minifarme razmeštene između blokova ili bar na domet njuha/pogleda.
Beograd se širi na sve strane, tako da se odavno već izgubila jasna granica između gradskih, periferijskih, prigradskih i seoskih naselja. Taj povratak prvobitnoj zajednici poljoprivrednika, stočara i sakupljača možda nas neće vratiti na nivo lovačkih plemena, ali svakako jeste problem, građanima i gradskim institucijama, u ovom slučaju komunalnim inspekcijama.
Držanje neljudskih živih bića na teritoriji Beograda regulisano je Odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda iz 1993. godine; njome su obuhvaćeni i neki ranije važeći propisi. U svakom slučaju, tom odlukom se za domaće životinje smatraju kopitari, papkari, pernata živina, kunići, psi i mačke, golubovi i pčele.
Na teritorijama Vračara, Savskog venca i Starog grada ne mogu se držati kopitari, papkari, pernata živina i kunići, a u nekim opštinama – Voždovcu, Zvezdari, Novom Beogradu, Paliluli, Zemunu itd. – lokalne skupštine propisuju uslove, način držanja i zaštite domaćih životinja.
U opštini Voždovac – tačnije u naselju Braća Jerković, još tačnije u ulici Voždovački kružni put br. 7 – postoji bezmalo ceo ranč. Zapisnikom koji je ove godine napravila voždovačka komunalna inspekcija utvrđeno je, pregledom na licu mesta, da Živadinović Zoran u svom dvorištu drži: kokoške kom. 400, svinje u tovu kom. 200, krmače prasilje kom. 50, ovce kom. 25, junad kom. 22, priplodne kobile kom. 2, konje pastuve kom. 4, košnice kom. 10 i patke kom. 40. Zapisnik komunalnog inspektora prosleđen je Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove, sektoru za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 27. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda.
Zoranu Živadinoviću prethodno je bio pročitan zapisnik. Izjavio je da pristaje „da se stoka izmesti s navedene lokacije, pod uslovom da se objekti naprave u Starom Selu po evropskim standardima“. U izjavi za „Vreme“ o svom slučaju kaže: „Već 50 godina imam dozvolu za držanje domaćih životinja, od rekonstrukcije grada Beograda, od kada je napravljena ulica Braće Jerković.“ Dodaje: „Drage volje ću je pokazati gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću.“
Zbog zauzetosti komunalnih inspektora ili njihovog izbegavanja da komuniciraju s medijima, nije bilo moguće proveriti glasine o postojanju sličnih farmi ili imanja na područjima drugih opština. Jedino su u opštini Zvezdara potvrdili da je pre izvesnog vremena jednom takvom građaninu zabranjeno da uzgaja svinje. Vlasnik je odluku prihvatio, rasformirao svinjsku i zatražio dozvolu za – farmu koza, pravdajući se da mu je gajenje domaćih životinja izvor prihoda. Predao je zahtev i čeka na odluku.
Zoran Živadinović je zatečen činjenicom koliko se Beograd proširio. Kaže da je njegov deda od Tita (Josip Broz, 1892–1980) dobio dozvolu za držanje farme. Komunalni inspektori su sada na nekom drugom mestu, zapisnik je predat višoj instanci, viša instanca se valjda bavi slučajem, ranč i dalje stoji tamo gde stoji, u urbanom naselju. Što se stanovnika tiče, prozore drže zatvorene; u tržnom centru naspram farme rade svega tri lokala.
A kažu da će leto biti pakleno vruće.
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Četrdesetak umetnika, novinara i aktivista doniralo je po jedan predmet i sećanje koje budi, a vezuje ih za devedesete. Tako je nastala izložba Devedesete, lično
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
