Jedna od ključnih prekretnica u istoriji ljudske civilizacije dogodila se pre više od 10.000 godina, kada su se urbane civilizacije odvojile od stočarskih. U nekim delovima Beograda to se još nije desilo
Pažljiv slušalac može, naročito rano ujutru, da usred Beograda uživa u kukurikanju petlova; stanari svake fele u novo/beogradskoj zgradi da se ljute na komšiju odozgo zbog čije hortikulturne ili poljoprivredne strasti prokišnjava plafon, ili da uživaju u idiličnom mirisu i pogledu na minifarme razmeštene između blokova ili bar na domet njuha/pogleda.
Beograd se širi na sve strane, tako da se odavno već izgubila jasna granica između gradskih, periferijskih, prigradskih i seoskih naselja. Taj povratak prvobitnoj zajednici poljoprivrednika, stočara i sakupljača možda nas neće vratiti na nivo lovačkih plemena, ali svakako jeste problem, građanima i gradskim institucijama, u ovom slučaju komunalnim inspekcijama.
Držanje neljudskih živih bića na teritoriji Beograda regulisano je Odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda iz 1993. godine; njome su obuhvaćeni i neki ranije važeći propisi. U svakom slučaju, tom odlukom se za domaće životinje smatraju kopitari, papkari, pernata živina, kunići, psi i mačke, golubovi i pčele.
Na teritorijama Vračara, Savskog venca i Starog grada ne mogu se držati kopitari, papkari, pernata živina i kunići, a u nekim opštinama – Voždovcu, Zvezdari, Novom Beogradu, Paliluli, Zemunu itd. – lokalne skupštine propisuju uslove, način držanja i zaštite domaćih životinja.
U opštini Voždovac – tačnije u naselju Braća Jerković, još tačnije u ulici Voždovački kružni put br. 7 – postoji bezmalo ceo ranč. Zapisnikom koji je ove godine napravila voždovačka komunalna inspekcija utvrđeno je, pregledom na licu mesta, da Živadinović Zoran u svom dvorištu drži: kokoške kom. 400, svinje u tovu kom. 200, krmače prasilje kom. 50, ovce kom. 25, junad kom. 22, priplodne kobile kom. 2, konje pastuve kom. 4, košnice kom. 10 i patke kom. 40. Zapisnik komunalnog inspektora prosleđen je Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove, sektoru za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 27. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda.
Zoranu Živadinoviću prethodno je bio pročitan zapisnik. Izjavio je da pristaje „da se stoka izmesti s navedene lokacije, pod uslovom da se objekti naprave u Starom Selu po evropskim standardima“. U izjavi za „Vreme“ o svom slučaju kaže: „Već 50 godina imam dozvolu za držanje domaćih životinja, od rekonstrukcije grada Beograda, od kada je napravljena ulica Braće Jerković.“ Dodaje: „Drage volje ću je pokazati gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću.“
Zbog zauzetosti komunalnih inspektora ili njihovog izbegavanja da komuniciraju s medijima, nije bilo moguće proveriti glasine o postojanju sličnih farmi ili imanja na područjima drugih opština. Jedino su u opštini Zvezdara potvrdili da je pre izvesnog vremena jednom takvom građaninu zabranjeno da uzgaja svinje. Vlasnik je odluku prihvatio, rasformirao svinjsku i zatražio dozvolu za – farmu koza, pravdajući se da mu je gajenje domaćih životinja izvor prihoda. Predao je zahtev i čeka na odluku.
Zoran Živadinović je zatečen činjenicom koliko se Beograd proširio. Kaže da je njegov deda od Tita (Josip Broz, 1892–1980) dobio dozvolu za držanje farme. Komunalni inspektori su sada na nekom drugom mestu, zapisnik je predat višoj instanci, viša instanca se valjda bavi slučajem, ranč i dalje stoji tamo gde stoji, u urbanom naselju. Što se stanovnika tiče, prozore drže zatvorene; u tržnom centru naspram farme rade svega tri lokala.
A kažu da će leto biti pakleno vruće.
“Zamislite dete koje posle škole nosi futrolu instrumenta kroz kraj u kom se retko viđa nešto svečano. To dete ne nosi samo instrument. Nosi dokaz da se njegova budućnost ne završava na mestu na kom je rođeno. I nosi jednu novu naviku: da istraje, da bude deo nečega većeg od sebe”
Bitef nije hteo da se ogradi od govora Mila Raua kojim je otvorio 58. festival kao što je vlast tražila od njega i posle toga je sve krenulo nizbrdo – tema je publikacije “Dosije” Bitef teatra
Putopis Viktora Lazića o Grenlandu objavljen je baš kad je Tramp saopštio da mora imati to ostrvo. Zato, iako u njemu ima malo politike, čitate ga misleći kako će jednog dana sva ta lepota postati Las Vegas
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
