Jedna od ključnih prekretnica u istoriji ljudske civilizacije dogodila se pre više od 10.000 godina, kada su se urbane civilizacije odvojile od stočarskih. U nekim delovima Beograda to se još nije desilo
BEOGRADSKA FARMA: Gde su divlje svinje
Pažljiv slušalac može, naročito rano ujutru, da usred Beograda uživa u kukurikanju petlova; stanari svake fele u novo/beogradskoj zgradi da se ljute na komšiju odozgo zbog čije hortikulturne ili poljoprivredne strasti prokišnjava plafon, ili da uživaju u idiličnom mirisu i pogledu na minifarme razmeštene između blokova ili bar na domet njuha/pogleda.
Beograd se širi na sve strane, tako da se odavno već izgubila jasna granica između gradskih, periferijskih, prigradskih i seoskih naselja. Taj povratak prvobitnoj zajednici poljoprivrednika, stočara i sakupljača možda nas neće vratiti na nivo lovačkih plemena, ali svakako jeste problem, građanima i gradskim institucijama, u ovom slučaju komunalnim inspekcijama.
Držanje neljudskih živih bića na teritoriji Beograda regulisano je Odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda iz 1993. godine; njome su obuhvaćeni i neki ranije važeći propisi. U svakom slučaju, tom odlukom se za domaće životinje smatraju kopitari, papkari, pernata živina, kunići, psi i mačke, golubovi i pčele.
Na teritorijama Vračara, Savskog venca i Starog grada ne mogu se držati kopitari, papkari, pernata živina i kunići, a u nekim opštinama – Voždovcu, Zvezdari, Novom Beogradu, Paliluli, Zemunu itd. – lokalne skupštine propisuju uslove, način držanja i zaštite domaćih životinja.
U opštini Voždovac – tačnije u naselju Braća Jerković, još tačnije u ulici Voždovački kružni put br. 7 – postoji bezmalo ceo ranč. Zapisnikom koji je ove godine napravila voždovačka komunalna inspekcija utvrđeno je, pregledom na licu mesta, da Živadinović Zoran u svom dvorištu drži: kokoške kom. 400, svinje u tovu kom. 200, krmače prasilje kom. 50, ovce kom. 25, junad kom. 22, priplodne kobile kom. 2, konje pastuve kom. 4, košnice kom. 10 i patke kom. 40. Zapisnik komunalnog inspektora prosleđen je Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove, sektoru za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 27. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda.
Zoranu Živadinoviću prethodno je bio pročitan zapisnik. Izjavio je da pristaje „da se stoka izmesti s navedene lokacije, pod uslovom da se objekti naprave u Starom Selu po evropskim standardima“. U izjavi za „Vreme“ o svom slučaju kaže: „Već 50 godina imam dozvolu za držanje domaćih životinja, od rekonstrukcije grada Beograda, od kada je napravljena ulica Braće Jerković.“ Dodaje: „Drage volje ću je pokazati gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću.“
Zbog zauzetosti komunalnih inspektora ili njihovog izbegavanja da komuniciraju s medijima, nije bilo moguće proveriti glasine o postojanju sličnih farmi ili imanja na područjima drugih opština. Jedino su u opštini Zvezdara potvrdili da je pre izvesnog vremena jednom takvom građaninu zabranjeno da uzgaja svinje. Vlasnik je odluku prihvatio, rasformirao svinjsku i zatražio dozvolu za – farmu koza, pravdajući se da mu je gajenje domaćih životinja izvor prihoda. Predao je zahtev i čeka na odluku.
Zoran Živadinović je zatečen činjenicom koliko se Beograd proširio. Kaže da je njegov deda od Tita (Josip Broz, 1892–1980) dobio dozvolu za držanje farme. Komunalni inspektori su sada na nekom drugom mestu, zapisnik je predat višoj instanci, viša instanca se valjda bavi slučajem, ranč i dalje stoji tamo gde stoji, u urbanom naselju. Što se stanovnika tiče, prozore drže zatvorene; u tržnom centru naspram farme rade svega tri lokala.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Fudbalska reprezentacija Srbije izgubila je od Engleske sa 2:0 i tako se konačno oprostila sa Svetskog prvenstva. Do smene selektora jednostavno je došlo prekasno
Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Ako algoritam danas piše tekstove i stvara vizuale, a korisnik sâm oblikuje sadržaj, šta ostaje agenciji koja je nekada bila ključni posrednik između brenda i publike?
Na ovogodišnjem izboru za Mis i Mister Univerzuma Srbiju će predstavljati Mongolka i Nemac sa srpskim pasošem. Tabloidi razglabaju da je mnogo onih koji su gnevni zbog toga što Srbiju ne predstavljaju Srpkinja i Srbin, da se Srbija „odriče svog identiteta“
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
