Jedna od ključnih prekretnica u istoriji ljudske civilizacije dogodila se pre više od 10.000 godina, kada su se urbane civilizacije odvojile od stočarskih. U nekim delovima Beograda to se još nije desilo
BEOGRADSKA FARMA: Gde su divlje svinje
Pažljiv slušalac može, naročito rano ujutru, da usred Beograda uživa u kukurikanju petlova; stanari svake fele u novo/beogradskoj zgradi da se ljute na komšiju odozgo zbog čije hortikulturne ili poljoprivredne strasti prokišnjava plafon, ili da uživaju u idiličnom mirisu i pogledu na minifarme razmeštene između blokova ili bar na domet njuha/pogleda.
Beograd se širi na sve strane, tako da se odavno već izgubila jasna granica između gradskih, periferijskih, prigradskih i seoskih naselja. Taj povratak prvobitnoj zajednici poljoprivrednika, stočara i sakupljača možda nas neće vratiti na nivo lovačkih plemena, ali svakako jeste problem, građanima i gradskim institucijama, u ovom slučaju komunalnim inspekcijama.
Držanje neljudskih živih bića na teritoriji Beograda regulisano je Odlukom o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda iz 1993. godine; njome su obuhvaćeni i neki ranije važeći propisi. U svakom slučaju, tom odlukom se za domaće životinje smatraju kopitari, papkari, pernata živina, kunići, psi i mačke, golubovi i pčele.
Na teritorijama Vračara, Savskog venca i Starog grada ne mogu se držati kopitari, papkari, pernata živina i kunići, a u nekim opštinama – Voždovcu, Zvezdari, Novom Beogradu, Paliluli, Zemunu itd. – lokalne skupštine propisuju uslove, način držanja i zaštite domaćih životinja.
U opštini Voždovac – tačnije u naselju Braća Jerković, još tačnije u ulici Voždovački kružni put br. 7 – postoji bezmalo ceo ranč. Zapisnikom koji je ove godine napravila voždovačka komunalna inspekcija utvrđeno je, pregledom na licu mesta, da Živadinović Zoran u svom dvorištu drži: kokoške kom. 400, svinje u tovu kom. 200, krmače prasilje kom. 50, ovce kom. 25, junad kom. 22, priplodne kobile kom. 2, konje pastuve kom. 4, košnice kom. 10 i patke kom. 40. Zapisnik komunalnog inspektora prosleđen je Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove, sektoru za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 27. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda.
Zoranu Živadinoviću prethodno je bio pročitan zapisnik. Izjavio je da pristaje „da se stoka izmesti s navedene lokacije, pod uslovom da se objekti naprave u Starom Selu po evropskim standardima“. U izjavi za „Vreme“ o svom slučaju kaže: „Već 50 godina imam dozvolu za držanje domaćih životinja, od rekonstrukcije grada Beograda, od kada je napravljena ulica Braće Jerković.“ Dodaje: „Drage volje ću je pokazati gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću.“
Zbog zauzetosti komunalnih inspektora ili njihovog izbegavanja da komuniciraju s medijima, nije bilo moguće proveriti glasine o postojanju sličnih farmi ili imanja na područjima drugih opština. Jedino su u opštini Zvezdara potvrdili da je pre izvesnog vremena jednom takvom građaninu zabranjeno da uzgaja svinje. Vlasnik je odluku prihvatio, rasformirao svinjsku i zatražio dozvolu za – farmu koza, pravdajući se da mu je gajenje domaćih životinja izvor prihoda. Predao je zahtev i čeka na odluku.
Zoran Živadinović je zatečen činjenicom koliko se Beograd proširio. Kaže da je njegov deda od Tita (Josip Broz, 1892–1980) dobio dozvolu za držanje farme. Komunalni inspektori su sada na nekom drugom mestu, zapisnik je predat višoj instanci, viša instanca se valjda bavi slučajem, ranč i dalje stoji tamo gde stoji, u urbanom naselju. Što se stanovnika tiče, prozore drže zatvorene; u tržnom centru naspram farme rade svega tri lokala.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ovo nije članak o fudbaleru Vujadinu Saviću i o skandalu koji ga prati. Ovo je pokušaj da razumemo ljudsku dušu u svoj njenoj složenosti. Ovo je priča o svima nama
“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”
Što više građani znaju, to imaju više mogućnosti za akciju i svesniji su kako politika utiče na njihov svakodnevni život. Što bolje poznaju mehanizme rada institucija, to brže uočavaju kada ih vlast zloupotrebljava
“Veseli četvrtak” će na skorašnjem Sajmu knjiga u Beograda prvi put izložiti knjige, a ne stripove, kojih imaju 1500 naslova i koje objavljuju više od 17 godina – žele da time istaknu svoju novu delatnost
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
