Furiozni finiš

Trka za Veliku nagradu Japana nije bila spektakularna, naprotiv. Već odavno je izgubila onu napetost koju je imala pre deceniju i više kada se na asfaltu Suzuke rešavalo pitanje šampiona. Prošle nedelje jedino pitanje koje se postavljalo bilo je koji će vozač ekipe Red Bul biti prvi, a koji drugi. Dilemu je efektno razrešio Sebastijan Fetel koji je od samog starta pa sve do cilja vozio maestralno precizno i brzo, ne dozvolivši nijednog trenutka da bilo ko dovede u pitanje prvo mesto na koje se bio nameračio. Pobedom je smanjio razliku u odnosu na vodećeg Vebera na samo četrnaest bodova. Pošto je staza u Koreji definitivno dobila upotrebnu dozvolu, tri trke do kraja sezona su sasvim dovoljne da mladi Nemac pokuša da prestigne Australijanca. Veber, razume se, neće sedeti skrštenih ruku jer je ova sezona najverovatnije njegova poslednja šansa u karijeri da se domogne titule šampiona. Ne samo zbog godina koje ima već pre svega zbog činjenice da je ekipa spakovala bolid s kojim se ostali timovi ne mogu nositi. Napredak ostalih je, međutim, kudikamo bolji od očekivanog i realno je predvideti da 2011. dominacija „bikova“ neće biti ovako ubedljiva… Mislim, ako je uopšte i bude.

Dakle, Fetel i Veber su bili prvi i drugi, a Fernando Alonso (Ferari) je iznenadio i sebe i tim i navijače stigavši treći na cilj. OK, odlično je vozio u kvalifikacijama, ali priznajem da nisam očekivao da će biti na podijumu. E, kada je Vitalij Petrov (Reno) napravio haos na samom startu, pošto je u cugu obišao čak četiri vozača, a onda tako napaljen kresnuo Nika Hulkemberga (Vilijams), zavrteo se na stazi i zakucao u betonsku ogradu, pa kada je Felipe Masa (Ferari) očajnički pokušao da popravi svoje dvanaesto mesto na startu i u prvoj krivini izgubio kontrolu i izleteo sa staze pokupivši usput sirotog Lucija (Fors Indija), onda je izašao sigurnosni auto i trka je otišla do đavola.

U stvari, najbolja priča Suzuke je bio Robert Kubica (Reno). Isplatilo se poraniti i gledati kvalifikacije baš zbog onoga što je Poljak pokazao. A pokazao je da ima bolid koji se na stazi koja mu odgovara može ‘ladno nositi sa favoritima. Razdvojio ih je prilikom samog starta, posle opisanih gužvi vozio je odmah iza Fetela, a ispred Vebera i kada se očekivao ponovni start, dok su bolidi taljigali iza AMG Mercedesa, Kubici je – otpao točak!

„Pomislio sam da je ispao šraf, ali je u stvari sam točak bio problem“, izjavio je Kubica. „Najpre sam imao tehnički problem, nisam mogao da pratim sigurnosni automobil, pomerio sam se u stranu, a onda je tek otpao točak.“

Očajni su bili i u timu Reno jer su posle odličnih kvalifikacija očekivali sigurne bodove, a već u trećem krugu trke nisu više imali nijedan bolid na stazi. Od toga je najviše vajde imao Fernando Alonso koji takve prilike ne ispušta.

„Imali smo sreće jer je Kubica odustao“, bio je realan Katalonac posle trke. „Nisam dobro startovao, imao sam problema sa kvačilom, ali sam posle ipak uspeo da obiđem Batona (Meklaren) i potom sam vozio defanzivnu trku braneći poziciju od Meklarenovih vozača, koji su imali potpuno drugačiju strategiju u odnosu na nas.“ Uspelo mu je da se odbrani i trećim mestom, ima isto bodova koliko i Fetel, bacio je navijače u bedak jer su se odmah dohvatili kalkulatora, gledanja u bob, analiza konfiguracija tri staze na kojima se vozi preostale trke do kraja sezone i zaključili – Alonso ima realne šanse da bude šampion! He, he, pa neće biti baš tako jednostavno, ali setite se kako je Kimi osvojio svoju poslednju šampionsku titulu. Znači, ništa nije nemoguće, živi bili pa videli.

Rekoh već, Meklarenovi vozači Baton i Hamilton su bili četvrti i peti. Ništa spektakularno osim lepe količine bodova za tim, ali malo da ostanu u trci za šampionskom titulom, ende, gotovo. Objektivno, niko nije ni očekivao da se ozbiljno u nju umešaju. Mihael Šumaher (Mercedes) je na cilj stigao šesti, a tokom trke kao da se najviše trudio da prestigne Rozberga, koji mu je odustajanjem olakšao posao.

Priča za sebe je Kamui Kobajaši (Zauber), koji je na domaćem terenu ponovio Kubicin podvig od onomad – obišao je čak pet vozača u čistom trkanju, lepo i precizno u istoj krivini! On bio jedina prava stvar u inače dosadnom nedeljnom jutru. Nik Hajdfild (Zauber) je bio osmi, Barikelo (Vilijams) deveti, a Buemi (Toro Roso) deseti.

Rekoh već, sledeća trka je 26. oktobra za Veliku nagradu Koreje, na novoj i vozačima potpuno nepoznatoj stazi. S obzirom na tesnu situaciju u vrhu, očekujem furioznu završnicu sezone. Pu, pu, da ne ureknem.