Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Finska, zemlja sa oko 5,5 miliona ljudi, poznata je po raskošnoj prirodi punoj jezera i šuma, uživanju u sauni i polarnoj svetlosti. Uprkos dugoj i oštroj zimi, ova zemlja – to jest, njeni ljudi – smatraju se najsrećnijim na svetu, izveštava DW.
O tome želimo da naučimo nešto od Lene Salmi, zvanične „ambasadorke sreće“ koju je angažovala Turistička zajednica Finske.
Salmi dolazi sa skejtbordom, zapravo dva – jedan je za reportera. Ova bivša sportska novinarka aktivna je i u sedmoj deceniji. Bavi se plivanjem, penjanjem, poslednjih godina i skejtbordom.
Pitamo je šta je recept za sreću? „Ne obazirite se na to šta drugi misle. Radite ono što vas zanima. Ako ne funkcioniše, koga briga? Probajte nešto drugo“, kaže Salmi.
„Posebno ako ste stariji, nemojte sedeti na kauču. Idite napolje“, dodaje ona.
Odlični uslovi života
Svake godine Ujedinjene nacije objavljuju Svetski izveštaj o sreći na temelju intervjua sa ljudima. Kriterijumi su uslovi života i pozitivna i negativna osećanja.
Finska prednjači u uslovima života. Primanja su dobra, socijalna mreža jaka, malo je korupcije, a mnogo građanskih sloboda. Ljudi imaju veliko poverenje u institucije.
Tero Kuitunen, takođe jedan od pet ambasadora sreće, bavi se dizajnom. Dočekuje u studiju gde od gline mesi „keramičke kobasice“. „To mi je jedan od najpopularnijih proizvoda“, kaže on o tom ukrasu.
Njegova zadatak je da pokazuje kako se u Finskoj živi. Dizajn ovde ima veliki značaj. Tero voli svoj posao, ne samo zbog estetike.
„Rad sa keramikom je meditativan. Fokusiran si, nisi na internetu, ne čitaš vesti i misliš samo na ono što radiš rukama. To može da bude i kuvanje, pletenje… praviš nešto od nule do kraja. To ispunjava, barem mene“, priča on.
Šta je to „Sisu“?
Možda je tajna u mentalitetu Finaca. „Da, to zovemo Sisu“, kaže jedan prolaznik u Helsinkiju. „Da ne odustaješ nego uvek ideš dalje i veruješ da će sve biti dobro.“
„Sisu“ je neprevodiva reč. Znači otprilike „snaga“, ali i „upornost“, „izdržljivost“, „postojanost“ i „hrabrost“. Tako mnogi Finci opisuju nacionalni karakter.
Jedan drugi prolaznik citira čuvenog finskog vozača Formule 1 Miku Hakinena: „Treba imati muda da se velikom brzinom uđe u krivinu.“
Jedna žena ima drukčije objašnjenje za „Sisu“: „To je mentalitet da istraješ u onome što si naumio, šta god se oko tebe događalo.
Za Finskom na listi najsrećnijih slede Danska i Islanda. Na dnu, od 137 zemalja su Lesoto, Liban i Avganistan. Srbija je na 37. mestu.
Tim antropologa i forenzičara, predvođen Natašom Šarkić, uspešno je rekonstruisao lica boraca čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu, donoseći do sada najprecizniji uvid u fizionomiju učesnika Boja na Čegru
Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović prekršio je odredbe zakona o javnim funkcionerima jer nije prijavio vrednu kolekciju satova. ASK procenjuje da kolekcija vredi oko 200.000 evra i odbacuje tvrdnje da su satovi pokloni iz ranijih godina
Istraživanje britanskog „Gardijana” otkriva da je globalni pokret koji promoviše porođaje bez medicinske pomoći povezan sa desetinama smrtnih ishoda i teških povreda novorođenčadi i majki. Stručnjaci upozoravaju da se radi o opasnoj mreži koja deluje na rubu kulta
Stanujem na Čuburi više od pedeset godina – iznad pruge. I to one kojom se, zbog Beograda na vodi, vozi opasan teret kroz neuslovni Vračarski tunel
Možda će Vrhovni sud Hrvatske, opet, morati da donese odluku o ustaškom pokliču „Za dom spremni“. A to bi moglo da odluči da li Marko Perković Tompson može da nastupa u gradu Zagrebu
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
