Zaho de Sagazan je jedno od najuzbudljivijih novih imena na evropskoj muzičkoj sceni. Ova 24-godišnja francuska muzičarka oduševljava publiku svojom jedinstvenom kombinacijom francuske šansone i elektronske muzike
Francuska muzičarka Zaho de Sagazan predstavlja jednu od najperspektivnijih evropskih umetnica, nastavljajući tradiciju čuvenih francuskih šansonjerki, uz autentičnu notu koja obogaćuje ovaj muzički pravac. Njena jedinstvena kombinacija šansona i elektronske muzike donela joj je značajna priznanja, uključujući dvostruku MME nagradu, najvažnije evropsko muzičko priznanje.
Započevši karijeru objavljivanjem muzičkih video zapisa na Instagramu 2015. godine, Zaho je privukla pažnju svojom sirovom autentičnošću i jedinstvenim stilom. Njen debitantski album, „La Symphonie des Éclairs“, postigao je veliki uspeh u Francuskoj, a kritičari su ga ocenili kao redefiniciju francuske šansone iz sredine prošlog veka.
Album kombinuje emotivne teme poput preosetljivosti, kontrole, ljubavnih razočaranja, klimatskih promena i savremenih društvenih problema sa mašinskim, elektronskim zvukom, stvarajući potpuno autentični zvuk.
Snažan scenski performans
Zaho je poznata po svom snažnim scenskim performansima inspirisanim minimalizmom Semjuela Beketa. Njeni spotovi su često jednostavni, prepuni betona i čelika, što evocira na njen rodni grad Sen Nazer, dok se ona na sceni pojavljuje u crnim šorcevima i majici, slobodno plešući uz zvuke svojih pesama. Njene nastupe karakteriše emotivni raspon, prelazeći od melanholičnih balada na klaviru do energičnih elektronskih setova.
Upravo je ova kombinacija emotivnih tekstova, elektronske muzike i nekonvencionalnog scenskog nastupa ono što je izdvaja. Njeni tekstovi, često introspektivni i lični, govore o preispitivanju sebe, oslobađanju od društvenih stega i potrazi za istinom i autentičnošću. Njena pesma „Ne te regarde pas, lâche-toi“ („Ne gledaj sebe, opusti se“) postala je himna samopouzdanja i slobode za mnoge.
Zaho de Sagazan je brzo postala simbol nove generacije umetnika u Francuskoj, onih koji su spremni da ruše granice između žanrova i mešaju tradicionalno sa modernim. Njena popularnost raste i van granica Francuske, a ona je već dobila priznanja poput dvostruke Music Moves Europe nagrade. Svojom umetnošću i inovativnim pristupom, Zaho de Sagazan je postala jedan od najvažnijih glasova savremene evropske muzičke scene, i njena karijera obećava još mnogo uzbudljivih trenutaka u budućnosti.
Feministička hedonistkinja
Kritičari je ocenjuju kao vrhunsku interpretatorku, čija muzika uspešno spaja emotivne francuske šansone sa modernim elektronskim zvukom. Zaho je za devet godina uspela da se probije od lokalne francuske pop atrakcije do najperspektivnije evropske zvezde.
U nekim pesmama otvoreno govori o tome da voli seks što joj je donelo epitet “feminističke hedonistkinje”, pisao je nemački “Špigel”.
Kao što je pomenuto, početkom ove godine, Zaho je osvojila dvostruku MME nagradu, dobijajući priznanje žirija i najviše glasova publike. Ova 23-godišnja pevačica briznula je u plač kada je primila glavnu nagradu od 10.000 evra, uz dodatnih 5.000 evra za predstojeću turneju.
Obraćajući se publici na nesavršenom engleskom, rekla je: „Ljubav je najbolja stvar na svetu. Volim muziku i volim da donosim radost.” Nagradu joj je uručio Džuls Holand, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih muzičkih voditelja na svetu, koji je naglasio da će ovo priznanje „otvoriti vrata“ njenoj daljoj karijeri.
„Music Moves Europe“ (MME) je godišnja nagrada Evropske unije namenjena prepoznavanju najboljih mladih umetnika iz cele Evrope.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
