U centru nekadašnjeg Istočnog Berlina, na Aleksandarplacu, iza leđa tornja Fernsehturm i hotela Park in, i dalje se nalazi metalna instalacija koja neprekidno pokazuje vreme u raznim delovima sveta. Kao jedan od najpoznatijih, takozvanih Svetskih časovnika, ovaj spomenik „jedinstvu među narodima“ bio je jedan od simbola Istočne Nemačke, zemlje zatvorenih granica u kojoj se neprekidno govorilo o univerzalnosti. Svetski časovnik i danas čini nekoliko valjaka koji rotiraju u istom taktu, tako da on pokazuje vreme u svim časovnim zonama istovremeno – ako staru dobru DDR-ovsku skalameriju obiđete nekoliko puta, naći ćete nazive poznatijih prestonica i videti koliko je sati u svakoj od njih. Glavnih vremenskih zona, inače, ima dvadeset četiri, koliko i sati u jednom solarnom danu. Svaka od njih predstavlja dužinu koju Sunce prividno pređe za jedan sat duž ekvatora – zone se protežu između meridijana (podnevnika) koji su razdvojeni sa po 15 stepeni, što je zapravo jedna dvadesetčetvrtina od 360 stepeni, tj. punog kruga. Vremenske zone, ovakve kakve danas poznajemo, uspostavljene su skoro puna dva veka nakon što je za potrebe moreplovaca u Griniču definisan nulti meridijan i pripadajuće mu srednje vreme. Naime, vreme se još dugo merilo samo lokalno, neujednačeno od zemlje do zemlje, ali sa razvojem železnice i sredstava komunikacije, dolazi i jaka potreba za jednim univerzalnim, planetarnim vremenom. Kanađanin Sandford Fleming je prvi 1879. predložio da se svet podeli na mrežu sa 24 zone i nije prošlo dugo pre no što je ideja ostvarena. U viktorijanskoj Engleskog se već počelo prihvatati standardno, takozvano železničko vreme, da bi osamdesetih godina XIX veka satovi širom britanske imperije počeli da se preko vremenskih zona usklađuju u odnosu na Grinič, uz odgovarajući vremenski pomeraj. Danas se, zahvaljujući podeli na zone, sa lakoćom orijentišemo kad negde putujemo ili kad iz sobe pratimo ratove, bombardovanja i zemljotrese dok se zbivaju u realnom vremenu. Međutim, ako pogledate mapu sveta, lako ćete zapaziti da geografija ipak ne ide na ruku ekvidistantnoj podeli na vremenske zone, a kad se u obzir uzme i politička karta, šema zona postaje bizarno komplikovana. Neujednačena i robustna, deljiva kao i broj 24 na sve moguće načine, mreža vremenskih zona, mada zamišljena kao spomenik „jedinstvu među narodima“, zapravo najviše govori o nehomogenosti sveta. Kao što je i istočnonemački sat na Aleksandarplacu najmanje predstavljao jedinstvo i mir među ljudima.
Vreme nauke, specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju, broj 24. Izlazi poslednjeg četvrtka u mesecu.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: vremenauke@vreme.com
Suorganizator projekta: Institut za fiziku u Beogradu
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Studije pokazuju da su migranti sa Balkana, tamo u belom svetu, pod velikim stresom, u stalnoj privremenosti. Zarobljeni između tamo i ovde. Šalju pare kući i tako produbljuju svoj bezizlaz
Protiv kulturne baštine u Vojvodini kao da su se združenim snagama urotili korumpirani (ili samo nemarni i nekompetentni) donosioci odluka, pohlepni investitori, nedovoljno osvešteni meštani pa tek na kraju – zub vremena
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
