Nakon što je 1966. čuo Erika Kleptona kako svira sa Džonom Mejelom i Bluzbrejkersima, mladić crvene kose je tog, tada najperspektivnijeg gitaristu Britanije povezao svojim rovenom. U toku vožnje, Klepton mu je ponudio da osnuju novi bend. Crvenokosom je malo falilo da od sreće slupa auto.
Ime mu je bilo Piter Edvard Bejker, a nadimak Džindžer. Rođen je u južnom Londonu 19. avgusta 1939. Majka Rubi Mej radila je u prodavnici duvana, a otac Frederik je bio zidar. Poginuo je kao podoficir u Drugom svetskom ratu 1943. U pismu koje je ostavio sinu, poručio mu je da od njega očekuje da sebe i prijatelje brani od svakog ko ga napadne. Nakon toga Džindžer postaje u školi enfan teribl, suprotstavlja se svakom nasilniku ma koliko snažniji bio, a u pauzi između dve tučnjave udara po klupi u učionici. Svi mu savetuju da postane bubnjar.
Džindžer je otkrio bubnjeve dok je pravio društvo drugarima koji su krali ploče tako što je kobajagi pomno preslušavao vinil Kvinteta godine na kome bubnjar Maks Rouč prati Čarlija Parkera, Čarlsa Mingusa, Bada Pauela i Dizija Gilespija. Počeo je da uči kod engleskog džez bubnjara Fila Simena u petnaestoj. U grupi Blues inkorporejted, kojoj se priključio da zameni bubnjara, upoznaje basistu Džeka Brusa. Džindžerov bubnjarski i Brusov osećaj za bas ritam odlično su se slagali, zbog čega se udružuju i u sastavu Grejam Bond Organizejšn. Klepton je 1966. sa Brusom sastavljao bend koji bi bio krem de la krem scene, i Bejker im je bio najlogičniji izbor. Nazvali su se Krim.
KAO DJUK
Nik Mejson iz Pink Flojda tvrdi da je baš Bejker razlog zbog kog je poželeo da ikada zasvira bubanj u bendu, a bubnjar grupe Polis Stjuart Koupland je izjavio da je Džindžer Bejker „what drumming is all about„. Iako je prepoznat kao otac svakog narednog hevi metal bubnjara, Džindžer Bejker nije bio oduševljen tim žanrom, a svoj „originalni, inovativni, divlji i nepredvidljivi“ stil izgradio je ugledajući se na ono što je Djuk Elington u stvari radio celog života: „Svaka ritam sekcija koja je ikad svirala sa Djukom Elingtonom imala je dupli bas bubanj. Kit Mun iz grupe Hu i ja bili smo na jednom Djukovom džez koncertu 1966. i od tad je Kit koristio dva Premijerova bas bubnja, a ja dva Ludvigova.“
Svi su zadivljeni nepredvidljivo dugim improvizacijama Krima, i publika koja pada u trans i kritika i kolege koji se utrkuju u rečima hvale. Karlos Santana je, na primer, rekao: „Oni su supersonični bend, što znači da nemate osećaj da oni sviraju instrumente već da se kroz njih ispoljava samo prisustvo Svetog duha!“
Zbog animoziteta Bejkera prema Brusu, koji je eskalirao u gotovo fatalan fizički obračun, grupa Krim prestaje sa radom već 1969. „To je neverovatno“, primećuje bubnjar Metalike Lars Urlih: „Nama je jedna turneja trajala duže od njihovog celog postojanja, a vidi šta je sve ostalo iza njih.“ Nakon toga, Bejker ponovo sarađuje sa Kleptonom na projektu Blind Faith, a onda formira Džindžer Bejker er fors i odlazi u Afriku gde snima najčešće sa Fela Kutijem, želeći da se stopi sa mističnom prapostojbinom ritma. Novembra 1971. u Lagosu osniva svoj muzički studio. Do tamo je stigao svojim roverom kroz Saharu. Poveo je sa sobom režisera dokumentarnih filmova Tonija Palmera da snimi film Džindžer Bejker u Africi. Tim filmom Džindžerov studio dobija internacionalnu reklamu, pa su Pol Makartni i Vings tu snimili album Band On The Run. Studio nije potrajao do osamdesetih. Džindžer se pridružuje grupi Hokvind na tri albuma, 1985. pomaže Džoniju Rotenu na Albumu njegove grupe Pablik imidž ltd, a onda mu je dunulo da postane glumac. No, bez uspeha.
MAJSTOR
Devedesetih živi u Koloradu igrajući polo i svirajući s grupom Masters ov rialiti. Policija mu je stalno za vratom zbog droge, pa se ponovo seli u Afriku. U maju 2005. trio oldtajmera Krim ima rijunijon turneju. U prvim redovima publike su članovi drugih poznatih bendova i vrebaju da od starih majstora nauče još koji trik.
Sa sastavom Džindžer Bejker konfjužn pošao je na turneju 2013, ali 2016. zdravlje ga izdaje. Navukao se na heroin još u džez klubovima u osvit šezdesetih, 29 puta je pokušao da se skine i uspeo tek osamdesetih na farmi maslina u Italiji. Zavisnost od pušenja mu je ostavila hroničnu plućnu bolest. Idol svih rok bubnjara zauvek nas je napustio 6. oktobra ove godine u osamdesetoj godini, nakon nekoliko neuspelih kardioloških intervencija: „Od svih mogućih stvari koje su mi mogle doći glave, nikad nisam ni pomislio da će to biti srce.“
Časopis „Rolling Stone“ proglasio ga je trećim najboljim bubnjarem na svetu.
