Bizarna priča o požaru koji bukti više od 60 godina odigrava se u gradu Sentrejlija u Pensilvaniji u kome danas živi samo petoro ljudi i predstavlja pravi „grad duhova“. Razlog je vatra koja u rudnicima ispod grada bez prestanka gori od 1962. godine
Pre jednog veka Sentrejlija u Pensilvaniji bila je prometan mali grad ispunjen prodavnicama i stanovnicima koji su se mahom bavili rudarskim poslom. Ugalj iz lokalnih rudnika snabdevao je kuće i bio glavni faktor za lokalnu ekonomiju, a 1200 stanovnika radilo je i živelo kao bliski susedi.
Danas je situacija potpuno drugačija. Ulice Sentrejlije su napuštene. Nekada prometno naselje pretvorilo se u grad duhova. Uzrok je nešto što se još uvek dešava ispod praznih ulica grada – požar u rudniku koji bez prestanka gori više od 60 godina.
Kako je došlo do požara
Kada je sredinom 19. veka otkriveno da se ispod mesta gde je danas Sentrejlija nalazi bogato ležište uglja, osnovan je i ovaj rudarski gradić. Do 1890. godine u njemu je živelo preko 2700 ljudi, većinom rudara ili članova njihovih porodica. Iako su krah berze i Velika depresija snažno pogodili industriju uglja u Sentrejliji, nisu uništili grad.
Za to je bila potrebna tragedija, ali nije sasvim jasno kako je do nje došlo. Čini se da je sve počelo sa napuštenim rudarskim kopom koji je 1962. godine pretvoren u deponiju smeća. Smeće je predstavljalo problem za grad pun neregulisanih deponija, pa je gradsko veće želelo da se reši neželjenih mirisa i pacova.
U maju 1962. godine predložilo je čišćenje lokalne deponije pred proslavu Dana sećanja. Za metod čišćenja odabrali su – paljenje. Iako postoje različite teorije o tome kako je požar u rudnicima započeo, veruje se da je upravo ovaj požar na deponiji u Sentreljiji izazvao vatru ispod grada koja do danas nije ugašena.
Širenje vatre
Vatra u rudarskom kopu (improvizovanoj deponiji) brzo je zahvatila kopove ispod Sentrejlije. Zatim se proširila na rudarske tunele ispod gradskih ulica, a lokalni rudnici su zatvoreni zbog nebezbedno visokog nivoa ugljen-monoksida. Građani su više puta pokušavali da iskopaju i ugase požar, ali svi pokušaji su propali: toliko je napuštenih rudarskih tunela u tom području da jedan, mnogi ili svi mogu podsticati požar – i bilo bi izuzetno skupo i verovatno nemoguće utvrditi koji tuneli hrane vatru i zatvoriti ih sve.
Kako su godine prolazile, tlo ispod samog grada postajalo je sve toplije, dostigavši gotovo 500 stepeni Celzijusa na nekim mestima. Tlo grada počelo je da se urušava, dim je kuljao iz procepa u zemlji i podruma ispunjenih gasom. Stanovnici su počeli da prijavljuju zdravstvene probleme, a kuće su počele da se naginju.
„Čak ni mrtvi ne mogu da počivaju u miru“, napisao je Greg Volter za magazin People 1981. godine. „Veruje se da su grobovi na dva groblja u gradu propali u provaliju vatre koja besni ispod njih.“ Ranije te godine, 12-godišnji dečak je pao u procep koji je stvorio požar, jedva izbegavši smrt.
Grad duhova
Do tada, za Sentrejliju je već bilo prekasno. Umesto da ugasi požar, Kongres je odlučio da otkupi imovinu stanovnika i plati im preseljenje. Zatim, 1992. godine, Pensilvanija je odlučila da iseli preostale stanovnike zauvek. Sve zgrade u Sentrejliji su osuđene na rušenje, a njegov poštanski broj je ukinut. Sedam stanovnika je ostalo putem sudskog naloga i zabranjeno im je da prenose svoju imovinu na druge ili da je prodaju.
Danas Sentrejlija još uvek gori kao jedan od desetina poznatih aktivnih rudarskih požara u Pensilvaniji. Prema državnom Odeljenju za zaštitu životne sredine, požar bi mogao da gori još jedan vek.
U gradu danas živi petoro ljudi kojima su vlasti dozvolile da tu ostanu do kraja života. Ostatak grada je prazan. Putevi su iscrtani grafitima, a iz rupa u zemlji i dalje kulja dim. Grad je u popularnoj kulturi postao inspiracija za horor filmove, kao što je Silent Hill iz 2006. godine.
Izvor: History
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
