Bizarna priča o požaru koji bukti više od 60 godina odigrava se u gradu Sentrejlija u Pensilvaniji u kome danas živi samo petoro ljudi i predstavlja pravi „grad duhova“. Razlog je vatra koja u rudnicima ispod grada bez prestanka gori od 1962. godine
Pre jednog veka Sentrejlija u Pensilvaniji bila je prometan mali grad ispunjen prodavnicama i stanovnicima koji su se mahom bavili rudarskim poslom. Ugalj iz lokalnih rudnika snabdevao je kuće i bio glavni faktor za lokalnu ekonomiju, a 1200 stanovnika radilo je i živelo kao bliski susedi.
Danas je situacija potpuno drugačija. Ulice Sentrejlije su napuštene. Nekada prometno naselje pretvorilo se u grad duhova. Uzrok je nešto što se još uvek dešava ispod praznih ulica grada – požar u rudniku koji bez prestanka gori više od 60 godina.
Kako je došlo do požara
Kada je sredinom 19. veka otkriveno da se ispod mesta gde je danas Sentrejlija nalazi bogato ležište uglja, osnovan je i ovaj rudarski gradić. Do 1890. godine u njemu je živelo preko 2700 ljudi, većinom rudara ili članova njihovih porodica. Iako su krah berze i Velika depresija snažno pogodili industriju uglja u Sentrejliji, nisu uništili grad.
Za to je bila potrebna tragedija, ali nije sasvim jasno kako je do nje došlo. Čini se da je sve počelo sa napuštenim rudarskim kopom koji je 1962. godine pretvoren u deponiju smeća. Smeće je predstavljalo problem za grad pun neregulisanih deponija, pa je gradsko veće želelo da se reši neželjenih mirisa i pacova.
U maju 1962. godine predložilo je čišćenje lokalne deponije pred proslavu Dana sećanja. Za metod čišćenja odabrali su – paljenje. Iako postoje različite teorije o tome kako je požar u rudnicima započeo, veruje se da je upravo ovaj požar na deponiji u Sentreljiji izazvao vatru ispod grada koja do danas nije ugašena.
Širenje vatre
Vatra u rudarskom kopu (improvizovanoj deponiji) brzo je zahvatila kopove ispod Sentrejlije. Zatim se proširila na rudarske tunele ispod gradskih ulica, a lokalni rudnici su zatvoreni zbog nebezbedno visokog nivoa ugljen-monoksida. Građani su više puta pokušavali da iskopaju i ugase požar, ali svi pokušaji su propali: toliko je napuštenih rudarskih tunela u tom području da jedan, mnogi ili svi mogu podsticati požar – i bilo bi izuzetno skupo i verovatno nemoguće utvrditi koji tuneli hrane vatru i zatvoriti ih sve.
Kako su godine prolazile, tlo ispod samog grada postajalo je sve toplije, dostigavši gotovo 500 stepeni Celzijusa na nekim mestima. Tlo grada počelo je da se urušava, dim je kuljao iz procepa u zemlji i podruma ispunjenih gasom. Stanovnici su počeli da prijavljuju zdravstvene probleme, a kuće su počele da se naginju.
„Čak ni mrtvi ne mogu da počivaju u miru“, napisao je Greg Volter za magazin People 1981. godine. „Veruje se da su grobovi na dva groblja u gradu propali u provaliju vatre koja besni ispod njih.“ Ranije te godine, 12-godišnji dečak je pao u procep koji je stvorio požar, jedva izbegavši smrt.
Grad duhova
Do tada, za Sentrejliju je već bilo prekasno. Umesto da ugasi požar, Kongres je odlučio da otkupi imovinu stanovnika i plati im preseljenje. Zatim, 1992. godine, Pensilvanija je odlučila da iseli preostale stanovnike zauvek. Sve zgrade u Sentrejliji su osuđene na rušenje, a njegov poštanski broj je ukinut. Sedam stanovnika je ostalo putem sudskog naloga i zabranjeno im je da prenose svoju imovinu na druge ili da je prodaju.
Danas Sentrejlija još uvek gori kao jedan od desetina poznatih aktivnih rudarskih požara u Pensilvaniji. Prema državnom Odeljenju za zaštitu životne sredine, požar bi mogao da gori još jedan vek.
U gradu danas živi petoro ljudi kojima su vlasti dozvolile da tu ostanu do kraja života. Ostatak grada je prazan. Putevi su iscrtani grafitima, a iz rupa u zemlji i dalje kulja dim. Grad je u popularnoj kulturi postao inspiracija za horor filmove, kao što je Silent Hill iz 2006. godine.
Izvor: History
Čelnici kluba iz Humske više ne mogu da se slože ni u vezi sa pitanjima od krucijalnog značaja, kao što su finansijska sigurnost i vandredna skupština, a sve to u situaciji koja nije nimalo laka za ovaj klub
Šefovi big tech kompanija imaju genijalan model za razvoj veštačke inteligencije – osloniće se na javni novac i na znanje celog čovečanstva. A profit će zadržati za sebe. Koga briga što pride uništavaju planetu
Propisi o braku našli su se među prvim zakonskim aktima donetim sa namerom da se iskoreni nazadno i uspostavi poredak koji bi Srbiju približio idealu “hrišćanske i uljudne Evrope”, o čemu priča knjiga Brak u modernoj Srbiji
Na elitnim američkim univerzitetima vlada epidemija “posebnih potreba”. Po trećina studenata, navodno, ima “dijagnozu”. Barem deo toga može da se objasni modom ovog vremena i imetkom roditelja
U podrumu Železničke stanice Milano Centrale je Peron 21 sa kojeg je u Aušvic odvedeno 1200 Jevreja iz severnih delova Italije. Tu je 2013. otvoren jedinstveni muzej – Memoriale della Shoah
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
