Bilo bi lepo čuti primere vodećih srpskih kompanija koje su uvođenjem interneta u poslovanje uštedele na troškovima marketinga ili organizacije
U čitavom razmatranju razvoja digitalne ekonomije u razvijenom svetu, ponekad se zaboravi na sva ograničenja koja na tu temu postoje u Srbiji. Arhaična telekomunikaciona infrastruktura, nepostojanje regulisane poslovne prakse, nedostatak svetskih standarda organizovanja i opšti manjak civilizacijske infrastrukture, koji se u razvijenim zemljama podrazumeva, čine da razmišljanje o postojanju šansi za razvoj digitalne ekonomije u Srbiji deluje kao zaludno fantaziranje. Stvari su, ipak, malo drugačije.
Kao što je to već mnogo puta ponovio dr Nikolas Negroponte, autor knjige Biti digitalan, smatra se da prihvatanje digitalnog načina života nije primarno pitanje infrastrukture već kulture. Kao primer navodi Kostariku, zemlju sa najvećim stepenom iskorišćenosti kompjutera na svetu, u kojoj na svaki PC dolazi 16 aktivnih korisnika, i sve to uprkos telekomunikacionoj infrastukturi u odnosu na koju čak i ona u Srbiji izgleda moderno. Dakle, gde ima volje…
Kakve su šanse Srbije da se priključi digitalnom svetu? Pa, ona je već deo toga. Imamo internet, imamo i komercijalne prezentacije, imamo čak i jugoslovensku filijalu Amazon knjižare. Ali, kakve su šanse Srbije da brže napreduje u digitalnoj ekonomiji? Nekoliko stvari moglo bi da pomogne.
Prvo, uspostavljanje standarda. Svi vodeći učesnici u digitalnoj ekonomiji u Srbiji moraju da se udruže i organizuju, a dobar primer za to je nedavno pokretanje Udruženja internet provajdera. Međutim, to je samo jedna organizacija, koja se brine samo o jednom aspektu digitalne priče. Potrebna su i udruženja korisnika, internet marketing učesnika, digitalnih medija… Svi oni zajedno, ako su pametni, mogu da lobiraju srpsku vladu za stvaranje povoljnijih uslova za razvoj digitalne ekonomije.
Drugo, potrebni su kodeksi ponašanja koji će nedvosmisleno i vrlo čvrsto štititi privatnost i prava korisnika: kupovina preko neta, slanje komercijalne elektronske pošte, raspolaganje korisničkim podacima i tako dalje. Samo dobra praksa ubediće korisnike da više koriste internet u komercijalne svrhe.
Treće, treba što više raditi sa svetom i usvajati njihovu metodologiju i poslovnu praksu. Velika šansa su i jugoslovenski programeri i njihovo školovanje. S obzirom na kvalitet, potražnju na svetskom tržištu i cenu, programeri bi mogli da budu jedan od boljih izvoznih artikala Jugoslavije u budućnosti. Dobri primeri ovakve prakse već postoje.
Četvrto, državni organi, mediji i vodeće srpske kompanije trebalo bi da daju primer. Usvajanje kulturnih modela je stvar uticaja i ugledanja na druge. Jednostavno, digitalna ekonomija i digitalna priča moraju se napraviti „in“, od državnog vrha nadole. Bilo bi lepo videti predsednika zemlje kako koristi internet i zagovara njegovu efikasnost; bilo bi lepo videti vladu koja u radu koristi elektronsku poštu umesto brda papirnih dokumenata; bilo bi lepo čuti primere vodećih srpskih kompanija koje su uvođenjem interneta u poslovanje uštedele na troškovima marketinga ili organizovanja svojih poslovnih partnera.
Poslednje i najvažnije za specifičnosti srpskog mentaliteta, svi učesnici u priči trebalo bi da se navikavaju da rade zajedno. Sledeći primer japanskog DoCOMo-a, umesto da se svako napinje da bude sve za svakoga, treba omogućiti specijalistima da odrade ono u čemu su najbolji: telekom mreže da obezbeđuju infrastrukturu, proizvođači sadržaja da kreiraju nove poslovne i medijske ideje, marketing agencije da kreiraju digitalne oglase, specijalizovani servisi raznih namena da obezbeđuju živopisnu, dinamičnu i bogatu digitalnu sredinu. Ukratko, povećati broj učesnika u digitalnoj ekonomiji što pre i što više, i onda ostaviti zakonima tržišta da se staraju o ostalom.
Vredi ponoviti, u pitanju je kultura, ne samo infrastruktura.
(kraj)
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
