Pojam debate, inače vezan za politički život i akademsku raspravu, kod nas su u svakodnevnu komunikaciju uveli studenti Beogradskog univerziteta koji poslednjih godina na međunarodnim takmičenjima debatera pobeđuju protivnike iz zemalja u kojima je ovakva vrsta rasprave deo tradicije. Početkom ove godine, pomenimo za sad samo najnoviji uspeh, na Svetskom univerzitetskom prvenstvu na Tajlandu, Miloš Marjanović i Janko Đorđević osvojili su drugo mesto u otvorenoj kategoriji, a Đorđe Radosavljević i Marta Vesić stigli su do četvrtfinala turnira u kategoriji engleski kao drugi jezik. Trojica momaka su članovi Debatnog kluba Pravnog fakulteta, a Marta Vesić je iz Debatnog kluba Fakulteta političkih nauka.
PRVO MALO ISTORIJE
Debata je usmena, formalna diskusija dveju strana, koja se temelji na strukturisanom iznošenju argumenata u cilju razvijanja kritičkog mišljenja i razvijanja sposobnosti racionalnog razmišljanja. Koreni su joj u počecima britanskog parlamenta. Sedamdesetih godina prošlog veka model britanskog parlamenta pretvoren je u akademski model debate, s motivom da se uspostavi još jedno polje takmičenja između univerziteta Oksford i Kembridž. Zatim su uključeni i ostali fakulteti iz zemalja engleskog govornog područja, a takmičari drugih jezika uključeni su tek poslednjih godina prošlog veka.
U Srbiji, debata je ozvaničena osnivanjem Otvorene komunikacije 1997. godine, akademske debatne mreže koja se bavi unapređenjem kulture dijaloga. Osnovali su je studenti i profesori Univerziteta u Beogradu po ugledu na debatne klubove prestižnih evropskih univerzitetskih centara. Naredne godine osnovan je Debatni klub Pravnog fakulteta, ali je rad Otvorene komunikacije na Univerzitetu ubrzo zabranjen kako bi se sprečilo bavljenje studenata gorućim pitanjima tadašnje društveno-političke scene. Rad Otvorene komunikacije je, međutim, nastavljen u ilegali, pa je tih prvih godina debaterka Mila Turajlić, sada u svetu poznata rediteljka, osvojila turnir u Ljubljani. Godine 2000. obnovljen je prvo Debatni klub Pravnog fakulteta, a zatim su osnovani klubovi Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organizacionih nauka, Ekonomskog fakulteta i u desetak gimnazija. Do sada je obrazovne programe Otvorene komunikacije završilo više od 1500 studenata i srednjoškolaca.
KAKO SE TO RADI
Đorđe Radosavljević, predsednik Debatnog kluba Pravnog fakulteta i član Upravnog odbora Otvorene komunikacije, inače student četvrte godine prava, kaže da je nedavno završeno Svetsko prvenstvo na Tajlandu bilo najveće do sada. „Učestvovalo je oko 2000 studenata sa svih kontinenata, pa je pre svega zbog toga to bio izuzetno lep događaj. Proces dobijanja organizacije svetskog turnira je izuzetno zahtevan, a privatni univerzitet na Tajlandu, to je katolički univerzitet, što je kuriozitet u budističkoj zemlji, potrudio se da opravda poverenje. Između ostalog, potrebno je obezbediti kampus sa 200 prostorija, što je Beogradu, koji pokušava da se kandiduje za organizaciju prvenstva 2022. godine veliki problem. Ali, videćemo.“
U osnovnim crtama, takmičenje ima sledeće elemente: postoje četiri tima – prva i druga Vlada (oni koji podržavaju temu) i prva i druga opozicija (ne podržavaju temu). Od momenta kada im sudijski tim (čine ga najbolji debateri na svetu) saopšti temu, imaju 15 minuta i da je osmisle i da je objasne. Svaka tema treba da se predstavi, argumentuje i dokaže. Teme su iz svih oblasti. Na primer, na turniru u Oksfordu, na kome su početkom novembra pobedili Miloš Marjanović i Janko Đorđević i tako postali prvi pobednici u istoriji tog takmičenja koji nisu sa engleskog govornog područja, neke od tema su bile – da li treba zabraniti političke reklame na društvenim mrežama, da li je za Severnu Makedoniju bolje da se prikloni Rusiji s obzirom da joj Makron blokira put ka Evropskoj uniji, da li je bolje biti vernik ili ateista, o Fejsbukovoj kriptovaluti…
Ukratko, osim što treba da znaju da argumentima nadvise protivnika i ubede javnost u svoj stav, debateri treba da poseduju veliko znanje iz, nije preterano reći, svih oblasti. Đorđe Radosavljević kaže da inostrani studenti imaju mnogo više informacija o aktuelnim temama od naših zato što slušaju predavanja o najnovijim dešavanjima u svetu. „Kod nas retko koji profesor uvažava debatu i obraća pažnju na ovo što mi radimo. Mi se informišemo na internetu i prepričavamao jedni drugima. Često i po kafićima, zato što, na primer, nismo uspeli blagovremeno da dobijemo dozvolu za učionicu. Obrađujemo teme koje su bile na prethodnim takmičenjima i tako se snalazimo. Za sve to nam treba mnogo više vremena od, na primer, studenata engleskog govornog područja, koji uče o debati od malih nogu. Ali, ja mislim da to naše uspehe čini većim. “
GREŠKE POLITIČARA
Podrška Beogradskog univerziteta debatnim klubovima je, ljubazno rečeno, nesrazmerna njihovim uspesima. Debatni klubovi teško rade, počevši od dobijanja dozvole za slobodnu učionicu dva puta nedeljno, preko uvažavanja debate u obrazovanju, do novca za odlazak na takmičenja. Takmičenja su veoma skupa, svetska pogotovo, pa su novac za učešće na Tajlandu obezbedili Univerzitet i Otvorena komunikacija, dok su avionske karte platili sami studenti.
Đorđa Radosavljevića ne čudi nezainteresovanost društva za debatu. „Nije opšte mesto da društvu nije stalo do znanja, do ljudi koji razmišljaju. Ljudi koji imaju otvoren stav i koji razmišljaju nisu po volji vlasti. Vlast hoće poslušne ljude. U takvom društvu, bavljenje debatom je jedno od retkih mesta gde se od vas očekuje suprotno. Svestan sam da naši debateri i naši klubovi, bez obzira na uspehe, na širem planu neće promeniti situaciju u društvu zato što nas je malo. Univerzitet ne reklamira debatu niti je podstiče, iako je ta veština izuzetno korisna u obrazovanju, veoma je potrebna za mnoge profesije, a da korist u formiranju ličnosti ni ne pominjem. Na primer, pre nego što sam počeo da se bavim debatom, nisam imao pojma o političkom sistemu Srbije pa ni bilo koje druge zemlje, razgovaram sa ljudima koji imaju drugačije informacije i stavove od mene, debata me je liberalizovala – uvideo sam da neka moja mišljenja nisu bili tačna, lakše mogu da spoznam šta se govori između redova. Fakultet vas tome neće naučiti. Poslodavci cene debatere, neophodni su gde god je potrebno racionalno razmišljanje i sagledavanje problema. Na primer: Pravni fakultet mogu da završe svi oni koji imaju radne navike i razlika između njih je arbitrarna stvar i svodi se na pitanje koliko znanja je kod kog profesora potrebno za devetku. Ali, ako ste vi pobedili u Oksfordu, poslodavac zna da će njegov klijent pre poverovati vama nego vašem kolegi sa boljim prosekom. Znam da su mnogi studenti iz našeg kluba dobili posao upravo zahvaljujući iskustvu u debati.“
Političari se ne bave debatom, kaže Đorđe Radosavljević. iako bi im to bilo veoma potrebno. „Naši političari prave greške koje mi prevaziđemo na trećem času debate, to je druga nedelja početnog kursa. Posle tri godine učenja, posle srednjeg i višeg kursa, mogli bismo da pobedimo svakog političara. U opštoj komunikaciji je bitno šta pričate, kako to dokazujete, kakvi su vam impakti i kako pobeđujete drugu stranu. Debata koja se zasniva na lepom stilu nije dobra, takvom debateru ne verujem. Deluje kao da iza toga skriva nedostatak intelekta. Ako ne dokaže to što priča, ako ne dokaže analizama i osnovanim argumentima, kako da mu verujem.“
Ko može da bude debater? „Svako ko je otvorenog uma i ko je spreman da razmišlja, a naročito da razmišlja o načelima i informacijama koji su protiv njegovih. Na početku kursa mi zainteresovani predstavimo debatu na nekom primeru. Ovog puta smo pričali o Greti Tunberg, i zbog toga smo na društvenim mrežama dobili negativne komentare. Međutim, kad su ti ljudi došli na debatu, uverili su se da nije sve crno-belo kako su mislili. Znači: ti možeš da se ne slažeš sa onim o čemu pričaš, ali postoje tehnike kojima ćeš moći to da odbraniš. Naravno da niko neće očekivati da braniš fašizam, ali znanje o debati ti omogućava da odbraniš i društveno neprihvatljive teme.“ Kurs debate na Pravnom fakultetu Đorđe Radosavljević vodi tri poslednje godine. Nastoji da nađe naslednika zato što on neće još dugo biti student. Taj posao zahteva angažman zbog kojeg nekad trpe ispiti. „Međutim, iskreno, nije mi krivo. Ja sam napredovao zahvaljujući debati, pa zato smem da tvrdim da će pomoći i svakom drugom.“
