foto: miodrag bogdanović
Dunav infrastrukturno izgleda kao potpuno različita reka u različitim državama. U poslednje vreme, aktivno se radi na objedinjavanju ovog regiona, ako ništa drugo, ono bar u ekonomskom i turističkom smislu
Onaj ko odluči da par sati provede na jednom od splavova usidrenih na Dunavu, ispod Kule Nebojše, ima priliku da uživa u reci, u odličnoj hrani, u neverovatnom pogledu, ali i u mudrostima koje u knjigama teško da će naći. Saznaće, primera radi, da je „oko Dunava vazduh s vetra svežiji i hladniji nego pored Save“, ali i da „kad vidiš belu penu na dunavskim talasima, treba da bežiš na obalu“ i spremiš se za nevreme. Podnožje Kalemegdana nije, naravno, jedino mesto na kojem čovek može da čuje ovakve priče. Duž svih 2857 kilometara druge po dužini evropske reke, različiti narodi i kulture razvili su svoje poglede na Dunav i njegovo okruženje, ali i na različite načine pokušavali (i uspevali) da u njemu uživaju i da ga na pravi način iskoriste.
Već i sama dunavska statistika govori dovoljno o značaju te reke za Evropu.
U dunavskom basenu, recimo, živi više od sto miliona ljudi i govori se više od dvadeset različitih jezika. Čak četiri prestonice nalaze se baš na Dunavu – Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd. Brojne kulture razvijale su se u ovoj oblasti još pre devet hiljada godina, a smatra se da je čak 19 rimskih careva rođeno u srednjem i donjem toku Dunava. Na obalama Dunava pronađeno je više značajnih arheoloških lokaliteta, između ostalih i Lepenski vir. Stotine retkih i zaštićenih vrsta žive u Dunavu ili na njegovim obalama. Mnogo je nacionalnih parkova u svim državama kroz koje Dunav protiče, mada poznavaoci tvrde da je Dunavska delta, na ušću Dunava u Crno more, ipak nešto posebno: tu, na četiri hiljade kvadratnih kilometara i u sklopu 23 različita ekosistema, živi 300 vrsta ptica i desetine životinjskih vrsta.
Pošto izvire u Nemačkoj, teče kroz srednju i jugoistočnu Evropu, a tok završava u Rumuniji, Dunav infrastrukturno izgleda kao potpuno različita reka u različitim državama. U poslednje vreme, aktivno se ipak radi na objedinjavanju ovog regiona, ako ništa drugo, ono bar u ekonomskom i turističkom smislu, čime se između ostalog bavi i Dunavski centar za kompentenciju (DCC). Fokus teme ove organizacije su kulturno-istorijsko nasleđe, prirodno okruženje i aktivni turizam, a okuplja različite partnere (nacionalne turističke organizacije, nevladin sektor, restorani, hoteli, kampovi,…) iz deset zemalja. Činjenica da je Beograd sedište DCC-a, Srbiji omogućava jači turistički angažman, promociju na evropskom i svetskom turističkom tržištu, ali i učešće u novim regionalnim turističkim ponudama. Između ostalog, Srbija je deo značajne kulturne rute – „Put rimskih careva i Dunavski put vina“, koja je zvanični kandidat za sertifikaciju kao Kulturna ruta Saveta Evrope i inače jedina koja je formirana u ovom delu sveta. U pitanju je inače ruta koja povezuje Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju, odnosno dvadeset rimskih lokaliteta i dvanaest vinskih regija koje postoje u ovim državama. Turistima zainteresovanim za ovakav tip aktivnosti, nudi se priča o životnom stilu, značaju i zaostavštini rimskih imperatora u našim krajevima, ali i praćenje kako se ukus vina od istih sorti grožđa – u zavisnosti od sunca, vetrova i terena – menja dok putujete niz Dunav.
„Za razliku od gornjeg toka Dunava, koji je razvijeno i povezano turističko tržište, u srednjem i donjem Dunavu to nije slučaj. I pored prirodnih i kulturnih atrakcija, tu nemamo dovoljno atraktivnih turističkih proizvoda niti dovoljno konkurentan sektor turizma. Zato je za početak važno raditi na tome da se pojača turistička razmena unutar regije, umesto da se isključivo radi na privlačenju stranih turista, iako na prvi pogled to izgleda kao bolja opcija“, kaže za „Vreme“ Danko Ćosić iz DCC-a. Stranaca ipak ima: to su uglavnom avanturisti koji ne očekuju razvijenu infrastrukturu, koji su kulturno radoznali i uglavnom dolaze iz Nemačke, Austrije i Holandije.
„Blue Week“ ili, u prevodu, „Plava nedelja“, manifestacija je koja se već četiri godine organizuje u vreme proslave Dana Dunava, u organizaciji DCC-a i lokalnih partnera iz više podunavskih država. Ideja je da se i ovom manifestacijom ojača atraktivnost Dunava kao turističke destinacije i posetiocima ponudi što više inovativnih i atraktivnih sadržaja. Ove godine, priredile su je različite organizacije i institucije iz Beograda, Kladova, rumunskog grada Drobeta Turn Severina i bugarskog grada Rusa, a ukupno je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi.
U Rusu su 28. juna održane su izložba i degustacija vina, kao i čišćenje gradskog keja (u sklopu akcije „Do It For The Danube“, koja za cilj ima da se Dunavu, koji ljudima mnogo daje, konačno i nešto pruži). Istog dana održan je niz manifestacija na gradskom trgu u Drobeta Turnu Severinu, odakle je više stotina biciklista vozilo do „komšijskog“ Kladova, na drugoj obali Dunava. Nedelju dana kasnije, 5. jula, posetioci su u Beogradu imali priliku da degustiraju vina iz dvanaest vinskih regija, da učestvuju u Dunavskom kvizu, ali i da voze kajak od Kalemegdana do Velikog ratnog ostrva i saznaju nešto o prirodnom bogatstvu ovog dela reke.
Samo dva koraka dele Novaka Đokovića od osvajanja 100. titule u karijeri. Srpski teniser ima priliku da u subotu, u Ženevi, postane tek treći teniser koji je došao do trocifrenog broja trofeja
Sudbina formata Evrolige i učesnika naredne sezone biće poznata sledećeg četvrtka, kada će akcionari ovog takmičenja glasati o ključnim promenama. Sve upućuje na proširenje na 20 timova, što bi praktično garantovalo mesta za oba beogradska kluba
U Engleskoj će od avgusta početi primena prve rutinske vakcine protiv gonoreje na svetu, saopštili su zdravstveni zvaničnici. Ova odluka dolazi usred rekordnog porasta slučajeva ove bakterijske infekcije, kao i rastuće zabrinutosti zbog otpornosti na antibiotike
Reporteri „Vremena“ u više prodavnica nisu pronašli plazma keks. Iz kompanije zvanično ćute, a nezvanično se čuje da još nisu uspeli da vrate proizvodnju u punom obimu
Po izboru globalnog sajta za arhitekturu ArchiDaily, Srpski paviljon izabran je među pet najboljih na Bijenalu arhitekture u Veneciji, a u okviru tog izbora naš paviljon je naveden na prvom mestu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Režimski napad na visoko obrazovanje
Kako se sprema Šešeljev zakon 2.0 Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
