Tekst koji sledi je iz “Iz rediteljske beležnice” i dogodine će biti u istoimenoj knjizi. Nastao je povodom drame Hauarda Brentona Ućutkivanje Sokrata premijerno prikazane u Londonu pre dve godine, koja će, u režiji Nebojše Bradića, biti premijerno izvedena u avgustu u Centru za kulturu Tivat, a zatim i u Beogradu u Bitef teatru
Da li ste odabrali žrtvenog jarca?
Prva stvar u krizi je upravo to učiniti.
U antičko doba, ubrzo pošto se dogodila neka velika pošast ili nevolja – rat, epidemija, smrt vladara – prva stvar je bila da se pronađe žrtveni jarac. Kad to uradite, natovarite na njegovu glavu strahove, stid, grešnost, sve što vam padne ruku… i pustite ga da odluta napolje, u divljinu. Onda ga ulovite, izvadite mu srce i spalite ga kao dar bogovima.
Jesmo li to već uradili?
Sokrat je optužen za poricanje postojanja bogova, za izmišljanje novih bogova i kvarenje atinske mladeži. U stvarnosti, Sokrat je bio duboko religiozan i bilo je prljavo optužiti ga za bogohuljenje. U osnovi ovih optužbi bio je strah da je Sokrat osoba koja izaziva nevolje, da je subverzivna ličnost koja preti državi izlažući njene tradicionalne vrednosti kritičkoj misli.
Mnogo je godina Sokrat izazivao Atinjane, a da zbog toga nije trpeo posledice jer se Atina uglavnom odlikovala slobodom govora i mišljenja. Ali, moćnim ljudima je u jednom času bilo dosta Sokrata. Neugledni sedamdesetogodišnjak koji je visio na javnim mestima, okružen učenicima koji su ga obožavali i koje je učio da život bez stalnog preispitivanja nije vredan življenja, da ne znamo ništa i da je neophodno neprestano učiti, ugrožavao je stabilnost zajednice. A grad je žudeo za sigurnošću.
U nesigurna vremena tokom Peloponeskog rata i neposredno nakon njega, Sokrat je sebi stvorio neprijatelje. Tome je doprineo brutalan puč oligarha 411. p. n. e. koji je propao posle godinu dana. Usledio je novi puč, kada se Atina 404. p. n. e. predala Sparti. Demokratija je obnovljena, ali je nacionalni ponos bio duboko povređen.
Atinska demokratija je 399. p. n. e. bila krhka. Ekonomija je bila pogođena: spartanske trupe su spalile imanja, a izbila je i epidemija kuge. Narod je bio besan, iscrpljen, željan da okrivi nekoga, a u mračnim vremenima skraćivanje za glavu proslavljenih sugrađana bila je omiljena atinska društvena zabava. Sokrat je bio slavna ličnost, najpoznatiji čovek u gradu, ali ne i od svih omiljen. Samo jednom je bio na javnoj funkciji kao predsednik parlamenta, i to tek jedan dan. Iskoristio je svoj glas kako bi pokušao da spreči pogubljenje šestorice vojskovođa u trenutku kada je grad urlao tražeći njihovu krv. Sokratov argument je glasio: suđenje nije zakonito.
Porota sastavljena od 501 člana bila je spremna da Sokratu potkreše krila pa ga je prilikom prvog glasanja osudila tesnom većinom. Zakon je Sokratu dozvoljavao da predloži alternativnu mogućnost – progonstvo ili veliku novčanu kaznu – što bi sud prihvatio. U tom slučaju, Sokrat bi otišao kući.
Ali on nije zatražio progonstvo niti kaznu u vidu novčane globe. Umesto toga, predložio je da bude primljen u Pritaneum na doživotno izdržavanje koje bi bilo isplaćivano iz javnog budžeta, što je bila počast namenjena nacionalnim junacima. Razbesnele sudije ponovo su glasale i – potvrdile smrtnu presudu.
Sokrat je potom odbio da pobegne iz zatvora govoreći da bi bekstvo uništilo njegovu reputaciju te da on mora da poštuje zakone demokratije, čak i kada su ih izopačili neprijatelji.
Da li je Sokrat “otkazao” (cancel) sebe? Da li je on na suđenju u Atini 399. p. n. e. svojim preterano komičnim govorom namerno razjario porotu kako bi osigurao da ga osude na smrt? Da li je on uništavanjem samog sebe isprobavao državu? Ili je to bio vrhunac temeljne istrage kojom je pokazao da duša nadživljuje smrt?
Velike priče svojim značajem daleko premašuju trenutak u kojem su nastale.
Generali Osiguranje Srbija predstavilo je „Superlavić“, kolektivno osiguranje namenjeno kompanijama i organizacijama, koje porodicama zaposlenih obezbeđuje finansijsku i psihološku podršku u slučaju teških i retkih bolesti kod dece
Prvi crnogorski satelit Luča uspješno je poslao svoj prvi signal iz svemira, čime je zvanično započeo operativnu misiju u orbiti
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
