Oskar 2025
Ko je sve nominovan za najveću filmsku nagradu
Posle dva odlaganja zbog požara u Los Anđelesu, Holivud je objavio nominacije za ovogodišnje Oskare
Tekst koji sledi je iz “Iz rediteljske beležnice” i dogodine će biti u istoimenoj knjizi. Nastao je povodom drame Hauarda Brentona Ućutkivanje Sokrata premijerno prikazane u Londonu pre dve godine, koja će, u režiji Nebojše Bradića, biti premijerno izvedena u avgustu u Centru za kulturu Tivat, a zatim i u Beogradu u Bitef teatru
Da li ste odabrali žrtvenog jarca?
Prva stvar u krizi je upravo to učiniti.
U antičko doba, ubrzo pošto se dogodila neka velika pošast ili nevolja – rat, epidemija, smrt vladara – prva stvar je bila da se pronađe žrtveni jarac. Kad to uradite, natovarite na njegovu glavu strahove, stid, grešnost, sve što vam padne ruku… i pustite ga da odluta napolje, u divljinu. Onda ga ulovite, izvadite mu srce i spalite ga kao dar bogovima.
Jesmo li to već uradili?
Sokrat je optužen za poricanje postojanja bogova, za izmišljanje novih bogova i kvarenje atinske mladeži. U stvarnosti, Sokrat je bio duboko religiozan i bilo je prljavo optužiti ga za bogohuljenje. U osnovi ovih optužbi bio je strah da je Sokrat osoba koja izaziva nevolje, da je subverzivna ličnost koja preti državi izlažući njene tradicionalne vrednosti kritičkoj misli.
Mnogo je godina Sokrat izazivao Atinjane, a da zbog toga nije trpeo posledice jer se Atina uglavnom odlikovala slobodom govora i mišljenja. Ali, moćnim ljudima je u jednom času bilo dosta Sokrata. Neugledni sedamdesetogodišnjak koji je visio na javnim mestima, okružen učenicima koji su ga obožavali i koje je učio da život bez stalnog preispitivanja nije vredan življenja, da ne znamo ništa i da je neophodno neprestano učiti, ugrožavao je stabilnost zajednice. A grad je žudeo za sigurnošću.
U nesigurna vremena tokom Peloponeskog rata i neposredno nakon njega, Sokrat je sebi stvorio neprijatelje. Tome je doprineo brutalan puč oligarha 411. p. n. e. koji je propao posle godinu dana. Usledio je novi puč, kada se Atina 404. p. n. e. predala Sparti. Demokratija je obnovljena, ali je nacionalni ponos bio duboko povređen.
Atinska demokratija je 399. p. n. e. bila krhka. Ekonomija je bila pogođena: spartanske trupe su spalile imanja, a izbila je i epidemija kuge. Narod je bio besan, iscrpljen, željan da okrivi nekoga, a u mračnim vremenima skraćivanje za glavu proslavljenih sugrađana bila je omiljena atinska društvena zabava. Sokrat je bio slavna ličnost, najpoznatiji čovek u gradu, ali ne i od svih omiljen. Samo jednom je bio na javnoj funkciji kao predsednik parlamenta, i to tek jedan dan. Iskoristio je svoj glas kako bi pokušao da spreči pogubljenje šestorice vojskovođa u trenutku kada je grad urlao tražeći njihovu krv. Sokratov argument je glasio: suđenje nije zakonito.
Porota sastavljena od 501 člana bila je spremna da Sokratu potkreše krila pa ga je prilikom prvog glasanja osudila tesnom većinom. Zakon je Sokratu dozvoljavao da predloži alternativnu mogućnost – progonstvo ili veliku novčanu kaznu – što bi sud prihvatio. U tom slučaju, Sokrat bi otišao kući.
Ali on nije zatražio progonstvo niti kaznu u vidu novčane globe. Umesto toga, predložio je da bude primljen u Pritaneum na doživotno izdržavanje koje bi bilo isplaćivano iz javnog budžeta, što je bila počast namenjena nacionalnim junacima. Razbesnele sudije ponovo su glasale i – potvrdile smrtnu presudu.
Sokrat je potom odbio da pobegne iz zatvora govoreći da bi bekstvo uništilo njegovu reputaciju te da on mora da poštuje zakone demokratije, čak i kada su ih izopačili neprijatelji.
Da li je Sokrat “otkazao” (cancel) sebe? Da li je on na suđenju u Atini 399. p. n. e. svojim preterano komičnim govorom namerno razjario porotu kako bi osigurao da ga osude na smrt? Da li je on uništavanjem samog sebe isprobavao državu? Ili je to bio vrhunac temeljne istrage kojom je pokazao da duša nadživljuje smrt?
Velike priče svojim značajem daleko premašuju trenutak u kojem su nastale.
Posle dva odlaganja zbog požara u Los Anđelesu, Holivud je objavio nominacije za ovogodišnje Oskare
Konačno su pametni u prvom planu. Preslatko je kako su devojke i momci, uglavnom predstavljajući se samo imenom, i ne zato što su nova lica, svojom elokvencijom i načinom razmišljanja oduvali obe etablirane strane javnosti. To nisu doneli ni polet, ni energija, bar ne samo oni, već svež pogled na realnost, krajnje bespoštedan
Do sada niko nije skenirao ljudski mozak na način da je pregledao, identifikovao i odredio uloge ćelija u njemu. U međuvremenu, naučnici “vežbaju” takvu vrstu istraživanja na jednom drugom biću po imenu Drosophila melanogaster – vinska mušica
Na reci Đetinji, ispod zidina srednjovekovnog Užica, nalazi se mala hidroelektrana „Pod gradom“ – pionir primene Teslinog višefaznog sistema naizmenične struje
Imaju dobre kontakte, nove rute za šverc kokaina i profesionalniji su nego što su bili, kaže za „Vreme“ o balkanskim kartelima bivši načelnik Europola, finski policajac Jari Liuku
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve