Aktuelna izložba Akvizicije 2020 prezentuje najnovije članove velike i važne Cepterove kolekcije
Kolekcija Muzeja Zepter pruža uvid u savremenu srpsku likovnu scenu, ali je jedinstvenom čine akvizicije radova od poslednjih decenija prošlog veka do danas. Taj njen deo je rezultat redovnog otkupa radova još od 1994. godine kada je osnovana Galerija Zepter, preteča sadašnjeg muzeja, i do danas broji 577 dela. Nije preterano reći da ih je sve izabrala dr Ivana Simeonović Ćelić, koja kolekciju vodi od osnivanja. Najnovije članove Cepterove zbirke moguće je videti na izložbi Akvizicije 2020, koja je, inače, tradicionalna manifestacija ovog muzeja početkom svake godine.
Iako je otkup nešto manjeg obima nego što je to bila praksa prethodne decenije, radovi sedam odabranih umetnika privlače pažnju raznovrsnošću, maštovitošću, kreativnošću i kvalitetom. To su radovi Vesne Knežević, Vuka Vučkovića, Đorđa Aralice, Petra Sibinovića, Snežane Pešić Rančić, Sretka Divljana i Šemse Gavrankapetanović.
foto: lenka pavlović…i Ivana Simeonović Ćelić
„Svake godine otkupimo više od dvadeset dela, po pravilu na izložbama i u ateljeima umetnika, ali je ovom prilikom izbor bio nešto sužen zbog manjeg broja izložbi, a i zato što smo zbog epidemioloških razloga proredili posete ateljeima“, kaže dr Ivana Simeonović Ćelić, direktorka Muzeja Zepter. „Poslednjih godina naklonjeniji smo mlađim umetnicima, ali naravno da je popunjavamo i starijim autorima i onima kojih više nema, kako bi naša zbirka imala što potpuniji i tačniji kontinuitet. Prilikom izbora oslanjam se na svoje znanje, decenijsko iskustvo, poznanstva, ali i ‒ lični afinitet, što uopšte ne krijem. Pratim likovnu scenu duže od četiri decenije i dobro mi je poznata. Pokušavamo da u našoj, sada već velikoj kolekciji, imamo jedinstven pogled na umetnost druge polovine 20. veka i početka novog milenijuma, da to bude skladna celina u kojoj ništa ne štrči. Stroge kriterijume smo postavili odavno, još na početku rada, i njih nikada ne dovodimo u pitanje.“
Uobičajeno je da se otkupljuje po jedan rad. Međutim, prošle godine otkupljena su dva rada Vuka Vučković, zato što je „on pre nekoliko godina imao izvanrednu izložbu u Galeriji Haos, kao dobitnik Prve nagrade za crtež iz Fonda Vladimira Veličkovića. Tada su mi se veoma dopali njegovi sjajni radovi, ali nisam odreagovala, i sada smo to ispravili,“ objašnjava Ivana Simeunović Ćelić. „Zatim, smatramo da su umetnički opusi dovoljno dobro prezentovani sa po dva dela u kolekciji. Međutim, iako smo već posedovali ostvarenja Šemse Gavrankapetanović, ona je prošlog leta realizovala izuzetno dobru izložbu u Kući legata, pa smo sada otkupili još dve njene slike. Vesna Knežević je već zastupljena u našoj zbirci sa jednom slikom, a sada smo nabavili i drugu, upravo onu za koju smo procenili da je prikladna za muzejsku zbirku.“
Na izložbi aktuelnih akvizicija su i stilizovane slike Snežane Pešić Rančić rađene akrilom na flizelinu pa zalepljene na providnu foliju od ogledala. Ona koristi i niti koje lepi ili ih ostavlja slobodno u prostoru. Spaja umeće slikanja sa novim materijalima. Dok prikazuje staricu koja mota klupko i devojčicu sa vunom na rukama, pokušava da oživi svoja i naša sećanja na neka davna vremena. Zanimljivo je primetiti kako je ovo prvi put da Muzej Zepter otkupi autora koji je diplomirao na Fakultetu primenjene umetnosti i time ublaži odavno obesmišljenu ali neumoljivu podelu na likovnjake i primenjaše. „Ta podela više nije stroga kao što je bila nekad, ja sam završila smer za tekstil a bavim se čistom likovnošću, zato što sam osposobljena da likovnost prenesem u industriju. Dakle, reč je o slikarstvu na tekstilnim podlogama,“ kaže Snežana Pešić Rančić i naglašava da je za svakog umetnika velika čast da se nađe na izložbi i u Cepterovoj kolekciji.
Petar Sibinović deli Snežanino mišljenje da je kolekcija Cepter jedna od naših najboljih. „Ima tome decenija kako je profesorka Ivana Simeunović Ćelić ustanovila praksu da obilazi studentske izložbe na Fakultetu likovnih umetnosti i otkupi poneki rad koji joj se naročito dopadne. Pratio sam to od početka, dolazio redovno na otvaranja izložbi akvizicija, pa mi je naravno izuzetno važno što je i mene prepoznala. Vreme će pokazati da li ćemo i mi jednom moći da se približimo imenima kao što su Ćelić ili Lubarda. Volim da eksperimentišem sa materijalima koji nešto govore o mojoj ideji. Na ovoj izložbi su dve skulpture od polietilena. Reciklirao sam odbačene čepove i granule, i od najzastupljenijeg otpada na planeti napravio estetske objekte, koji će, nadam se, nekog usrećiti i oraspoložiti.“
Jovan Bijelić, Zora Petrović, Sreten Stojanović, Marko Čelebonović, Milo Milunović, Nandor Glid, Dušan Džamonja, a svakako i već pomenuti Stojan Ćelić i Petar Lubarda su među antologijskim imenima savremene jugoslovenske i srpske umetnosti iz Cepterove kolekcije, neizbežni u priči o našoj umetničkoj sceni. Zanimljivo je kako pomenuti period, na osnovu materijala koji je prikupljen i koji je pregledala, ocenjuje Ivana Ćelić. „Vekovima su umetnici svrstavani po stilovima i pravcima, i tako je bilo do druge polovine prošlog veka. A onda je od transavangarde, koja se pojavila osamdesetih godina, došlo do velike disperzije. Umetnici se više ne mogu stavljati u kalupe, oni istina liče zato što vuku iste korene, mogu se praviti neke paralele među njima, ali je nemoguće razvrstavati ih po fiokama. O tome svedoči i naša kolekcija, koju, podvlačim, prikupljamo onako kako smo se dogovorili na početku: bez uticaja, ustupaka, sentimenta ili poklona kojima se, mimo umetničkih kriterijuma, ne gleda u zube. Ljuljamo pažljivo i s ljubavlju ovu zbirku i pokušavamo da budemo promoteri istinskih vrednosti. Mladi koje smo otkupljivali pre deceniju, dve i dalje su prisutni na likovnoj sceni, bore se, i to mnogo govori. Da ne verujem da je ovo što sada nabavljamo najbolje kod nas, ne bih se ovim poslom ni bavila. Zadovoljna sam što kada se osvrnem na ovu najnoviju postavku akvizicija, vidim da je reč o jednoj lepoj izložbi. Još jednom se potvrđuje deo dogovora iz vremena kada smo započinjali ovu priču, da će naše aktivnosti koštati, ali će donositi visok nivo i mi ćemo biti značajan faktor naše kulture i ozbiljan uvid u ono bitno što se događa na savremenoj likovnoj sceni.“
Najnoviji prilozi tom Cepterovom nastojanju su reljef u ručno pravljenom papiru posvećen starom pismu „bosančica“ Šemse Gavrankapetanović, ulje na platnu Otvaranje Vesne Knežević koje, prepoznatljivo snažnim zamasima četke, prikazuje nežni dodir dva bića, potom pleteni šešir od varenog metala Đorđa Aralice, slike šetnje ljubimca dalmatinca u tehnici akril na platnu Sretka Divljana, radovi od reciklirane plastike Petra Sibinovića, skeleti u akriliku Vuka Vučkovića, i dela Iz prošlosti i Premotavanje Snežane Pešić Rančić, prezentovani na izložbi Akvizicije 2020.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bio je košarkaški superstar kada je 1991. utvrđeno da je zaražen HIV-om. To je rekao javno i to je bila prekretnica. Do danas se Ervin Medžik Džonson angažuje na strani zaraženih i bolesnih od side.
Dinamički ili intervalski red vožnje koji bi trebalo da počne da se primenjuje od 2025. godine podrazumeva da za samo nekoliko prvih jutarnjih i nekoliko poslednjih večernjih polazaka postoji tačno određeno vreme. To pogoduje privatnim prevoznicima, a ne i građanima
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
U Libiji je mir, ljudi putuju slobodno iz jednog u drugi deo zemlje, a stanovnici oba dela zemlje su, kako je reč o istom narodu, veoma ljubazni kada čuju da neko govori dijalektom iz onog drugog dela države
Obaveze, porodica, „kvalitetno“ slobodno vreme… Kako da sve stignemo? Čuvena autorka bestselera Džuli Morgenstern kaže za „Vreme“ da treba dobro planirati – ali ne baš sve
Solidarnost uključuje pomoć, saradnju, zajedničko delovanje koji počivaju na prepoznavanju zajedničkog interesa, u ovom slučaju opstanka golog života, opstanka zajednice protiv koje se okrenula otuđena vlast koja se ponaša kao čopor
Parolu da zemlja „ne sme stati“ Vučić je raširio poput kišobrana nad sobom i svojom partijom ne bi li pokrio sistemsku bahatost, lopovluk i amoralnost. Životi građana ovde nisu od značaja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!