Sutjeska
Probudite svoj istraživački duh i pronaći ćete impresivan, zapanjujući, prelepi komadić planete tu, u komšiluku. Otkrijte ono što je do danas za mnoge ostao neotkriveni svet…
Najluđi rafting na svetu je, kažu, onaj na reci Kolorado. Najluđi rafting možemo doživeti i u komšiluku, jer kanjon Tare, koji se proteže Nacionalnim parkom Durmitor u Crnoj Gori, drugi je po veličini kanjon u svetu.
Amazonska prašuma je najveća svetska prašuma, ujedno i najbogatija biološkom raznovrsnošću, koja je pod stalnim pritiskom čovekovog uticaja. Nacionalni park Sutjeska u Bosni i Hercegovini krije Perućicu, najveću i najstariju evropsku prašumu u koju ljudska noga još nije kročila.
U Velikoj Britaniji postoji društvo ljubitelja orhideja, ponosno na sve vrste orhideja koje rastu na Ostrvu, a za njihovo osmatranje spremno je izdvojiti iznose koji su nezamislivi u našim turističkim krugovima. Na samo jednoj livadi u Sloveniji postoji više vrsta orhideja nego u celoj Velikoj Britaniji. A onima koji sanjaju o putu na Mesec, predlažemo put u Cerknicu. Kada Cerkničko jezero presuši, ono je nalik površini Meseca, a i Slovenija je znatno bliže od Meseca.
Za neverovatan pogled nije potrebno penjati se na najpoznatije svetske planine. Velebit, na tek nekoliko sati udaljenosti, obara s nogu: od pogleda na Kornate do slušanja najdužeg leta jednog kamenčića. Jama Velebita, smeštena u Nacionalnom parku Severni Velebit, najveća je podzemna vertikala na svetu!
Bajkalsko jezero najstarije je i najdublje na svetu. Sibir je, međutim, daleko. Pogled na jedno od najdubljih jezera u Evropi, a zasigurno najdublje na Balkanskom poluostrvu, pruža se i sa Nacionalnog parka Galičica u makedonskom Ohridu.
Ne treba da plovimo Volgom da doživimo neobično iskustvo najduže evropske reke. Mnogo je bliža Đerdapska klisura. Kroz ovu najdužu i najveću klisuru u Evropi protiče reka Dunav, stvarajući veličanstveni prirodni fenomen Nacionalnog parka Đerdap u Srbiji.
Sve to krije region Dinarskog luka, za mnoge sasvim neotkriveni svet.
Prepoznavši neopisivu lepotu regiona, kulturnu različitost, a istovremeno neverovatnu sličnost, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF povezala je parkove prirode i nacionalne parkove od Slovenije do Albanije u mrežu Parkova Dinarida. Naš region bogatstvom svoje biološke raznovrsnosti zaslužuje da stane rame uz rame sa najpoznatijim svetskim turističkim odredištima, a mreža od 75 parkova, koji kroz inicijativu „Parkovi Dinarskog luka“ pronalaze put ka održivom turizmu, za to je idealan početak. Malo je mesta na svetu gde u jednome danu možeš videti neverovatnu močvaru, otkriti fantastične pećine i plivati pod očaravajućim vodopadom. Malo je regiona gde se sa jednim rezervoarom goriva automobilom može proći kroz četiri zemlje, upoznati različite kulture i uživati u najfinijim gastronomskim specijalitetima.
Otkrijte neotkriveni svet! A pre puta posetite www.discoverdinarides.com.
WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih nezavisnih organizacija koje se bave zaštitom prirode. Ima gotovo pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
