Čudna sezona

Je l’ ima još nekoga da prati tenis? Ili se izgleda sve svelo na praćenje sporednih, vansportskih dešavanja koje prate beli sport cele ove sezone? Još u decembru prošle godine, svi su se ponadali da će se tenis – ošamućen od nokdauna prouzrokovanog restriktivnim merama i korona virusom – u punom sjaju vratiti u epicentar sportskih zbivanja. Delovalo je nekako da će se sve konačno vratiti u normalu. I onda je došao Australijen open. “Španska serija” oko deportacije Novaka Đokovića, pravno-birokratske zavrzlame i medijski senzacionalizam koji su pratili ovaj slučaj, u drugi plan su bacili prvi grend slem sezone.

KOVID, PA RAT

Nakon toga, sukob u Ukrajini. Ni krivi ni dužni, ruski i beloruski teniseri i teniserke suočili su se sa svojevrsnom “odmazdom” ATP i WTA tura, jer su zbog vojnog napada Rusije na Ukrajinu bili prinuđeni da igraju pod neutralnim obeležjima, bez državnih zastava i himni. Nakon što je u februaru otpočeo ratni sukob, teniske organizacije kao što su Dejvis kup i Bili Džin King kup, onemogućile su Rusima i njihovim beloruskim koleginicama i kolegama da učestvuju u timskim teniskim takmičenjima, iako su prethodne godine oba pomenuta turnira osvojili upravo ruski timovi.

Sa druge strane, javnost, ne samo ovdašnja, pomno je pratila kompleksan i trnovit put kojim je mesecima unazad morao da prolazi Novak Đoković. Rezolutno odbivši da se vakciniše protiv kovida 19, tada još prvi reket sveta morao je da propusti američku turneju i dva mastersa na betonu – u Majamiju i Indijan Velsu – na kojima je inače uvek beležio sjajne rezultate. Njegovih dosadašnjih šest titula u Majamiju i pet u Indijan Velsu govore za sebe. Ipak, američke federalne vlasti bile su neumoljive – donele su odluku da samo oni igrači koji su potpuno vakcinisani protiv korone mogu da igraju na ovim turnirima.

ŠTAKE, PA TITULA

Činjenica je da je dosadašnji deo sezone obeležio Noletov najveći rival, Španac Rafael Nadal. Osvojivši oba grend slema ove godine – otvorena prvenstva Australije i Francuske – stigao je do rekordne 22. grend slem titule. On je tako dodatno pobegao na večnoj listi Đokoviću i Rodžeru Federeru, koji su osvojili po 20 GS titula.

Ali i taj njegov uspeh nije prošao bez senke sumnje, pa se tako više govorilo o događajima van terena nego o teniskim performansama Rafaela Nadala. Mediji su naširoko izveštavali o njegovoj hroničnoj povredi stopala, zbog kojih nedeljama uopšte nije mogao normalno ni da hoda, sve potpomažući se štakama. Da bi onda, kada je to bilo najpotrebnije, u velikom stilu osvajao najprestižnije svetske turnire.

Mnogi su polemisali i o dopingu Španca, a stupce štampe (ne samo sportske) punile su informacije o injekcijama i ubrizgavanjima nekakvih posebnih medikamenata i blokatora nerava u njegovo povređeno stopalo. Čak je i legendarni američki teniser Džon Mekinro rekao da bi Nadala trebalo “konstantno testirati na svim velikim turnirima i analizirati šta to tačno ubrizgava u stopalo”, kako bi se prestalo sa “teorijama” o dopingu.

Kada je Novak u pitanju, videlo se da je srpski teniser u važnim duelima bio malo “zarđao”, da nije igrao na svom prepoznatljivom, vrhunskom nivou i da su mu nedostajali energija i mečevi u nogama. Umeo je, doduše, ove godine Novak povremeno i da bljesne – osvojio je titulu iz serije Masters 1000 u Rimu – čisto da podseti zašto je proveo rekordne 373 sedmice na vrhu teniskog karavana, ali naprosto nije imao kontinuitet. Posebna priča je to što Đoković nije ni dobio priliku da brani ogroman broj poena osvojenih prethodne godine, ali delom je i sam odgovoran za takvu situaciju u kojoj se našao.

IZBACIVANJE SA VIMBLDONA

foto: ap photo / kirsty wigglesworth

I kao da nije bilo dovoljno svojevrsno “oduzimanje državljanstva” od strane ATP-a Rusima i Belorusima, koji nisu mogli da igraju pod svojom, nego pod neutralnom zastavom, već je i najprestižniji i najstariji teniski turnir na svetu, Vimbldon, doneo nesvakidašnju (para)političku odluku – da zbog invazije Rusije na Ukrajinu, koju podržava Belorusija, izbaci ruske i beloruske teniserke i tenisere sa takmičenja na terenima Ol Ingland klaba. Asocijacija teniskih profesionalaca promptno je reagovala na ovu kontroverznu odluku Engleza i odlučila da oduzme ATP bodove za takmičenja na Vimbldonu, kao vid kontrasankcija za odluku Ol Ingland klaba da zabrani učešće igračima iz Rusije i Belorusije.

Teniserke i teniseri tako neće moći da brane osvojene bodove od prošle godine, a najveći ceh platiće prošlogodišnji osvajač Vimbldona Novak Đoković, ali i drugi igrači koji su dobro odigrali prošlogodišnji turnir. “Mogli su da oduzmu bodove, kao što jesu, ali da za one koji su zaradili bodove prošle godine zamrznu kao što je bilo tokom pandemije. Bodovi se tope, a nemam mogućnost da ih odbranim zbog kancelarije i politike. Na ličnom nivou, izgubiću 4000 bodova ove godine bez prilike da ih branim – Australijaen open i Vimbldon. Individualno, negativno to utiče na mene”, rekao je Đoković.

On je, međutim, ipak dodao da mu je “kolektivno, drago što su se igrači ujedinili sa ATP-om i pokazali grend slemu da kada se desi greška – a jeste se desila od strane Vimbldona – moramo da pokažemo da će biti posledica. Podržavam igrače i jedinstvo igrača, oduvek sam to radio i uvek ću raditi”, objasnio je srpski teniser. U utorak, kada ovaj broj “Vremena” odlazi u štampu, treći grend slem sezone već je počeo, dok kladionice očekivano najveće šanse za titulu daju našem teniseru, koji će se boriti za svoj sedmi trofej na Vimbldonu.

KRIZA TENISA

Imajući u vidu sva turbulentna dešavanja, od kovid krize do zabrane učešća igračima na pojedinim turnirima zbog rata u Ukrajini, deluje kao da beli sport ove sezone nema dovoljno draži. Tenis gubi na atraktivnosti i zato što se još uvek nisu pojavili dostojni naslednici “velike trojke”, a postojeći igrači nemaju ni dovoljno harizme niti rezultatskog kontinuiteta da mogu da privuku nove milione fanova koji će ih bodriti i pratiti širom sveta.

Uostalom, to pokazuju i blede partije aktuelnih vodećih igrača na Turu, pa se tako moglo dogoditi da se na Rolan Garosu veteran i “povratnik” Marin Čilić prvi put u karijeri plasira u polufinale Otvorenog prvenstva Francuske, a da Norvežanin Kasper Rud čak dođe do finala Rolan Garosa, gde je katastrofalno izgubio od Nadala… Isto tako, na sezoni na travi pred Vimbldon desilo se i da prvi igrač sveta Danil Medvedev glatko izgubi u finalu turnira u Hertogenbošu od nepoznatog tenisera Tima van Rajthovena, koji je tada bio 205. na ATP listi.

Čelnici Asocijacije teniskih profesionalaca rešili su zato da okrenu novi list: od sledeće godine najavljuju realizaciju prve faze ambicioznog projekta strateške transformacije ATP-a pod nazivom “Jedna vizija”, koji ima za cilj da poveća transparentnost između turnira i igrača, ostvari pravedniju podelu profita i unapredi i ojača turnire iz Masters serije.

Ogromna polemika u teniskom svetu godinama se vodi upravo oko preraspodele sredstava sa turnira, pošto se najveći deo finansijskog kolača i profita slivao u džepove vlasnika turnira i teniskih organizacija. Profesionalci i igrači u ključnim ligama sveta, kao što su NBA, Premijer liga, NFL itd., dobijaju tako i do 50 odsto prihoda koje ostvaruje njihov sport, dok su teniserke i teniseri uvek izlazili kratkih rukava.

PRERASPODELA NOVCA

Igračima se kroz nagradni fond do sada vraćalo tek negde između 15 i 25 procenata od ukupne zarade, dok je na grend slemovima, koji su još moćniji i finansijski bogatiji turniri od onih iz ATP serije, taj procenat još manji. Vimbldon i US open za sada odbijaju bilo kakve promene u tom smislu. A koliko je nefer finansijski odnos prema teniserkama i teniserima, najbolje pokazuju egzaktni podaci o raspodeli sredstava na jednom grend slemu: turnir US open, recimo, generiše više od 400 miliona dolara prihoda, dok je igračima kroz nagradni fond pripalo nekih 57 miliona, što je svega 14 odsto.

Počevši od sledeće godine, igrači će imati pristup finansijskim izveštajima sa ATP turnira, počeće da se promenjuje formula za podelu dobiti u iznosu 50-50 i biće povećani nagradni fond i bonus fondovi, zbog proširenja i dužine trajanja nekih turnira iz Masters 1000 serije. Cilj takvih nastojanja nije da se dodatno uveća bogatstvo najvećim teniskim zvezdama, uveravaju čelnici ATP-a, već da se pomogne slabije rangiranim teniserima i poveća broj igrača koji će od tenisa moći da žive.

Danas je prilična gužva u organizaciji savremenog globalnog tenisa, jer belim sportom sada faktički upravlja sedam različitih organizacija: ATP, VTA, četiri grend slema i Međunarodna teniska federacija (ITF). Upravo zbog toga, “druga faza projekta ‘Jedna vizija’ ima za cilj stvaranje jedinstvene strukture upravljanja i operativnog modela za sport”, navodi američki ESPN

US OPEN BEZ NOVAKA

Na papiru, planovi ATP deluju korisno, ali bez velikih zvezda na terenu tenis neće daleko odmaći u toj transformaciji. Do tada, kako stvari stoje, ovaj sport suočavaće se sa brojnim izazovima. Jedan od njih su i dalje važeća stroga pravila putovanja još iz kovid ere, pa tako, na primer, nevakcinisani stranci i dalje nemaju pravo da uđu na teritoriju SAD.

Trostruki šampion Novak Đoković skoro sasvim sigurno neće dobiti izuzeće od vakcinacije za ovogodišnji US open, ili masters u Sinsinatiju koji mu prethodi. Iako ima još vremena da se zdravstvena pravila u SAD promene, naš teniser već sada sa strepnjom razmišlja o tome da li će mu ponovo biti oduzeti prošlogodišnji bodovi osvojeni za ulazak u finale US opena. Da stvari budu gore po srpskog tenisera, on pritom neće moći da doda nijedan novi bod sa američke turneje, ukoliko ne bude učestvovao ni na mastersu u Sinsinatiju, koji je preskočio prošle godine.