„Orlovi" će se za finale takmičiti sa, kako Svetislav Pešić kaže, najboljom reprezentacijom svih vremena. Sjedinjene Države u Parizu predstavlja Drim tim. Da li možemo da napravimo čudo i da ih pobedimo? Što da ne, što bi mladi rekli - „loženje je na maksimumu"
U čuvenoj dvorani „Bersi“ večeras od 21 čas u polufinalu Olimpijskih igara u Parizu sastaju se košarkaške reprezentacije Srbija – Sjedinjenih Američkih Država.
Pred izabranicima Svetislava Pešića je jedna od najvećih utakmica njihovih karijera. Olimpijski turnir se bliži kraju, od 12 ekipa sa početka, ostale su četiri koje će se boriti za jedno od tri olimpijska odličja.
Pre nego što oko vrata stave najsjajnije odličje reprezentacije će morati da pređu još dve prepreke, a prva pred košarkašima Srbije je, nažalost, ona najveća.
„Orlovi“ će se za finale takmičiti sa, kako Svetislav Pešić kaže, najboljom reprezentacijom svih vremena. Sjedinjene Države u Parizu predstavlja „drimtim“.
Mala je verovatnoća da će se u istoj ekipi još jednom naći jedan od najboljih košarkaša svih vremena Lebron Džejms, najbolji trojkaš svih vremena Stef Kari, jedan od najefikasnijih poentera ikad Kevin Durent i jedna od najkompletnijih „četvorki“ Entoni Dejvis.
Po fizičkoj snazi, kvalitetu, iskustvu, talentu, košarkaši koje vodi Stiv Ker veliki su favoriti u ovom meču, pogotovo što je turnir ušao u završnu fazu.
Srbija ipak ima čemu da se nada. Najbolji košarkaš na svetu deo je njene selekcije, ekipa je kompaktna i ima dobru hemiju, a vodi je i stručnjak koji zna kako se osvajaju medalje na velikim takmičenjima.
Setimo se samo Svetskog prvenstva u Indijanopolisu. Tada je SR Jugoslaviju takođe pod vođstvom Svetislava Pešića, takođe u četvrtfinalu eliminisala tadašnju američku selekciju. Tada su srpsko-crnogorski tim predvodili NBA zvezde Vlade Divac i Predrag Stojaković danas to čine Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović.
Kako protiv Amera?
Prethodna dva susreta koja su „Orlovi“ odigrali protiv drimtima ovog leta nisu donela nikakvu neizvesnost, pošto su Ameri u oba navrata slavili sa po 26 poena razlike.
Zato je većina poznavaoca košarke veoma skeptična u pogledu pobede srpske reprezentacije.
Ipak, recept za plasman u finale mogla bi da bude što veća minutaža za trostrukog najboljeg igrača NBA lige, kao i da trenutke kada njega nema na parketu srpski košarkaši odigraju maksimalno smireno.
Naravno, to je lakše reći nego učiniti, ali postoji i ono staro, nepisano sportsko pravilo da je veoma teško pobediti istu ekipu dva puta na turniru, pa bi „Orlovi“ i u to mogli da se uzdaju pred duel sa Drim timom.
Srbija ne sme da se odrekne svoje taktike i uđe u „NBA jurnjavu“, ne sme da priušti rivalu luksuz velikog broja otvorenih šuteva spolja i mora da pronađe način da akcije što redovnije završava iz neposredne blizine košu.
Dosadašnji susreti
Ne računajući utakmice Jugoslavije i Državne zajednice SCG, Srbija i SAD su se do sada sastajale pet puta.
Jenkiji imaju četiri pobede – u finalu Svetskog prvenstva u Španiji 2014, zatim grupnoj fazi takmičenja i finalu turnira u Riju, kao i trijumf na nedavno održanoj egzibiciji u Abu Dabiju.
Izabranici tadašnjeg selektora Aleksandra Đorđevića savladali su Amerikance 2019. godine na Mundobasketu u Kini u borbi za peto mesto.
Prvi duel na ovim Igrama nije prošao dobro, Amerikanci su ubedljivo slavili – 110:84.
Najefikasniji u redovima SAD-a bio je Durent sa 23 poena, 21 je dodao Lebron Džejms, Džru Holidej je postigao 15, Devin Buker je dodao 12, a po 11 su ubacili Stef Kari i Entoni Edvards.
U Srbiji je Nikola Jokić ubacio 20 poena, Bogdan Bogdanović je postigao 14, Ognjen Dobrić je doprineo sa 13, dok je Vasilije Micić dao 11.
U Parizu su popularniji od američkih ratnika pre 80 godina
Drugačiji od svih, popularniji čak i od domaćina Francuza i verovatno najbolji tim turnira, američka selekcija na svakom koraku privlači neverovatnu pažnju.
Navijači ih satima čekaju ispred hotela, njihove dresove nose na svim borilištima u Parizu, o njima se snima dokumentarni film, a cinici tvrde da Amerikanci nisu dočekani s toliko pažnje još od 26. avgusta 1944. godine kada su trupe generala Šarla de Gola prodefilovale tek oslobođenim Jelisejskim poljima, pošto je im je glavnokomandujući američkih snaga u Evropi general Džordž. S. Paton škrgučući zubima iz političkih razloga prepustio tu čast.
Poput američkih ratnika pre 80 godina, koji su na Ajfelovom tornju mesecima posle proterivanja Nemaca proslavljali pobedu, „Tim SAD“ je za 15 miliona dolara zakupio hotel u centru, ili jednom od centara Pariza, gde se, kako je objasnio selektor ovog tima Stiv Ker „fokusiraju na očuvanje identiteta“. Možda i čisto da podsete ko jke oslobodio Pariz.
Ali ovo nije najtalentovanija ekipa koju su Amerikanci ikada poslali na Olimpijske igre, iako je teško, nezahvalno, a možda i nepristojno porediti velikane različitih epoha.
Da li je Lebron Džejms bolji od Majkla Džordana rasprava je prikladnija kakvom kafanskom okruženju. Osim, možda, Stefa Karija, igrače ove generacije teško je porediti sa Medžikom Džonsonom, Larijem Birdom, Džonom Stoktonom, ili gotovo bilo kim iz tima iz 1992. godine.
Fizički najdominantniji tim
Ako nisu talentovaniji, onda su sigurno snažniji. Stručnjaci koji su ih gledali i ekipe koje su protiv njih igrale tvrde da je 12 igrača koji su doputovali u Lil i Pariz fizički najdominantniji tim u olimpijskoj istoriji.
I igraju sasvim drugačiju igru – po Fibinim pravilima.
„Mi znamo kako se dobijaju te utakmice. Apsolutno smo usredsređeni na odbranu i tek onda na lepotu koju donosi talenat koji posedujemo. Imamo puno momaka koji imaju sposobnost da pokrenu stvari“, rekao je Ker.
Igraju prilično jednostavno. Posle snažne odbrane, loptu u ruke predaju najraspoloženijem igraču u tom trenutku. Na otvaranju olimpijskog turnira, protiv Srbije u Lilu, to je bio Kevin Durant.
Mada zbog povrede nije igrao na dve pripremne utakmice, koje su Amerikanci umalo izgubili od Nemačke i Južnog Sudana, Durant je suštinski rešio taj meč jer je od devet šuteva promašio samo jedan i ubacio ukupno 23 poena. U Kerovom sistemu je vođa „drugog napada“.
„Arhitekta“ ovog tima i nekadašnja NBA zvezda Grent Hil tvrdi da je ekipa sastavljena kako bi mogla da igra protiv svih ozbiljnih protivnika na turniru.
A da li će Srbija uspeti da ih pobedi? Odgovor na ovo pitanje biće poznat večeras.
Čuda se događaju!
Izvor: RTS
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
