Ako tregedije mogu da se porede, najveća je ona na putu Pančevo–Vršac: sedmoro mladića su se automobilom u punoj brzini „podvukli“ pod kamion natovaren žitom koji je stajao na putu, navodno u kvaru, i na mestu poginuli. Na kontinentalnom delu Jadranske magistrale, kod raskrsnice gde se odvaja put za Lučane, a tik ispred tunela, „iz nepoznatih razloga“ džip „tojota“ izleteo sa puta pri čemu su dve devojke, inače rođene sestre, poginule na mestu, njihova saputnica podlegla povredama u bolnici. Na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca, opet iz „nepoznatog razloga“, automobil marke „mazda“ prešao je na suprotnu stranu kolovoza i direktno se sudario sa „jugom“: bilans – troje poginulih, četvoro teško povređenih. Na autoputu Beograd–Horgoš, na deonici između Bačke Topole i Feketića, putnički kombi naleteo je u sustizanju na kamion pri čemu su dve osobe poginule, a šestoro je teško povređenih… Da se ne nabraja dalje.
Srpski komitet za bezbednost saobraćaja je povodom ovog crnog bilansa pozvao predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se obrati javnosti i tako pokaže da je bezbednost saobraćaja važna tema u državi. U saopštenju ove nevladine organizacije navodi se da bi Nikolić trebalo da se „obrati javnosti kako bi pokazao da je stradanje na putevima neprihvatljivo“.
„Nedostaju nam sistemske mere, a posebno nam nedostaje politika „, rekao je dr Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, jedan od osnivača Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, jedan od autora aktuelnog zakona o bezbednosti saobraćaja i član Komiteta za bezbednost saobraćaja, savetodavnog tela u Ministarstvu za infrastrukturu. „Kada budem video predsednika države, premijera, ministra saobraćaja, da sednu u auto, vežu pojas i kažu ‘građani, molimo vas da se i vi vežete’, ja ću tada znati da je politika ozbiljno ušla u ovu oblast.“
(NE)DOSLEDNO: Da sistemska rešenje nedostaju sumnje nema, možda bi i pomoglo da se politička elita uključi u promovisanje bezbednosti u saobraćaju, mada bi mnogo delotvornije bilo kad bi je i praktikovala: nije, naime, dovoljno vezivanje pojasa pred kamerama, to mu dođe isto kao predizborno mlaćenje salatom i maženje goveda, važno je da urade to i kad nije za slikanje i ne samo oni, već i državni službenici nižeg ranga, policajci i uopšte svi koji na ovaj ili onaj način predstavljaju državu. To se, međutim, ne događa, odnosno vrlo retko se događa.
Sa druge strane, vrlo često se događa da policijski automobil sa upravo uključenim „rotacionim“ svetlom prođe kroz crveno, a „rotaciono“ svetlo isključi čim automobil kroz raskrsnicu prođe: da li je ikada vozač policijskog automobila odgovarao zbog takvog ozbiljnog prekršaja koji se kažnjava što novčano, što zabranom upravljanja vozilom od najmanje šest meseci, što upisivanjem kaznenih poena u vozačku dozvolu? E, pa nije.
Evo, pre neki dan, svedočenje je iz prve ruke, magistralnim putem od Požege prema Čačku, protutnjao je beli BMW sa uključenim trepćućim crveno-plavim svetlima, sve pretičući preko pune linije. Slučaj je tako hteo da je malo iza odvajanja za Arilje i Ivanjicu bila saobraćajna policija u, kako se to kaže, „rutinskoj kontroli“, ali ovoga nisu zaustavili, mada po slovu Zakona o bezbednosti saobraćaja, crveno-plavo trepćuće svetlo rezervisano je za „vozila pod pratnjom“, tačnije za vozila koja obezbeđuju „vozila pod pratnjom“ i mogu biti montirana isključivo na policijskim automobilima, a svetla smeju da uključe samo dok su u pratnji „vozila pod pratnjom“. Da li policajci u rutinskoj kontroli to ne znaju, ili se nisu usudili da ga zaustave, teško je reći: tek, ovaj je prošao, a neko drugi je zaustavljen da bude „rutinski kontrolisan“.
STATISTIKA–DIKA: Nekoliko godina trajala je kampanja za donošenje (u to vreme) novog zakona o bezbednosti saobraćaja, koji će, kao, učiniti da se smanji broj udesa, povređenih i poginulih u saobraćaju, o čemu je „Vreme“ u više navrata pisalo. Istina, broj poginulih se „instant“ smanjio, ali ne onoliko koliko je očekivano. S druge strane, broj udesa je smanjen preko očekivanja, ali samo statistički: Zakonom je uveden Evropski obrazac za ustanovljavanje (manje) štete u udesu nastale za koji policijski zapisnik nije neophodan, a statistika beleži samo udese koji su prijavljeni policiji. Bilo je tu i nekih muka po klijente osiguranja: Zakon je kao „malu“ štetu definisao onu koja nije veća od 200.000 dinara, dok je za osiguravajuća društva to bila šteta ispod 50.000 dinara. Ni godinu dana nije prošlo, a kriterijumi su usaglašeni.
Novi statistički pad broja udesa zabeležen je odmah nakon stupanja na snagu sramotnog „malus/bonus“ obračunavanja premije obaveznog osiguranja automobila od štete pričinjene trećim licima po kome, ako osiguranik u prethodnoj godini nije imao štete, ima bonus od (minus) pet odsto, a ako štetu jeste imao, onda mu je malus (plus) 50 odsto, koji će mu se za svaku sledeću godinu umanjivati za po pet odsto, pod uslovom da nikakvu štetu nije načinio. Uz to, bonus ne može biti veći od 15 odsto od osnovne premije, ali zato malus može biti i 250 odsto. Sledstveno tome, ko god načini štetu manju od onih 50.000 dinara, jeftinije mu je da štetu na licu mesta isplati, nego da poteže polisu. Eto statističkog bonusa.
ŠTA SAD?: Kao za mnogo štošta, ključna reč je preventiva. Da je delotvorna, dobar primer je prošlogodišnji sabor trubača u Guči: pred početak Sabora policijske patrole su zaposele strateške tačke na prilazima Guči, ali i magistralnim putevima koji u tom pravcu vode. Danima unapred preko medija su vozači upozoravani da saobraćajna pravila treba i inače da se poštuju, a da se oni kojima to nije manir ne zanose idejom da neće biti viđeni/uhvaćeni u prekršaju, kažnjeni po zakonu, a kazne su da uši otpadaju.
Patrole, međutim, nisu bile sakrivene u žbunju i to, recimo, odmah iza saobraćajnog znaka kojim se brzina ograničava na, recimo, 40 kilometara na sat bez vidljivog razloga, pa svima koji voze malo ili mnogo brže uzmu meru, kao što je to inače običaj, već su bili izdaleka vidljivi: nisu lovili, već samo bili prisutni, nisu se „ubili“ od posla, nije ni naplaćen bogzna koliki broj kazni, ali je Sabor, bar kad je o saobraćaju reč, protekao u najboljem redu. Znači – može, samo ako hoće.
Sa druge strane, nije dovoljno samo „da hoće“, treba i da može, da bude dovoljno patrola na putevima: da kojim slučajem svake noći bar jedan policijski automobil patrolira putem Pančevo–Vršac i da se to zna, velika je verovatnoća da se u automobilu registrovanom za pet osoba nađe čak sedam putnika, da vozač vozi prebrzo i da, pritom, bude pod dejstvom alkohola. Moguće je, sve i uz prisustvo patrola, da će se neko usuditi da sedne za volan sa maliganima u krvi u nadi da „neće valjda“, ali da vozi (mnogo) brže od propisane brzine ili da vozilo preoptereti, u ovom slučaju i jedno i drugo – teško: brzina i preopterećenost se vidi na daljinu, a maligani tek izbliza.
Uostalom, kamo emisije o saobraćaju na svim programima koji koriste nacionalnu frekfenciju, o osnovama bezbednosti koje ne vređaju inteligenciju, o tome šta da se radi u ovoj ili onoj situaciji… Ništa od toga, sem one (komercijalne) emisije u produkciji Alvirović&Sin, koja je pre svega reklama za NAVAK – Nacionalnu vozačku akademiju, zatim promocija novih modela automobila, ali se tu i tamo provuče nešto suvislo i o bezbednosti u saobraćaju, istina sa posebnim naglaskon na važnost upotrebe sigurnosnog pojasa, mada kamerman koji sedi na suvozačkom sedištu uporno, iz emisije u emisiju, nije vezan.
I tako, svi su pametni, svi (kao) znaju šta ne valja, a niko produktivno ne radi ništa: da li je napravljeno ijedno ozbiljno istraživanje o stanju u saobraćaju sa preporukama „šta da se radi“? Ako jeste, zašto nije objavljeno, ako nije – zašto nije. To bi bilo pitanje za direktora Agencije za bezbednost saobraćaja. Je l’ neko doktorirao na tu temu? Ako jeste, zašto (i) o tome nema ničega u medijima, a ako nije, zašto nije? Ovo je pitanje za uvaženog profesora Saobraćajnog fakulteta. Hoćemo li do 101 i nazad o pojasevima i kacigama, ili ćemo nešto korisno da uradimo za opšte dobro?
Najčešći vidovi saobraćajnih udesa sa smrtnom posledicom su obaranje pešaka, sletanje sa puta, sudar iz suprotnih smerova i bočni sudar, faktori koji najčešće doprinose smrtnom stradanju u saobraćaju su brzina, nevezivanje sigurnosnog pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola i nenošenje kacige, a najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda uopšte uzev su nebezbedna brzina, nebezbedno skretanje i okretanje, nepoštovanje prvenstva prolaza, nebezbedno kretanje pešaka, preticanje i obilaženje i tek na kraju nedozvoljena količina alkohola u organizmu.
Odvojeno gledano, brzina je, a ne alkoholisanost vozača, najčešći uzrok udesa sa smrtnim posledicama, s tim da je alkoholisanost obično u sadejstvu sa brzinom, ali ne i obrnuto: više je, mnogo je više „mrtvo treznih“ od „mrtvo pijanih“ koji jurcaju, pretiču preko pune linije, preko dvostruke pune linije čak, koji uleću u makaze i uopšte uzev sve ono što srpske puteve čini krajnje opasnim.
(tabela u foto galeriji)
U poređenju sa 1990. godinom, 2011. je na putevima Srbije bilo dva i po puta manje poginulih. Veliki pad zabeležen je 1995, potom 2002. godine. Onaj prvi pad danas aktuelni analitičari ne pominju, ali onaj drugi vezuju za sistematsko pooštravanje kontrole učesnika u saobraćaju, pre svega vozača i vozila. Sledeći pad broja poginulih zabeležen je 2005, kada je opet, kao, pojačana kontrola saobraćaja, a sledeći, mada ne posebno veliki od kako je na snagu stupio dugo najavljivani i „sverešavajući“ Zakon o bezbednosti saobraćaja. U celom periodu, broj povređenih je skoro pa ne promenjen. Ipak, u poređenju sa bivšim republikama SFRJ, izuzev Slovenije, a računajući po istom statističkom obrascu, Srbija ima najmanji broj poginulih u saobraćaju.
Uprava saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova upozorila je građane da je zbog početka letnje turističke sezone pojačan intenzitet saobraćaja na većini putnih pravaca i da je neophodan dodatni oprez prilikom upravljanja vozilom.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović rekao je za B92 da se posebna pažnja mora posvetiti pripremi automobila, jer je u danima kad su visoke temperature vrlo značajno da pritisak u pneumaticima bude ispravan i da je tečnost u rashladnim sistemima odgovarajuća.
foto: medija centar
