Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Izreka da bankara koji skače kroz prozor treba slediti jer tu mora biti neke zarade prevedena na današnji jezik u Americi kaže da treba slediti i vlasnika internet kompanije u koju ste uložili novac – ionako vam ništa drugo nije preostalo
Ako pitate Džefa Bezosa, predsednika Amazona, najveće internet prodavnice na svetu, 2000. godina bila je vrlo brutalna, a on lično prešao je put od internet čarobnjaka do internet „Pura Moce“, od koga mnogi dojučerašnji veliki prijatelji zaziru. Tačno pre godinu dana Bezosova imovina procenjivana je na osam milijardi dolara, dok je danas on „težak“ tek oko milijardu i po, što je, složićete se, gubitak koji tera suze na oči i Dafininim štedišama. Za dvesta pedeset dana na berzi (kada se oduzmu subote i nedelje) većina čuda koja je prouzrokovao internet poslednjih godina rasprsla su se poput balona od žvakaće gume, ostavivši svoje vlasnike ulepljenih lica. Amazon i portal Jahu izgubili su devedeset odsto svoje vrednosti, a oni su još i svetli primeri, te su ih upravo zato i pozvali u nedelju uveče na drugi po redu Silikonski samit u Njujorku, manifestaciju koju organizuje MSNBC, vodeći američki informativni internet sajt.
Pored Bezosa i suosnivača Jahua Džerija Janga, koji su učestvovali i na prvom samitu održanom na istom mestu pre tačno godinu dana, ove godine su o budućnosti interneta raspravljali i ostali tehnološki moguli iz firmi poput Majkrosofta, Gejtveja, AOL-a i nekih velikih investicionih grupa. U dva sata razgovora dotakli su se manje-više svega što ima veze sa radom na Mreži a da interesuje širu publiku, poput pitanja privatnosti i Napstera, i naročito dramatične propasti takozvanih dotkom kompanija.
SUNOVRAT NASDAKA: Ovo poslednje obojilo je atmosferu celog skupa, drastično različitu od one sa prvog samita. Prošle godine u vreme samita Nasdak indeks koji prati firme iz sveta novih tehnologija i komunikacija dostigao je svoj vrh, odnosno vrednost iznad pet hiljada. U ponedeljak, dan posle samita, Nasdak je pao na najnižu vrednost od 1998, ispod psihološke granice od dve hiljade. Mnogi mladi milijarderi postali su tako milioneri, dok su doskorašnji milioneri prinuđeni da pišu svoje poslovne biografije i šalju ih na sve strane u nadi da će ih neko zaposliti. „Nisam planirao da radim posle tridesete“, prokomentarisao je jedan mladi stručnjak IT industrije, koji će, kako stvari stoje, ipak morati da odradi pun staž do penzije.
„Suviše ljudi se navuklo na uzbuđenja i obećanja koja je internet nudio, tako da su izgubili osećaj za stvarnost“, prokomentarisao je proteklu godinu Ted Vejt, predsednik Gejtveja.
On i ostali učesnici u diskusiji složili su se da je vrednost internet kompanija pre godinu dana bila znatno precenjena, ali svi smatraju da je ona danas veoma potcenjena uz komentar da je klima za rad danas mnogo zdravija od one pre godinu dana.
Iako je nezahvalno praviti takva poređenja, biće da između investiranja u internet akcije na berzi i piramidalne „štednje“ kakvu smo mi iskusili ima mnogo sličnosti. Prema rečima Nensi Peretsman, izvršnog potpredsednika investicione firme Allen & Co., mnogi su investirali računajući da će zaraditi na onima koji investiraju posle njih ili očekujući da ih neka veća firma otkupi i na taj način opravda investiciona očekivanja. Pare koje su investitori ulagali otišle su umesto u pravi razvoj u privlačenje novih para (investitora), i u jednom trenutku više nije bilo moguće utoliti takav apetit.
S druge strane, neki od igrača, poput Bezosa, upozoravali su investitore i u doba najveće pomame da ne ulažu u njihove akcije ako strepe za svoj novac. To se naročito odnosilo na one koji berzu doživljavaju kao svojevrsnu kockarnicu i koji bi se pre mogli nazvati berzanskim špekulantima nego investitorima, a koji novac ulažu kratkoročno, toliko da akcije malo porastu da bi ih prodali skuplje. U takvoj trgovini nema mesta ozbiljnim ekonomskim analizama, već se igra iz stomaka, i te stvari lako mogu da krenu naopako. U svom nastupu na samitu Džef Bezos je pokazao malo simpatije prema pomenutim „daz traders“ (dnevnim trgovcima), ohrabrujući one koji ulažu dugoročno da je Amazon pravo mesto za njihov novac. Ipak, na direktno pitanje voditelja može li da obeća da će dogodine u ovo vreme akcionari Amazona moći da se nadaju prvom profitu, Bezos je odgovorio krajnje rezervisano: „Videćemo. Ne mogu ništa da vam obećam, ali mi se tome nadamo.“
INTERNET ROBLJE: Za razliku od Bezosa i Janga, predsednik Sonija Hauard Stringer bio je raspoložen za šalu i gegove. Komentarišući nekontrolisanu razmenu muzičkih fajlova na internetu, on je rekao da je tehnološki izvodljivo napraviti virus koji bi se instalirao u sve računare koji imaju piratska izdanja Sonija, a koji bi vlasnika primorao da četiri sata sluša američku verziju turbo folka. „No, šalu na stranu, mi moramo povesti više računa o šifrovanju fajlova i digitalnim pravima“, dodao je.
Na pitanje iz publike zašto onda Soni proizvodi uređaje koji olakšavaju upravo spuštanje fajlova sa interneta, Stringer je odgovorio da se ne radi o licemerju već o potrebi kompanije da se jednom rukom brani, a drugom da napada, ako misli da opstane u ovom surovom poslu. „Mi samo čuvamo svoj zabran“, zaključio je Stringer.
Povremenu razdraganost prekidale su upadice iz publike, naročito Bila Lesarda, bivšeg radnika u jednoj od propalih „dotkom“ firmi, koji danas uređuje sajt netslaves.com (internet robovi), a koji je ispričao nekoliko karakterističnih priča o ljudima koji su vredno radili nekoliko godina da bi na kraju ostali bez posla i imetka. „Svi oni su sada nezaposleni, i svi imaju osećaj da su bili žrtve velike Ponzi šeme“, rekao je on, aludirajući upravo na šemu piramidalne prevare.
Ako je prvi samit pre godinu dana zračio neograničenim optimizmom, za ovaj drugi bi se moglo reći da mu optimizma nije nedostajalo, ali je bio znatno umereniji. Iskoristivši priliku, menadžeri velikih firmi iz sveta novih tehnologija najavili su bolje dane i skori porast akcija na berzi.
Prvi dani nakon samita ipak ne najavljuju tako brz oporavak. Svi proizvođači kompjuterske opreme, sa Intelom i Ciskom na čelu, najavljuju loše rezultate u trećem kvartalu prethodne godine koji upravo stiže na obračun. Cisko će u nameri da predupredi veću krizu otpustiti deset odsto zaposlenih u svojim fabrikama širom sveta. Kriza u IT industiji drastično je uticala na obim naručivanja nove opreme, što će dovesti do novog pada proizvodnje i daljih otpuštanja, tako da su sada svi zagledani u novu američku administraciju i mere koje ona namerava da preduzme ne bi li se ova tendencija koliko-toliko zaustavila.
Jedno je sigurno. Ona vremena i one pare od pre godinu dana neće se ponoviti. Bar ne do narednog samita.
Najveće greške u protekloj godini:
Džef Bezos, Amazon.com: „Investiranje u Living.com i Pets.com.“
Stiv Balmer, predsednik Majkrosofta: „To što nismo imali strpljenja u meri potrebnoj za neke inovacije.“
Majkl Blomberg: „Nismo zaposlili dovoljno ljudi.“
Darien Daš, predsednik DME interaktiv holdinga: „Bili smo nestrpljivi
protekle godine i nismo se koncentrisali na izbacivanje novih proizvoda na tržište.“
Hauard Stringer, predsednik američkog Sonija: „Trebalo je da pripremimo još dva miliona Plejstejšn konzola pred Božić.“
Bob Pitman, potpredsednik AOL-a Tajm Vornera: „Brzina… nismo se kretali dovoljno brzo.“
Džeri Jang, suosnivač Jahua: Dugoročno planiranje. „Mislim da je na ovom tržištu najveći problem to što ljudi nastoje da u njemu pronađu ono čega nema.“
Ted Vejt, predsednik Gejtveja: „Nastojali smo da uradimo previše stvari u isto vreme i prestali smo da brinemo o suštini našeg posla, a to je kako da učinimo našeg kupca srećnim.“
Nensi Peretsman, Alen investiciona grupa: „Nismo reagovali na očiglednu istinu.“
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve