Prvog dana škole nakon letnjeg raspusta, Klara Ptak je skoro zaboravila svoj mobilni telefon kod kuće – možda najbolji dokaz za to da je predstavnica učenika u gimnaziji Dalton u Alsdorfu, u Severnoj Rajni Vestfaliji, na zapadu Nemačke, shvatila da joj on tamo više nije potreban. Od kraja aprila u školi važi stroga zabrana mobilnih telefona. Za sve razrede.
Sedamnaestogodišnjakinja za Dojče vele (DW) kaže: „Sada više ne mogu usput da bacim pogled na telefon i da u pauzi brzo pošaljem poruku. U početku su se mnogi učenici pitali čemu služi ta zabrana, ali vremenom su mnogi shvatili da to i nije tako loše i da zapravo ima mnogo pozitivnih aspekata.“
Mišljenja se ipak donekle razlikuju: „Nastavnici uglavnom smatraju da je to veoma dobro, mlađi učenici to prihvataju, a stariji i nisu baš zadovoljni“, kaže Klara Ptak, piše Dojče vele.
Gimnazija Dalton jedna je od mnogih škola u Nemačkoj koje više ne žele da skrštenih ruku gledaju masovnu upotrebu mobilnih telefona svojih učenika. Posle uskršnjeg raspusta, kao test-faza, uveden je koncept „Pametan bez telefona“. Od tada telefoni, od početka pa do kraja nastave, moraju da budu u školskim torbama. Ako učenik bude uhvaćen s telefonom, oduzima mu se, a roditelji da mogu preuzeti tek sledećeg dana u sekretarijatu škole.
„Ukupno je zaplenjen 51 telefon, što je prilično impresivan rezultat za školu sa 700 učenika“, kaže Ptak. „I sada se vidi da naročito mlađa deca, ona koja su ranije stajala u krugu škole i gledala u svoje telefone, sada zajedno igraju fudbal, badminton ili neke društvene igre. To je baš velika promena.“
Da li zabrana mobilnih telefona ima smisla?
U Nemačkoj se vodi žestoka rasprava o upotrebi pametnih telefona u školama – između ostalog i zbog toga što ne postoji jedinstvena regulativa na nacionalnom nivou: zabraniti ili ukazati poverenje? Akademija nauka Leopoldina predlaže zabranu mobilnih telefona do desetog razreda i savetuje da se deca mlađa od 13 godina drže dalje od interneta i društvenih mreža.
Poverenik savezne vlade za zavisnosti i drogu, Hendrik Štrek, takođe poziva na postepeno povećanje starosnih granica za društvene mreže, ali se protivi zabrani mobilnih telefona.
Savezna konferencija učenika takođe odbacuje opštu zabranu pametnih telefona. Umesto toga, zalaže se za aktivno promovisanje medijske kompetencije u školama.
A šta kažu roditelji? Oni su prilično iritirani tom temom. Anketa koju je sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja Forsa, u ime Fondacije Kerber, pokazala je da je najveći faktor stresa za roditelje dece između 12 i 18 godina – konzumiranje medija njihove dece.
U Alsdorfu se zabrana telefona uglavnom pozitivno prihvata
Možda bi trebalo pitati Martina Vilera, direktora gimnazije Dalton u Alsdorfu. On je promovisao ideju o zabrani mobilnih telefona, baš kao što je promovisao i digitalizaciju u svojoj školi tako što je uveo školski tablet-računar za sve đake od sedmog razreda. Viler ponosno priča o rezultatima projekta zabrane telefona – njegov tim ga je detaljno razmotrio zajedno s učenicima, roditeljima i nastavnicima.
Rezultati pokazuju da 90 odsto nastavnika podržava zabranu. Oni primećuju značajno bolje socijalno ponašanje i bolju koncentraciju učenika, naročito među mlađima. Takođe i većina učenika u nižim razredima (do 13 godina) ocenjuje zabranu kao veoma razumnu meru. Samo učenici viših razreda, oni od 16 do 19 godina, ostaju prilično skeptični. Zabranu podržava 85 odsto roditelja, napominjući da su njihova deca postala samostalnija i hvaleći povećanu komunikaciju, čak i kod kuće.
Viler za DW kaže: „Roditelji mlađe dece posebno su zadovoljni zbog zabrane mobilnih telefona i hvale našu inicijativu, govoreći: ’Hvala Bogu, u osnovnoj školi je to isto tako’.“ On želi dosledniji pristup roditelja kada je reč u upotrebi mobilnih telefona njihove dece: „Mi ne možemo da nadoknadimo sve ono što u kod kuće ne funkcioniše. Uvek naglašavamo da nije važno samo se udružiti s roditeljima, već i ići u istom smeru.“
Zolingen: Zabrana društvenih mreža za sve učenike petog razreda
Stotinak kilometara istočnije, u Zolingenu, otišlo se još jedan korak dalje – s projektom jedinstvenim u čitavoj Nemačkoj. Počev od ove školske godine, svim učenicima petog razreda u tom gradu biće potpuno zabranjeno korišćenje društvenih mreža. Učenici i učenice uzrasta od deset i jedanaest godina trebalo bi i kod kuće da budu bez Instagrama, Snepčeta i TikToka. Ideja je potekla od Burkharda Brerkena, bivšeg direktora škole, a sada školskog referenta pri nadležnom Sekretarijatu za prosvetu okruga Diseldorf.
On za DW kaže: „Zolingen je posebno mesto, jer smo uspeli brzo da pridobijemo direktore svih 13 srednjih škola. Time smo pokrenuli jedinstveno partnerstvo u vaspitanju između škola, roditelja i dece.“
To znači da su svi potpisali pisanu izjavu o nameri kojom se obavezuju da zajednički sprovode projekat tokom jedne godine. „Sporazum je, naravno, pravno nevažeći“, naglašava Brerken. To mu je važno: radi se samo o preporuci ili uslužnoj ponudi, a nikako o pokušaju škole da se meša u vaspitanje roditelja.
„Veoma mnogo roditelja s kojima smo razgovarali, vidi takođe dramatičan problem s rizičnim ponašanjem i pitali su nas u stvari zašto to radimo tek sada. Ali kada deca s punim pravom kažu: ’Izoluješ me, ja sam jedini koji nema telefon, a svi moji drugovi ga imaju’, to onda može da se reši samo društvenom koordinacijom. Gotovo je nemoguće da roditelji to sami urade.“
Roditelji žele više informisanja i ujednačenija pravila
Alev Kanovski je takođe upoznata sa svim tim diskusijama. Njena ćerka je sa devet godina kao jedna od poslednjih u razredu dobila mobilni telefon. Trend je da deca već u osnovnoj školi dobijaju telefone, kaže Kanovski za DW. Pritisak da će dete u suprotnom postati autsajder je ogroman. Sada je njena ćerka učenica petog razreda u Zolingenu i u početku je bila sve samo ne oduševljena zabranom društvenih mreža.
„Popustila je tek kada smo joj objasnili koliko su deca u svakodnevnom životu ometena telefonom i uopšte više nisu dostupna za razgovor.“ Kanovski priželjkuje više informisanja o toj temi. „Kao majka, ponekad sam se osećala preopterećeno, posebno zbog pritiska kada treba dozvoliti prvi telefon i pristup društvenim mrežama. Takvi projekti trebalo bi da se uvedu na više mesta, kako bi se deci omogućilo bezbrižno detinjstvo bez ometanja.“
Projekat će biti evaluiran u narednim mesecima. Prati ga 50 obučenih medijskih savetnika u školama: učenici i učenice od dvanaest do 14 godina, kojima su zbog njihovog uzrasta, bliski problemi i brige učenika petog razreda. Oni bi trebalo da ih zaštite od opasnosti na internetu. Inicijator ideje Burkhard Brerken nada se da će zabrana društvenih mreža biti dobro prihvaćena.
„U školama ima mnogo više posla s decom i adolescentima koji pate od depresija i anksioznih poremećaja. To je fenomen koji u toj meri pre deset godina nije postojao i sada je zaista stigao do svih škola. Pandemija jeste sve to ubrzala, ali taj problem je postojao i ranije.“
