Aurora borealis ponovo vidljiva u Srbiji

Iako je polarna svetlost fenomen koji se povezuje sa severom Evrope, sinoć je obasjala nebo i iznad Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske, prenose regionalni mediji, a mogla se videti i u severnim delovima Srbije.

Neobično jaka solarna geomagnetna oluja je pogodila Zemlju u noći između petka i subote. Ovo je najjača ovakva oluja u poslednje dve decenije. Za vikend bi da izazove pojavu polarne svetlosti širom planete, ali i da poremeti komunikacije.

Aurora borealis u Evropi pojavila se južnije nego obično, navodi Gardijan – od Irske i Britanije do Češke i Nemačke.

Nacionalna uprava SAD za okeane i atmosferu (NOAA) navodi da će se efekti geomagnetne oluje osećati tokom vikenda, a možda i sledeće sedmice.

Moguć poremećaj navigacije i komunikacija

NOAA je upozorila operatere elektrana i svemirskih letelica u orbiti da preduzmu mere predostrožnosti.

Solarna oluja bi mogla da izazove pojavu polarne svetlosti čak i na jugu SAD, uključujući Alabamu i severnu Kaliforniju, ističe NOAA.

Napominje se da ova oluja predstavlja opasnost za visokonaponske dalekovode, ali ne za električne vodove u domovima.

Solarna oluja bi mogla da utiče na rad satelita u orbiti što bi moglo da izazove poremećaj usluga navigacije i komunikacije na Zemlji.

Polarna svetlost bila je vidljiva u petak duž Istočne obale i na jugu SAD, prenosi CNN.

NASA je saopštila da solarna oluja ne predstavlja ozbiljnu pretnju za sedam astronauta koji se nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Ekstremna geomagnetna oluja 2003. godine dovela je do nestanka struje u Švedskoj i oštećenja transformatora u Južnoj Africi.

Retka pojava na našim prostorima

„Da bi se polarna svetlost videla na ovako niskim geografskim širinama potrebna je baš intenzivna interakcija sa Zemljinim magnentnim poljem, a to se može očekivati oko maksimuma aktivnosti Sunca, koji se dešavaju sa periodima oko 11 godina. I to samo ako materijal bude lansiran u pravcu u kome se nalazi Zemlja u tom trenutku”, objasnio je ranije doktor astrofizičkih nauka dr Nemanja Martinović za „Vreme”.

Snaga geomagnetne oluje

Najjača geomagnetna oluja u modernoj istoriji je zabeležena 1859. godine.

Intenzitet iste je bio toliki da je doveo do poremećaja u radu telegrafske mreže u Kanadi, a zabeleženo je i da je neke telegrafiste udarala struja koja se generisala u žicama. Taj događaj je nazvan Kerington, događaj po astronomu koji je povezao dešavanja sa Sunčevom aktivnošću.

„Šteta koja je nastala usled toga nije imala dalekosežne posledice zbog zanemarljive elektrifikacije u to vreme, ali danas bi mogla da ima daleko ozbiljnije posledice imajući u vidu koliko zavisimo od električnih sprava u svakodnevnom životu”,objasnio je ranije Martinović.

„Svakako treba da uživamo u ovoj pojavi kada za to imamo prilike, sa druge strane ne smemo zanemarivati ulaganje u istraživanje Sunca i nastojanja da dublje razumemo i predvidimo ovakve događaje”, rekao je Martinović.