U Beogradu su se na zidovima pojavili murali koje slika ruski umetnik Andrej Kolosov. Radi na poziv, besplatno, jer pogled na mural poboljšava raspoloženje, čini ljude srećnim, kaže za “Vreme” ovaj Moskovljanin
Zvoni telefon, javlja se Andrej Kolosov. Umetnik koji je rođen u Moskvi, ali je došao da živi u Beograd.u Odmah mi kaže da mu fotografije zidova na kojima želim da bude naslikan mural mogu poslati porukom na Viberu. Odgovaram da ne zovem zato i tako počinje intervju za „Vreme“.
Ovaj ruski umetnik nakon svog redovnog posla bavi se dobrotvornim oslikavanjem murala u Beogradu sa idejom da „lepota treba da pobedi sve“.
Na svom nalogu na platformi Iks obajvio je fotografiju oslikanog murala na Zvezdari uz poruku: „Ako imate dobre zidove za mural javite. Kad imam vreme slikam dobrotvorno. Želim da Beograd bude najbolji grad na svetu!”.
Ako imate dobre zidove za mural javite.
Kad imam vreme slikam dobrotvorno.
Želim da Beograd bude najbolje grad na svetu! pic.twitter.com/QPjSrv8Gqz— Andrey Kolosov (@StudioMural) October 15, 2024
Na pitanje zašto Beograd, kaže da voli Srbiju i njen glavni grad i da kada kao umetnik ugleda mesto gde bi lepo stajao mural koji može pozitivno da utiče na raspoloženje, odmah razmišlja kako to da ostvari.
Do sada je uradio dva murala na Zvezdari blizu kafane „Buba mara“: na jednom je cveće, a na drugom božur.
Andrej Kolosov, slikar, od 1999. godine bavi se uličnom umetnošću, a godine 2016. dolazi u Srbiju.
„Imam Kolosov mural studio koja se bavi muralima i pre dve godine sam počeo projekat dobrotvornog oslikavanja murala. Prosto neki ljudi koji žele mural, a nemaju novca, mogu da ga poruče kod mene“, kaže ruski umetnik.
„Mural treba da donosi sreću ljudima“
Najavljuje da će treći mural biti kod Cvetkove pijace, oslikan oko prozora privatne kuće. Motivi će ponovo biti cvetni, a rad, kada bude gotov, moći će da se vidi i iz tramvaja.
„Šalju ljudi fotografije zidova iz raznih delova grada i kada nađem vremena oslikavam taj zid, ponekad sa drugim slikarima“, kaže naš sagovornik.
Ima vremena da oslika jedan do dva murala mesečno.
„Imam i pomoćnike koji rade sa mnom, a ponekad moram i da ih platim.“
Inspiraciju nalazi u sebi jer je njegova poruka da mural treba da donosi sreću koja nekada nedostaje u životu.
To želi da podeli sa ljudima. Jer kada si umoran, pogledaš u mural i tvoje raspoloženje bude lepše. On u to veruje.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
